Zakon o upotrebi jezika uzburkao je strasti u Makedoniji. Evroatlantske integracije čine se zbog toga jednako daleko iako se nazire rešenje za spor sa Grčkom oko upotrebe imena "Makedonija"
Za „Vreme“ iz Skoplja
I bosanski jezik će najverovatnije postati jedan od službenih jezika u Makedoniji. Odlukom lokalnih vlasti u seoskoj, etnički mešovitoj opštini Petrovec na petnaesetak kilometara od Skoplja, bošnjačka zajednica koja čini 20 odsto stanovnika dobija pravo da u službenoj komunikaciji sa opštinskim institucijama komunicira na maternjem jeziku. Od 80 opština u Makedoniji, pored Petroveca još tri su trojezične – Gostivar i Vrapčište (pored makedonskog i albanskog tu se govori i turski jezik), Kruševo (vlaški) i Čučer Sandevo (srpski);
26 opština je dvojezično, a u 50 opština službeni jezik je samo makedonski. Upotreba maternjeg kao službenog jezika trebalo bi da bude divna vest za sve manjine koje sebe smatraju ravnopravnim sastojcima Salade Macédoine. Ali…
Situacija u Makedoniji je napeta zbog načina na koji je po drugi put usvojen Zakon o upotrebi jezika. Iako je evropski komesar za proširenje Johanes Han još u novembru prošle godine naglasio da taj Zakon nije prioritet za EU, skupštinska većina ga je usvojila 11. januara, a predsednik države Đorđe Ivanov ga vratio u parlament odbivši da ga potpiše. Pod pritiskom koalicionog partnera u Vladi, albanske Demokratske unije za integraciju, vladajući SDSM je odlučio da se zakon usvoji na „mišiće“, bez diskusije o čak 35.000 amandmana koje je podnela opozicija.
KOŠKANJE U SOBRANJU: Izveštaj o napretku Makedonije za članstvo u EU biće objavljen 17. aprila.
U očekivanju da se reše razmirice sa Grčkom o imenu „Bivše jugoslovenske republike Makedonije“, u junu se očekuje odluka o dobijanju preporuke za početak pregovora. Francuski ambasador u Skoplju Kristijan Timonije je, međutim, odmah posle burne sednice na kojoj je usvojen zakon o upotrebi jezika, izjavio da EU može da integriše samo „funkcionalne demokratije“. „Nije moje da sudim, ali prizori koje smo videli su bili sve, samo ne prizori iz parlamenta jedne evropske države“, izjavio je Timonije.
Iako je pre skoro deset godina po hitnom postupku donesen Zakon o upotrebi jezika kojim govori najmanje 20 odsto građana u Republici Makedoniji i u jedinicama lokalne samouprave, čime je ispunjen Ohridski okvirni sporazum iz 2001, te je albanski jezik počeo da se koristi u Sobranju, lokalnoj samoupravi, ličnim dokumentima i institucijama, dui (partija koja je nastala pacifikacijom Oslobodilačke armije Albanaca) je ostanak u vladi uslovljala donošenjem aktuelnog zakona.
Opoziciona vmro-dpmne tvrdi da je dopunjeni zakon nEUstavan i optužuje SDSM za „kockanje sa državnim i nacionalnim interesima“. Predsednik skupštine Talat Dzaferi (dui) nije dozvolio raspravu o amandmanima koje je podnela opozicija i Zakon je i po drugi put izglasan sa 64 glasa „za“.
Kad je zakon stavljen na glasanje, bivši premijer Nikola Gruevski se popeo na pult za kojim je sedeo Džaferi i isprskao ga vodom koju je prosuo i po dokumentima. Posle izglasavanja zakona Gruevski je zaustavio Džaferija, došlo je do koškanja. Bez obzira na to što se Gruevski u mladosti amaterski bavio boksom, a Džaferi je bivši oficir jna, arm i ona, ceo događaj je više delovao kao scena iz vodvilja.
TUŽBA PRED USTAVNIM SUDOM: Posle sednice novi lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickovski je ocenio ovaj zakon kao „udarac na suživot“, najavio krivičnu prijavu protiv Džaferija zbog flagrantnog kršenja Ustava i zakona i tužbu pred Ustavnim sudom. Mickovski je izjavio da je Makedonija „kidnapovana“ država, da mu „građani sa suzama u očima govore da ih ono što se dešava našoj zemlji jako pogađa i boli“.
