Dve žrtve, među njima malo dete, i dve osobe u životnoj opasnosti. To je bilans napada nožem u Ašafenburgu. Počinilac, poreklom iz Avganistana, brzo je uhapšen, a motivi su nejasni
Dvogodišnji dečak i 41-godišnji muškarac ubijeni su u sredu (22. januar) u napadu nožem u bavarskom Ašafenburgu u Nemačkoj, dok su još dve osobe teško povređene, piše Dojče vele.
Neposredno posle napada u jednom parku kao osumnjičeni je uhapšen jedan avganistanski državljanin star 28 godina, saopštila je policija.
Veruje se da je taj čovek delovao sam.
Drugi detalji za sada nisu poznati, istraga je u toku. Policija nedelo još nije okarakterisala kao terorističko.
Prema nedeljniku Špigel, počinilac se zove Enamulah O. i živi u jednom domu za azilante. Tabloid Bild prenosi da je čovek u prošlosti bio „psihički upadljiv“.
Ralf Hettler/dpa via APFoto: Ralf Hettler/dpa via AP
Napad u „opasnom“ parku
Smrtonosni napad dogodio se oko 11:45 u parku Šental, blizu centra ovog grada od 70.000 stanovnika. Mesto zločina je izolovano zbog istrage, što utiče na lokalni šinski saobraćaj.
Policija je ponudila onlajn-portal na koji svedoci mogu da postave slike i snimke napada.
Prošlog novembra je policija označila Šental kao delimično „opasno mesto“ zbog prisustva ljudi koji koriste ili diluju drogu, pljački i fizičkih sukoba u okviru tog miljea.
Park u engleskom stilu veličine je uporedive sa deset fudbalskih igrališta i njime često patrolira policija. Moguće je, pišu mediji, da je zato osumnjičeni tako brzo uhapšen.
FotoFoto: Ralf Hettler/dpa via APFoto: Ralf Hettler/dpa via
Niz sličnih napada nožem
Novi napad dolazi već u januaru, posle godine u kojoj se Nemačka suočila sa nizom smrtonosnih napada.
U decembru je jedan saudijski državljanin automobilom usmrtio šestoro ljudi na božićnom vašaru u Magdeburgu.
U avgustu je u Zolingenu jedan Sirijac nožem ubio troje ljudi ispred koncertne bine na gradskoj fešti.
Pre toga, u maju, jedan avganistanski državljanin je nožem u Manhajmu usmrtio policajca i teško povredio još pet osoba.
Poslednjih sedmica je dodatno podgrejana debata o migracijama i bezbednosti. Prema anketama, te teme najviše obuzimaju građane pred prevremene izbore 23. februara.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
