Društvene mreže
Zakerberg donirao milion dolara za Trampovu inauguraciju
Mark Zakerberg, koji nije podržao ni jednog kandidata na predsedničkim izborima 2024. godine, pokušava da izgladi odnose sa Donaldom Trampom
Tuča između albanskih poslanika u makedonskom parlamentu, ošamareni novinar i prebijeni snimatelj, i fotografije koje su obišle svet – na kojima su civili naoružani "dugim cevima" ispred parlamenta gde umalo nije došlo do razmene vatre između policajaca u civilu i naoružanih simpatizera Demokratske partije Albanaca – najverovatnije će odužiti makedonski put ka Evropi…
Skupštinska rasprava o Izbornom zakonu koji predviđa uvođenje kvota za dijasporu (tri poslanička mesta za Evropu, Ameriku i Australiju) i manje etničke zajednice (turska, romska, srpska, vlaška i bošnjačka – 10 poslaničkih mesta), a koji je opoziciona albanska partija Demokratska unija za integraciju (DUI, formiran pacifikacijom nekadašnje Oslobodilačke armije Albanaca iz sukoba 2001) shvatila kao antialbanski čin i pokušaj vlasti za reviziju Okvirnog dogovora iz Ohrida, prošlog utorka je prerasla u dosad neviđen skandal na makedonskoj političkoj sceni.
Iako je predsednik parlamenta dao pauzu da bi se smirila tenzija nastala žestokom raspravom na sednici, za vreme pauze, kada su kamere skupštinkog kanala koji direktno prenosi sednice bile isključene, došlo je do tuče između poslanika suparničkih partija etničkih Albanaca, opozicionog DUI-ja i vladajuće Demokratske partije Albanaca i njenog satelita – Partije za demokratski prosperitet. Potpredsednica DUI-a, poslanica Teuta Arifi, tvrdila je da ju je posle upada na sastanak poslaničkih grupa predsednik DPA Menduh Tači fizički napao, hvatajući je za vrat, i da je pretio likvidacijom njoj i njenoj porodici, posle čega joj je ukazana pomoć u skupštinskoj ambulanti. Kasnije je zbog toga u skupštinkom holu došlo do opšte tuče poslanika DPA i DUI-ja u kojoj je nastradao i jedan službenik skupštinskog obezbeđenja koji je povređen.
U gužvi u kojoj su se skupštinskim hodnicima šetali i naoružani partijski telohranitelji, a pozvani su i pripadnici mobilne policijske jedinice Alfa, nastradao je i novinar skopske televizije A1 Lirim Dulovi, koga je ošamario član ličnog obezbeđenja lidera DUI-ja Alija Ahmetija. Ekipa televizije Alsat pak, koja je pokušavala da snimi događaje, bila je sprečena da radi i privedena, jer je iznervirala policajce koji su zahtevali da joj oduzmu snimljeni materijal.
INCIDENTI NA ULICAMA: Policija je pretresala članove partijskih obezbeđenja i automobile na skupštinskom parkingu pri čemu su pronađeni pištolji i automatsko oružje, ali se haos iz parlamenta iste večeri preneo i na okolne ulice i trajao je sve do ponoći. Pošto je grupa od 20-30 naoružanih simpatizera DUI-ja pokušala da uđe u zgradu parlamenta oko koga su bili raspoređeni policajci u civilu iz jedinice Alfa, navodno zbog toga sto su im se iz zgrade javili poslanici DUI-ja da su u opasnosti i da ne mogu da napuste zgradu, pet policajaca i četiri napadača su povređena, a devetoro učesnika, među kojima i dvojica sa Kosova, privedeno je. Do kakvog je incidenta moglo doći govori i podatak da je sutradan DUI izašao sa tvrđenjem da su na ulicama pored njihovih aktivista bili i naoružani članovi DPA, među kjima i pripadnici MUP-a koji nisu bili na službi.
Posledica skupštinskog skandala bilo je i prebijanje snimatelja televizije na albanskom jeziku Alsat, Igora Ljubovčevskog, kome su „alfe“ na naplatnoj rampi na putu Skoplje–Tetovo slomile rebro jer nije hteo da im preda snimak zaustavljanja od strane policije poslanika DUI-ja Sadule Durakua, inače jednog od učesnika skupštinske tuče, koji je išao na sastanak rukovodstva partije. Duraku je pušten i na sastanku je DUI odlučio da ne učestvuje u radu parlamenta dok se ne istraže prethodni incidenti, a snimatelj je prenet u bolnicu. Protiv četvorice policajaca-nasilnika podnesene su prijave, a opozicioni SDSM zahteva ostavku ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankulovske, koja nema nameru da se povuče s funkcije, jer smatra da je ispunila dužnost rasvetljivanjem napada na snimatelja i pronalaženjem krivaca. Zbog ovog slučaja vlada je doživela i težak medijski udarac, kada su snimatelji i fororeporteri, uz podršku novinara svih medija, napustili pres-konferenciju na kojoj je premijer Nikola Gruevski uz prisustvo svih ministara pokušao da bar ublaži posledice skandala, objavljivanjem rezultata Svetske banke i Transparensi internešnela o uspesima Makedonije u omogućavanju stranih investicija i borbi protiv korupcije. Konferencija je kasnije ipak održana pred jednim delom novinarskih ekipa i uz direktan prenos nacionalnog javnog servisa, ali kakav je bio odnos vlade prema incidentu i bojkotu medija najbolje je ilustrovala snimljena konverzacija premijera i njegovih saradnika na jednoj od uključenih kamera u praznoj sali: premijer je, naime, mislio da ga mediji bojkotuju zbog njegovog hroničnog kašnjenja na pres-konferencije!