VMRO-DPMNE je saopštila da ne priznaje zakon i osudila vlast „da zloupotrebljava državne institucije zbog održavanja koalicije na staklenim nogama“. Predsednik Ivanov je potvrdio nepostojanje kohabitacije i tvrdeći da mu Ustav i savest ne dozvoljavaju da potpiše zakon poručio: „Tako se ne vodi država. Tako se ne ostvaruju naši strateški ciljevi. Tako se ne poštuje Ustav … Neću potpisati ukaz o proglašenju zakona koji je donesen na ovakav način. Zakon kojim je zloupotrebljena evropska zastava, zakon o kome se nije vodila rasprava o amandmanima, zakon koji se izglasao van svih procedura, zakon koji je protivustavan“.
Neki pravni eksperti kažu da bi SDSM mogao da pokrene impičment za Ivanova zbog kršenja Ustava, ali mu za opoziv predsednika treba dvotrećinska većina u parlamentu. Predsednik Sobranja Džaferi tvrdi da Ivanov mora da potpiše zakon, jer bi u suprotnom prekršio Ustav, ali se stavovi eksperata i po tom pitanju razlikuju.
MEĐUSOBNE OPTUŽBE: Donošenje zakona izazvalo je žestoke proteste u jednom delu javnosti, a zbog pretnji na društvenim mrežama, bacanja letaka sa uvredljivom sadržinom i okupljanja demonstranata pred njihovim domovima, poslanici većine koja ga je izglasala su pod policijskom zaštitom. Zapaljen je i automobil jedne poslanice SDSM, grupa demonstranata je pred domovima potpredsednice parlamenta i vladajuće partije Frosine Remenski i još nekih poslanika SDSM uzvikivala „izdajice“ i čak im pretila smrću. Frosina Remenski je demonstrante nazvala „ruljom“ i podnela protiv njih krivičnu prijavu. Premijer Zoran Zaev je tim povodom izjavio da se protestima koji se organizuju pred domovima poslanika vrši krivično delo i da će „lično zaštiti njihovu decu“.
Posebno zabrinjava aktivno uključivanje vladika Makedonske pravoslavne crkve u političke konfrontacije. Mitropolit Povardarski g. Agatangel je nazivajući zakon „razbojničkim“ izjavio da je zgrožen bezakonjem: „Iako smo ovakav bašibozuk mogli da predosetimo i očekujemo od g. Džaferija kao učesnika u sprovođenju terora nad nevinim nealbanskim stanovništvom u severozapadnoj Makedoniji, ipak smo verovali u razum i društvenu odgovornost naših predstavnika u zakonodavnom domu naše otadžbine… Oni koji su podržali ovaj nEUstavni zakon ostaće zapamćeni kao sejači čemera i jada u srcima čistih i poštenih stanovnika naše otadžbine. Večno ćemo ih pamtiti kao primer za izdaju i licemerje…“, napisao je vladika.
U čitavoj toj zbrci ambasada SAD je poručila da Makedonija „pravi velike korake u procesu izgradnje snažne demokratije“ i da ima mogućnost da ostvari napredak ka članstvu u EU i NATO. Što se tiče Zakona o upotrebi jezika, zamenik premijera Bujar Osman je u Briselu potvrdio da će Vlada predati Zakon Venecijanskoj komisiji zbog mišljenja i preporuka, da bi bila sigurna da je u saglasnosti sa evropskim standardima.
I ambasador EU Samuel Žbogar je izjavio da će donošenje zakona o jezicima poboljšati odnose među zajednicama i vratiti zemlju na reformsku put. „Mislim da većinska zajednica ne bi trebalo da oseti da su njena prava ugrožena. Osećam da kod većinske zajednice taj strah postoji… Svakako očekujemo da će implementaciju poštovati svi činioci u društvu“, rekao je Žbogar.
KO ZNA ŠTA PIŠE U ZAKONU: Paralelno sa zahlađivanjem makedonsko-albanskih odnosa, koji itekako utiču na približavanje Makedonije EU i NATO, nude se i nove političke opcije. I dok je formiranje Građansko-demokratske unije, na čijem je čelu doskorašnji predsednik organizacije Makedonsko-bugarskog prijateljstva, deo tradicionalnog balkanskog folklora, ponuda radikalnog preokreta u makedonskoj spoljnoj politici partije Jedinstvena Makedonija, koja je bila i domaćin Aleksandra Dugina i Leonida Savina, otvara brojna pitanja o budućnosti Makedonije.
Zahtevi da se povuče aplikacija za članstvo u NATO i EU, teze da se „Makedonci trebaju osloboditi anglosaksonskih stega i vratiti se pravim slovenskim korenima kojima pripadaju, a to znači strateški savez sa Rusijom“, bez obzira što zasad dolaze od marginalne partije, guraju Makedoniju u poziciju „monete za potkusurivanje“.
