Putin je kao političar sazreo u poslednjoj, osmoj godini svog predsednikovanja Ruskom Federacijom. U odlazećoj 2007. Putin je postavio temelj unutrašnje i spoljne politike Rusije, koja je nakon više od decenije i po, kao Feniks iz pepela, na obe noge ponovo stupila u međunarodnu političku arenu.
Na unutrašnjem planu, Putin je preko parlamentarnih izbora svom „nasledniku“ dvotrećinskom većinom u Dumi obezbedio sigurnu podršku vlade. U spoljnoj politici, Putin se uz pomoć energenata rukovodi kursom agresivnog probijanja na svetsko tržište.
Putin je ruskom narodu vratio nacionalni ponos, ali i obnovio stara neprijateljstva prema Zapadu i „domaćim izdajnicima“.
MILITARIZAM: Godina 2007. može se nazvati Putinovom. Vladimir Vladimirovič je na Istoku slavljen kao nacionalni heroj, dok ga je američki časopis „Tajm“ proglasio ličnošću godine. Putin će se u odlazećoj godini pamtiti po: utvrđivanju pozicije Rusije za vreme međunarodnih susreta u Minhenu i Hajligendamu, Prikaspijskom energetskom sporazumu, interesovanju za krize na Bliskom istoku i na Kosovu i po obnavljanju militarizma u ruskoj spoljnoj politici. Na unutrašnjem planu i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Putinova politika je uticala na stvaranje, kako ga u zapadnim medijskim krugovima često nazivaju, „parlamentarnog autoritarizma“.
Međunarodna konferencija o bezbednosti u Minhenu, koja je održana u februaru, otvorila je novu stranu u odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Putinov nastup na konferenciji mnogi nazivaju obnavljanjem „hladnoratovske retorike“ u odnosima između Vašingtona i Moskve. Name, Vladimir Putin je kritikovao Sjedinjene Američke Države da svojom politikom unose faktor sile u međunarodne odnose, posebno kada je reč o namerama razmeštanja delova američke protivraketne odbrane u Evropi.
Putin je ponudio SAD saradnju, ali i pretnju, kao takozvani asimetričan odgovor, ukoliko Vašington razmesti delove protivraketne odbrane na teritotoriji Evropske unije: Rusija je najavila da će u tom slučaju usmeriti svoje nuklearne glave prema EU-u.
U junu, na samitu G8 u Nemačkoj u Hajligendamu, nakon susreta Buš–Putin pretnje „raketama“ su utihnule. Ruska strana je ponudila SAD, ukoliko odustanu od razmeštanja protivraketnog štita u Istočnoj Evropi, da zajednički razrade radarsku bazu protivraketne odbrane u Azerbejdžanu, koju Rusi koriste još iz sovjetskih vremena.
ENERGENTI: U maju, predsednici Rusije, Kazahstana i Turkmenistana postigli su dogovor o izgradnji takozvanog Prikaspijskog gasovoda, kojim će se prirodni gas iz kaspijskog regiona i Centralne Azije transportovati isključivo preko teritorije Rusije. U planu je da gasovod iz Uzbekistana, Turkmenistana i Kazahstana prođe severnim delom obale Kaspijskog mora i priključi se na rusku mrežu gasovoda, čime je faktički Moskva u regionu obezbedila poziciju monopoliste na isporuke prirodnog gasa. Tim dogovorom, barem privremeno, poremećeni su ozbiljni planovi Evropske unije da izgradi takozvani Transkaspijski gasovod i spoji ga sa gasovodom Nabuko, koji je trebalo da iz Turkmenistana preko Turske vodi do Evrope, i, što je najvažnije, zaobiđe teritoriju Rusije i tako smanji energetsku zavisnost zemalja EU-a od ruskog gasa.
U avgustu, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) organizovala je vojnu vežbu „Mirovna misija 2007“ koja je izvedena na teritoriji Kine i Rusije, i u kojoj je učestvovalo više hiljada vojnika. Na samitu ŠOS-a predsednik Putin sastao se sa predsednicima Irana Mahmudom Ahmadinedžadom i Kine Hu Đintaom. Šangajska organizacija za saradnju svake godine sve više jača i pretenduje da postane jedan od jačih svetskih ekonomsko-vojnih saveza.