OSUDE SA SVIH STRANA: Incidenti su doživeli nepodeljenu osudu: od premijera, preko opozicije, do diplomata u Skoplju koji, pre svega ambasadori SAD i EU-a, nisu štedeli optužbe i zgražanje, do Brisela… Ali, iako ovo i nije prvi primer uzavrele strasti u parlamentima u svetu, niti napada na novinare, skandal u Skoplju se mora posmatrati i kroz prizmu događaja u zemlji i u susedstvu, posebno u periodu zatvaranja izveštaja Evropske komisije o Makedoniji i njenim ostvarivanjima u aspiracijama za članstvo u EU. Neposredno nakon kanadskog priznavanja ustavnog imena Makedonije u bilateralnim odnosima i nastupa predsednika Branka Crvenkovskog na Generalnoj skupštini UN-a, gde je izneo decidan stav – da je ime njegove države Republika Makedonija i da će tako biti i u budućnosti; kao i nakon oživljavanja kohabitacije i konačnog dogovora predsednika Crvenkovskog i premijera Gruevskog o popunjavanju mesecima praznih ambasada, koji je Kristina Galjak, portparol evrokomesara Havijera Solane, ocenila kao „korake u pravom smeru“, Makedonija je dospela u svetske medije – zbog tuče poslanika. A grčki list „Katimerini“ je požurio da objavi da u centrali NATO-a navodno počinje razmatranje mogućnosti odlaganja ulaska Makedonije u Alijansu, i to ne zbog spora s Grčkom o imenu, već zbog „nesposobnosti vlade Gruevskog da ispuni uslove koje NATO postavlja“ i zbog „zaostajanja u borbi s kriminalom i u stvaranju klime za harmoničan suživot između Makedonaca i Albanaca“.
I dok DPA tvrdi da su događaji organizovani scenario opozicionih partija DUI i SDSM, i proziva DUI da ne ometa perspektive Makedonije za EU i NATO, ali i da ne nanosi štetu interesima Albanaca u regionu, predstavljanjem Albanaca kao destabilizujućeg faktora, lider Nove socijaldemokratske partije Tito Petkovski, u intervjuu skopskom nedeljniku „Globus“, o skandalu tvrdi da je „teško otrgnuti se utisku da neko namerno radi protiv interesa Makedonije“. Prema Petkovskom, „pojedini poslanici otvoreno govore da Makedonija ima obavezu da sačeka da Kosovo postane funkcionalna država, da se reši najveci regionalni problem – konačan status pokrajine i da Makedonija ima saveznika u Kosovu, pa da tek tada, Makedonija, Albanija, Kosovo i Srbija, zajedno u paketu uđu u EU“.
Mark Zakerberg, koji nije podržao ni jednog kandidata na predsedničkim izborima 2024. godine, pokušava da izgladi odnose sa Donaldom Trampom
Iako su poslednjih godina veliki proizvođači uspeli da apsorbuju povećanje cena kafe, kako bi kupci bili zadovoljni i da bi zadržali udeo na tržištu, izgleda da će se i to promeniti
Za jedanaest novembarskih i decembarskih dana 2024. naoružane opozicione jedinice uspele da postignu više nego za svih 14 godina građanskog rata
Nakon pada vlade premijera Mišela Barnijea, politička kriza u Francuskoj poprimila je sasvim novu neslućenu dimenziju. I dok Emanuel Makron (na slici) uporno poriče svaku odgovornost za njen nastanak i produbljivanje, pitanje je hoće li budući premijer uspeti da izdejstvuje minimum političkog kompromisa i iznađe neku hipotetičku većinu u Parlamentu i tako zaustavi zabrinjavajuću političku, budžetsku i širu društvenu krizu u koju je Francuska zapala
Vojska Tajvana je podigla nivo uzbune i uspostavila centar za odgovor vanredne situacije, navodeći da je Peking rasporedio mornaričke flote i brodove obalske straže u vode oko ostrva
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve