Srbi navijaju za Donalda Trampa, a svi ostali u regionu za Kamalu Haris. Ali, ko god da se useli u Belu kuću neće promeniti bogzna šta u odnosu prema Zapadnom Balkanu
Jovana Jeremić poletela je u Ameriku u četvrtak (31. oktobar), uz mnogo pompe ispraćena tekstovima u tabloidima.
Pinkova voditeljka, poznata po jutarnjem programu u kojem svima deli lekcije, cupka, peva i plače, najavila je spektakularno izveštavanje o izborimana kojima se odlučuje da li će u Beloj kući u naredne četiri godine stanovati Kamala Haris ili Donald Tramp.
No, sve se to ne da porediti sa interesovanjem na koje su u Srbiji i susedstvu nailazili prvi predsednički izbori na kojima se Tramp pojavio, oni pre osam godina.
Tada su u Beogradu tabloidi čestitali pobedu bilbordom sa natpisom „Trampe, Srbine“, a šef Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj organizovao je mitinge podrške u majici sa Trampovim likom.
„Prvi put kad je Tramp pobedio Hilari Klinton, to je bilo više navijanje protiv Hilari Klinton u Srbiji. Ali, sada Tramp nije sasvim nov“, kaže Dejan Jović, profesor zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti, a piše DW.
„Izneverene su nade u velike promene koje su možda imali neki u Srbiji ili Republici Srpskoj. Jer, tokom prvog Trampovog mandata nije se dogodilo ništa dramatično po region. Niti su Sjedinjene Države povukle priznanje nezavisnosti Kosova, niti bilo šta slično“, priča Jović.
Isto tako, kad je kormilo preuzeo Džozef Bajden, opet se nije bogzna šta desilo u drugom pravcu. Naprotiv, podseća Jović, američki ambasador Kristofer Hil imao je dosta blagonaklon odnos prema srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću.
Danas, kaže, Zapadni Balkan u kampanji u SAD ne igra baš nikakvu ulogu. Mnogo su dublje i hitnije krize u Ukrajini i na Bliskom istoku, dok se nad svime pomalja senka mogućeg sukoba sa Kinom.
Sve je dobro dok je mirno
Dok je naBalkanu mirno, region neće posebno zanimati nikoga u Beloj kući, kaže nam Stevan Nedeljković iz Centra za studije SAD na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
„Strateški interesi SAD u našem regionu jesu stabilnost i cementirana zapadna orijentacija zapadnobalkanske šestorke“, kaže Nedeljković za DW. „Dokle god ti interesi nisu ugroženi, Amerikanci će kormilo na Zapadnom Balkanu prepustiti Evropljanima.“
Prvi Trampov mandat, kažu naši sagovornici, mogao je da razveje prevelike nade u Beogradu i Banjaluci, ali i strahove u ostalim prestonicama Zapadnog Balkana da će Bela kuća postati „prosrpska“.
Istina, Trampov čovek za region Ričard Grenel – koji se kotira dobro za visoke pozicije ako Tramp opet pobedi – ostvario je bliske veze u Beogradu i isticao se tvitovima.
To je, može biti, njemu i Trampovom zetu Džaredu Kušneru donelo isplativi biznis da grade hotelski kompleks u centru Beograda, na mestu Generalštaba uništenog u bombardovanju 1999. godine.
No, slične poslove Kušner ima i na albanskom priobalju, pa je pitanje koliko oni podrazumevaju i političku podršku Trampa, ukoliko pobedi.
Iako je Kušner možda tragao za mestom gde najbolje može da zaradi, Nedeljković kaže da će sigurno i Beograd i Tirana imati određena očekivanja ako tast Tramp pobedi.
„Ruku na srce, takvi biznis-instrumenti za ostvarivanje političkih ili nacionalnih interesa nisu novina ni u našem regionu, ni u američkoj politici“, dodaje on.
Svako ima svoj recept za „reviziju“
Zvanični Beograd je – nakon promašenih „opklada“ na poslednja dva ciklusa predsedničkih izbora u Americi – ovog puta uzdržaniji i gaji veze i sa demokratskim i sa republikanskim establišmentom.
Premda ne očekuje velike potrese u regionu, Nedeljković kaže da možda najviše nemira ima u Prištini, u vlastima Aljbina Kurtija. „I to usled čvrstih veza pojedinih republikanaca sa vlastima u Beogradu, ali i sa Hašimom Tačijem.“
Dejan Jović kaže da mnogi u regionu gaje nade u „reviziju“ politike SAD prema Balkanu, ali da su im ideje sasvim različite. Bošnjaci, kaže, žele napuštanje Dejtona u korist više centralizovane države. U Srbiji bi se radovali zaokretu u odnosu prema Kosovu.
„Neki žele konačni ulazak u EU, kraj neizvesnosti koja dugo vlada oko proširenja“, nabraja ovaj profesor. Ali, sve su nade na dugom štapu.
Samo Srbi navijaju za Trampa
Nedavno ispitivanje javnog mnjenja koje je u četiri zemlje regiona obavio Valicon pokazuje da samo srpski građani ubedljivo navijaju za Trampa.
Dok se u Sloveniji i Hrvatskoj većina nada pobedi Haris nad Trampom (56-18%, odnosno 46-29%), u BiH je, očekivano, tesno sa 36 odsto za Haris i 32 za Trampa. U Srbiji je pak Tramp mnogo omiljeniji od demokratkinje (49-13).
Obojica naših sagovornika kažu da Srbi većinski Demokrate povezuju prevashodno sa bračnim parom Klinton i bombardovanjem 1999. godine.
Ima i treća stvar, kaže Dejan Jović, i ona nije ograničena samo na Balkan već se može posmatrati širom Evrope. „Mnogi misle da bi bilo dobro što pre okončati rat u Ukrajini i vide Trampa kao nekog ko to može da ubrza, bez obzira kako tačno i šta bi to značilo za Ukrajinu i EU. Naprosto, očekuju da Tramp može postići neki dogovor sa Vladimirom Putinom.“
Iščekujući ishod izbora, publika u Srbiji mogla je da gleda Jovanu Jeremić kako sa maskom u Njujorku čeka Noć veštica i kako se javlja ispred Trampove kule.
Cenjenoj publici je otkrila da je navodno spavala u hotelskoj sobi u kojoj je umro Nikola Tesla i da je, ni manje ni više, spavala u „Teslinom krevetu“.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
