Dve žrtve, među njima malo dete, i dve osobe u životnoj opasnosti. To je bilans napada nožem u Ašafenburgu. Počinilac, poreklom iz Avganistana, brzo je uhapšen, a motivi su nejasni
Dvogodišnji dečak i 41-godišnji muškarac ubijeni su u sredu (22. januar) u napadu nožem u bavarskom Ašafenburgu u Nemačkoj, dok su još dve osobe teško povređene, piše Dojče vele.
Neposredno posle napada u jednom parku kao osumnjičeni je uhapšen jedan avganistanski državljanin star 28 godina, saopštila je policija.
Veruje se da je taj čovek delovao sam.
Drugi detalji za sada nisu poznati, istraga je u toku. Policija nedelo još nije okarakterisala kao terorističko.
Prema nedeljniku Špigel, počinilac se zove Enamulah O. i živi u jednom domu za azilante. Tabloid Bild prenosi da je čovek u prošlosti bio „psihički upadljiv“.
Napad u „opasnom“ parku
Smrtonosni napad dogodio se oko 11:45 u parku Šental, blizu centra ovog grada od 70.000 stanovnika. Mesto zločina je izolovano zbog istrage, što utiče na lokalni šinski saobraćaj.
Policija je ponudila onlajn-portal na koji svedoci mogu da postave slike i snimke napada.
Prošlog novembra je policija označila Šental kao delimično „opasno mesto“ zbog prisustva ljudi koji koriste ili diluju drogu, pljački i fizičkih sukoba u okviru tog miljea.
Park u engleskom stilu veličine je uporedive sa deset fudbalskih igrališta i njime često patrolira policija. Moguće je, pišu mediji, da je zato osumnjičeni tako brzo uhapšen.
Niz sličnih napada nožem
Novi napad dolazi već u januaru, posle godine u kojoj se Nemačka suočila sa nizom smrtonosnih napada.
U decembru je jedan saudijski državljanin automobilom usmrtio šestoro ljudi na božićnom vašaru u Magdeburgu.
U avgustu je u Zolingenu jedan Sirijac nožem ubio troje ljudi ispred koncertne bine na gradskoj fešti.
Pre toga, u maju, jedan avganistanski državljanin je nožem u Manhajmu usmrtio policajca i teško povredio još pet osoba.
Poslednjih sedmica je dodatno podgrejana debata o migracijama i bezbednosti. Prema anketama, te teme najviše obuzimaju građane pred prevremene izbore 23. februara.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
