Nakon parlamentarnih izbora u Nemačkoj, CDU/CSU se našao na čelu, ali uz slab rezultat u istorijskom kontekstu. AfD je udvostručio broj glasova, ali ostaje izolovan, dok SPD tone ka opoziciji. Koalicioni pregovori pred CDU/CSU biće ključni za političku budućnost zemlje.
Nemačka politička scena doživela je značajne promene nakon izbora za Bundestag, uz rekordnu izlaznost od 83,5 odsto. Prema zvaničnim rezultatima, u novi saziv parlamenta ulazi pet poslaničkih klubova: CDU/CSU, SPD, Zeleni, AfD i Levica. Stranke FDP i BSW nisu uspele da pređu izborni prag od pet procenata i time ostaju van Bundestaga, prenosi DW.
Unija CDU/CSU, sa svojim kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom, osvojila je 28,6 procenata glasova i time postala najjača politička snaga u Bundestagu. Ipak, ovaj rezultat je drugi najgori u istoriji Unije na saveznim izborima. Merc je već najavio da želi da formira vladu najkasnije do Uskrsa, a moguća opcija je dvostranačka koalicija sa SPD.
AfD ostvario istorijski rezultat, ali ostaje izolovan
Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je 20,8 procenata glasova, udvostručivši svoj rezultat u odnosu na prethodne izbore. Stranka je postala najjača politička snaga u istočnim delovima zemlje. Ipak, zbog svoje krajnje desničarske politike, AfD neće učestvovati u formiranju vlasti, jer su sve ostale stranke odbile saradnju s njom.
Dosadašnja vladajuća stranka, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), pala je na istorijski minimum sa 16,4 procenata glasova, što je njen najgori rezultat u istoriji izbora za Bundestag. Olaf Šolc je već izjavio da neće učestvovati u formiranju nove vlade niti u pregovorima o njoj, što znači da SPD odlazi u opoziciju.
Zeleni i Levica ostaju u Bundestagu
Zeleni su osvojili 11,6 procenata glasova, blago izgubivši podršku u odnosu na prethodne izbore. Iako su izrazili spremnost za pregovore sa CDU/CSU, očekivanja su da će ipak završiti u opoziciji. Stranka Levica, koja je pred izbore bila gotovo zaboravljena, doživela je iznenađujući povratak i osvojila 8,8 procenata glasova.
Liberalna stranka FDP osvojila je samo 4,3 procenta glasova i neće ući u parlament. Takođe, Savez Sare Vagenkneht (BSW) tesno je ostao ispod cenzusa sa 4,9 procenata, što znači da ni ova nova politička snaga neće imati predstavnike u Bundestagu.
Rekordna izlaznost i novi izborni zakon
Ovogodišnji izbori obeleženi su rekordnom izlaznošću od 83,5 procenata, što pokazuje veliku političku mobilizaciju birača. Glasalo je oko 59,2 miliona ljudi, a po prvi put primenjen je novi izborni zakon, kojim je broj poslanika ograničen na 630. To znači da neki kandidati sa najviše glasova u izbornim okruzima neće automatski ući u Bundestag, što će se preciznije znati nakon objave konačnih rezultata.
Pred CDU/CSU sada stoji izazov formiranja nove vlade, dok SPD i Levica ulaze u opoziciju. AfD ostaje snažan faktor u Bundestagu, ali bez mogućnosti učešća u vlasti. Pregovori o novoj koaliciji počinju odmah, a politički pejzaž Nemačke ući u novu fazu.
Smena i hapšenje generala Džanga Jousije, potpredsednika Centralne vojne komisije i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga, zbog špijunaže je iznenadila zapadne posmatrače. Šta se događa u zatvorenom sistemu moći Narodne Republike Kine
Dok predsednik SAD Donald Trump razmatra moguće odgovore na represiju u Iranu, američka ratna mornarica predvođena nosačem „Abraham Linkoln“ sve je bliže Teheranu
Masovne deportacije koje sprovodi američka imigraciona služba ICE praćene su naglim rastom broja zaposlenih i promenama u sistemu obuke. Kritičari upozoravaju da je naglasak stavljen na kvantitet, dok se istovremeno povećava broj konflikata, protesta i smrtonosnih incidenata
Trampove naoružane trupe za deportaciju ganjaju migrante kao slobodnu lovinu. Od početka godine ubili su troje ljudi. Oglasili su se i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton
Postoji obrazac kojim militantni izraelski naseljenici maltretiraju mnoge palestinske porodice na Zapadnoj obali, zbog čega su te porodice prinuđene da napuste domove
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