Brisel i Moskva do decembra 2007. nisu potpisali Ugovor o strateškoj saradnji, koji reguliše odnose između EU-a i Rusije. Problem je bio u neslaganju Moskve sa Energetskom poveljom, koja navodno šteti ruskim interesima. U Briselu tvrde da se Moskva „anarhistički“ ponaša kada je reč o energentima, jer je reč o prirodnom gasu od koga zavise mnoge zemlje Evropske unije. Dok Stari kontinenet smatra da sa Rusijom treba pregovarati, Sjedinjene Američke Države su za to da na Rusiju i Putina treba „izvršiti pritisak“, a severozapadnu alijansu NATO usmeriti ka ciljevima „energetske bezbednosti“.
U decembru, ruski predsednik Putin proglasio je moratorijum na primenu Ugovora o običnom naoružanju u Evropi iz 1990, dok zemlje članice NATO-a ne ratifikuju taj ugovor i ne počnu da ga primenjuju.
U avgustu, ruski borbeni avioni počeli su sa patroliranjem, prvi put nakon raspada SSSR, a u decembru je ruska Severna flota krenula prema Sredozemnom moru s ciljem da posle više od decenije osigura pomorsko prisustvo u geostrateški važnim zonama. Mnogi analitičari taj gest Moskve ocenjuju kao taktički potez prisustva u kriznim tačkama kao što su Balkan i Bliski istok.
Putin je preko čečenskih saveznika, predvođenih Ramzanom Kadirovom, isposlovao pomirenje između Rusije i Čečenije, Slovena i Azijata, hrišćnstva i islama.
PUTINOVA EKIPA: Ko bi rekao da će iz jednog, na prvi pogled, beznačajnog odeljenja Gradske kuće Sankt Peterburga izaći najviši rukovodeći kadar Ruske Federacije. To je ekipa koja je pre gotovo dvadeset godina, neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza, izašla iz kabineta Vladimira Vladimiroviča Putina, koji je tada nakon povratka iz Nemačke počeo da radi kao šef Odeljenja spoljnjih poslova. Njemu su tada bili podređeni: sadnašnji premjer Viktor Zupkov i njegova dva aktualna potpredsednika Sergej Ivanov i Dmitrij Medvedev. Početkom decembra 2007. Putin je Medvedeva imenovao svojim „naslednikom“, a analitičari smatraju da su sve šanse da na predsedničkim izborima u martu 2008. godine on postane predsednik Ruske Federacije. U decembru na parlamentarnim izborima Putin je podržao partiju Jedinstvena Rusija, čiju je izbornu listu predvodio. On je spreman da posle drugog predsedničkog mandata preuzme poziciju predsednika vlade Ruske Federacije i produži započete reforme.
„Putinova ekipa“ je uspešno iskoristila zapadne PR-tehnologije kako bi od njega napravila nacionalnog heroja. On dominira u svim medijima, odgovara na pitanja hiljada Rusa u direktnom uključenju. Emisije u kojima Putin nastupa, sa njegovim specifičnim osećajem za humor, milioni ljudi u Rusiji prate kao realiti-šou. Zbog poverenja koje uživa Putinu zavide mnogi svetski zvaničnici.
Putin simbolizuje i autoritarnost koja je u istoriji toliko naškodila ruskom narodu. Tek stekavši legitimitet svetskog lidera, Putin je za vreme predizborne kampanje na parlamentarnim izborima nemilosrdno gazio ionako slabu rusku opoziciju. Putin „raketama“ preti Zapadu koji je „moralno-politički oslabio“ zbog kriza u Iraku i Avganistanu. Putin je posvađao najbliže susede – neke države Evropske unije – oko snabdevanja energentima. „Putin je novi ruski car“, piše američki „Tajm“, „on je izvukao zemlju iz bede i haosa, ali je opasan zato što ga ne interesuju građanska prava.“
