Osumnjičeni Italijan se navodno hvalio pred drugima da je između 1992. i 1995. godine išao „u lov na ljude“ u Sarajevu
U istrazi o takozvanim „vikend snajperistima“ u Sarajevu, koji su, navodno, plaćali da ubijaju – uključujući žene, stare i decu – tokom opsade grada od strane bosanskih Srba između 1992. i 1995. godine, pojavio se prvi osumnjičeni za ubistvo.
Prema informacijama do kojih se došlo u okviru istrage koju vodi Grupa za specijalne operacije (ROS) karabinjera, pod koordinacijom javnog tužioca Alesandra Gobisa u Tužilaštvu Milana na čelu sa Marčelom Violom, u sredu je uručen poziv za saslušanje osumnjičenom osamdesetogodišnjem bivšem vozaču kamiona iz pokrajine Pordenone, piše agencija ANSA.
Prema pisanju italijanskog dnevnika Il đorno, radi se o bivšem vozaču kamiona, koji je radio za jednu metaloprerađivačku firmu.
On je, prema pretpostavci Tužilaštva Milana koje ga je pozvalo na saslušanje, optužen da je „u saučesništvu sa drugim za sada nepoznatim osobama“ u izvršenju „tog kriminalnog plana prouzrokovao smrt nenaoružanih civila, među kojima žena, starih i dece, pucajući preciznim puškama sa brda oko Sarajeva između 1992. i 1995“.
Delo je okvalifikovano kao „ubistvo sa niskim pobudama“.
On se, prema pisanju tog lista, navodno hvalio pred drugim osobama da je u tom periodu išao „u lov na ljude“ u Sarajevu, što proizlazi iz svedočenja prikupljenih u istrazi.
Na osnovu priča unetih u zapisnik tokom saslušanja svedoka, istražitelji i tužioci su identifikovali osamdesetogodišnjaka i odlučili da ga upišu u registar osumnjičenih za svesno kontinuirano ubistvo, odnosno za višestruke epizode, te da ga pozovu na saslušanje u Tužilaštvu Milana 9. februara.
Bivši vozač kamiona u sredu je dobio poziv na saslušanje i pretresen je. U njegovoj kući istražitelji ROS karabinjera pronašli su sedam komada oružja koje je legalno posedovao: dva pištolja, jedan karabin i četiri puške.
Istraga je pokrenuta u Milanu pre nekoliko meseci, nakon krivične prijave koju je podneo pisac i novinar Ecio Gavaceni, uz pomoć advokata Nikole Brigida i Gvida Salvinija.
U prijavi se Gavaceni poziva na izjave Edina Subašića, bivšeg agenta bosanskih službi bezbednosti, prema kome su bosanske službe početkom 1994. godine obavestile italijanske kolege da iz Trsta kreću „turistički strelci“ koji učestvuju u tim „safarijima“.
Italijanske službe su, navodno, potom „prekinule te užasne safarije“, navodi ANSA.
Subašić je, takođe, tvrdio da bi mogli postojati dokumenti koji potvrđuju kontakte između bosanskih i italijanskih agenata, uključujući moguće identifikacije počinilaca.
Istraga se oslanja i na prijave bivše gradonačelnice Sarajeva Benjamine Karić, koja je ukazala na najmanje pet osoba pomenutih ili opisanih u dokumentarcu „Sarajevo Safari“ slovenačkog reditelja Mirana Zupaniča iz 2022. godine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