I tu će rasprave o jeziku malo pomoći. Jer, kako je situaciju u Makedoniji opisao kolumnista Goran Mihajlovski: „Mnogi imaju mišljenje o Zakonu o jezicima iako verujem da i ne znaju šta je u njemu napisano. Mnogi se protive zakonu jer misle da pravo Albanaca da govore na svom jeziku ugrožava njihovo pravo. Mnoge, jednostavno, ne interesuje šta piše u zakonu. Mnogi veruju da bez obzira šta piše, to se sigurno neće poštovati, kao što se dešava sa maltene svim zakonima u Makedoniji“.
STARI KADROVI: Malodušnost i izgubljeno poverenje se osećaju na svakom koraku političkog života. Postaje jasno da je sporost kadrovskog provetravanja gurnula Makedoniju u poziciju da na nižim nivoima zemljom rukovode zaostali kadrovi VMRO-DPMNE koji opstruišu novu vlast na svakom koraku. Braneći svoje nekadašnje partijske prvake, korumpirani pripadnici trećeg i četvrtog ešalona vlasti brane ‘ same sebe, znajući da će eventualni odlazak iza rešetaka „familije“ koja je vladala jedanaest godina bez skrupula i odgovornosti, izazvati raspad koruptivne piramide.
Dok je jezik mržnje gotovo postao službeni jezik u Makedoniji, vlast SDSM pokušaće da nađe kakav-takav zajednički jezik sa Grčkom. Odnosno, da se odupre grčkim ucenama u pogledu promene imena i da ipak, sa sačuvanim identitetom i dostojanstvom, ostane na putu evroatlantskih integracija.
U utorak (kada je pisan ovaj tekst) odloženo je ročište za slučaj „Trajektorija“ koji je pokrenulo Specijalno javno tužilaštvo. „Trajektorija“ je samo jedan od slučajeva u kojima je optužen bivši premijer i lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, za kojeg mediji kažu da i dalje iz senke vodi opoziciju.
Gruevski, bivši vicepremijer Vladimir Peševski, ministar za transport i veze Mile Janakieski i direktor Agencije za državne putev e Ljupčo Georgijevski su optuženi da su prekoračili ovlašćenja i u 2012/2013, pri izboru kompanije za izgradnju dva autoputa kroz Makedoniju, naneli štetu budžetu od najmanje 155 miliona evra. Za delo „primanje nagrade za protivzakonski uticaj“ predviđena je kazna od jedne do tri godine zatvora.
Svi predmeti koje vodi sjo potiču iz tzv. „bombi“, iz afere „Prisluškivanje“ dvadesetak hiljada telefonskih brojeva makedonskih građana, koje je obelodanio tada opozicioni sdsm u februaru 2015. Samo u slučaju „Trajektorija“ postoji više od 315 audio-snimaka dokaznog materijala koje su veštačili eksperti sa licencom.
Kada su pokrenuti slučajevi sjo, mediji su licitirali da bivšem premijeru preti čak 22 godine zatvora. Ovo je, ipak, samo pretpostavka, jer svakako, ako budu izrečene, zatvorske kazne mogu da budu i blaže.
U slučaju „Titanik“ Gruevski je optužen za „zločinačko udruživanje“ (jedna do pet godina), za „zloupotrebu sredstava za finansiranje izborne kampanje“ (najmanje pet godina) i za „povredu biračkog prava“ (najmanje tri godine zatvora).
I u slučaju „Tenk“ – nabavka mercedesa vrednog 600.000 evra za njegove potrebe – Gruevski je optužen za krivično delo „primanje nagrade za protivzakonski uticaj“.
U slučaju „Šamari pred Opštinom Centar“, Gruevski je optužen sa još 13 lica za nasilje pred skopskom opštinom u kojoj je na lokalnim izborima 2013. pobedio opozicioni kandidat i za nasilje nad novim gradonačelnikom. Prema jednoj od „bombi“, u razgovoru dva lica, od kojih je jedno Gruevski, kaže se: „Da mu u petak skupimo jedno dve hiljade ljudi pred opštinom Centar, deo će da uđe unutra, jer je li, imaju pravo kao građani da uđu, pa da vidimo, da razmislimo, da li da mu jedan lupi tri-četiri šamara, zdrava, jaka, pred svima. Nema teške telesne povrede, samo prijava za prekršaj“.
Prema izveštavanju medija, Gruevski se jedom od sudija žalio da je svakoga dana na ročištima: „Jednom drugom političaru, ime mu je Zoran Zaev, ročišta se zakazuju na dva meseca, a meni na dva dana. Ovo je već farsa i nije fer da nas ovako maltretirate“.
Inače, njegov politički protivnik je kao lider opozicije optužen u slučaju „Potkup“, da je, navodno, tražio mito od 200.000 evra kao gradonačelnik Strumice. Na zahtev odbrane Zaeva, sledećeg ponedeljka će na ročištu javno biti emitovan snimak razgovora Zaeva sa strumičkim biznismenom od koga je, navodno, tražio mito.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
