Za „Vreme“ iz Moskve
U ratu koji se između Zapada i Rusije vodi svime, osim vojnim sredstvima, Rusija je prošle nedelje pretrpela novi ekonomski udarac. Američko ministarstvo finansija je donelo meru zabrane američkim rezidentima da posluju sa dvadeset i četiri Rusa: sa sedam oligarha i njihovih dvanaest kompanija i sa sedamnaest ruskih zvaničnika za koje Amerika smatra da su profitirali od „malicioznih operacija“ Rusije u inostranstvu. Među zvučnijim imenima tu su direktor Gasproma Aleksej Miler, vlasnik Rusala, donedavno najvećeg svetskog proizvođača aluminijuma (svojevremeno vlasnik i Kombinata aluminijuma Podgorica), Oleg Deripaska, zatim suvlasnik nekoliko naftnih i metalurških kompanija i direktor inovacionog centra Skolkovo (ruska silicijumska dolina) Viktor Vekselberg, kao i bivši direktor FSB-a i blizak Putinov saradnik Nikolaj Patrušev.
PAD RUBLJE: Uvođenje ovih sankcija dovelo je do toga da zapadni investitori hitno rasprodaju rusku aktivu i izazvalo šok na Moskovskoj berzi uz oštar pad cena akcija. Najgore je prošao Rusal, čije su akcije za samo nekoliko sati izgubile trećinu vrednosti na berzama u Moskvi i Hong Kongu. Indeks Moskovske berze (MOEX) za samo jedan dan opao je za 8,34 odsto, a indeks Ruskog trgovinskog sistema (RTS) za 11,44 odsto. Umanjenje vrednosti nije mimoišlo ni ruske banke, tako da se tržišna kapitalizacija Sberbanke u jednom trenutku smanjila za više od 20 odsto. Do kraja dana cena akcija najveće ruske banke počela je delimično da se oporavlja, pa je krajnji dnevni rezultat bio pad vrednosti običnih akcija za 17 odsto, a preferencijalnih za 13,4 odsto.
Posledično, gotovina od hitne prodaje ovih akcija brzo je pretvorena u dolare i evre, tako da je pad vrednosti akcija pratio i pad vrednosti rublje – sa 59 na 65 u odnosu na dolar i sa 72 na 80 u odnosu na evro. Vrednost rublje se posle toga delimično oporavila, ali je ostala na novom, višem nivou od 62 odnosno 77 rubalja za dolar i evro.
RAST CENE NAFTE: Kako je preneo dnevnik „Vedomosti“, pad vrednosti rublje je najvećim delom bio izazvan panikom zbog mogućeg širenja ograničenja trgovine ruskim državnim obveznicama, nakon čega bi postale toksične za strane investitore, pa je zato počela masovna rasprodaja.
Panici su doprineli i Trampovi tvitovi o „pametnim raketama“ koje će ubrzo pasti po Siriji, zbog čega se kratkoročno činilo da bi SAD i Rusija ovog puta stvarno mogle da uđu u otvoreni sukob. Ovo je pak imalo potpuno suprotan efekat na vrednost rublje, jer je sama mogućnost sukoba isprovocirala značajan rast cene sirove nafte na skoro 73 dolara za barel. To je na kraju najviše pomoglo stabilizaciji i blagom oporavku rublje, čija vrednost već godinama unazad prati cenu nafte.
ŠOK TERAPIJA: Kako ocenjuje Natalija Orlova, glavni ekonomista ruske Alfa banke, činjenica da je rublja kratkoročno oslabila a cene nafte porasle može za rezultat imati novu rundu investicija na ruskom finansijskom tržištu u smislu povratka dela zapadnih investitora koji su uvideli da panici nije bilo mesta. Za očekivati je i da državni organi učine dodatni napor da povrate vrednost rublje na martovski nivo, kako bi se izbegao rast potrošačkih cena samo nekoliko nedelja pred Putinovu predsedničku inauguraciju, koja je zakazana za 7. maj.
Prema mišljenju glavnog eksperta Instituta za razvoj pri Moskovskoj višoj školi za ekonomiju Nikolaja Kondrašova, ova kratkotrajna kriza će do kraja godine koštati Rusiju oko 0,2 odsto bruto društvenog proizvoda. Odliv privatnog kapitala (pre svega zapadnih investitora) u 2018. verovatno će biti bliži brojci od 49 milijardi dolara, umesto prvobitno očekivanih 29 milijardi.
Kondrašov takođe predviđa smanjenje ruskog izvoza za oko 3-4 milijarde dolara i kratkoročnu stabilizaciju ruske valute na nivou od 60,5–61 rublje za dolar (pri srednjoj godišnjoj ceni nafte od 67 dolara za barel). Ovo će dalje za posledicu imati rast inflacije do nivoa predviđenog tek za drugu polovinu godine, pa će godišnja inflacija na kraju godine iznositi između 4,1 i 4,3 odsto, umesto prvobitno očekivanih 3,6 odsto. Očekuje se i da će centralna banka radi stabilizacije održati nivo kamata blizu sadašnjeg (7,25 odsto).
Ako se sve ovo ispuni i ne bude daljeg rasta geopolitičkih tenzija, do kraja godine bi ovaj prošlonedeljni šok za rusko stanovništvo mogao ličiti na buru u čaši vode. Međutim, šanse da se sve završi na ovome nisu prevelike. Tramp je, naime, najavio novu rundu sankcija protiv Rusije zbog „omogućavanja sirijskom režimu da bombarduje civile hemijskim oružjem“.
RUSIJA SPREMA SANKCIJE: Moskva planira odgovor na američke sankcije. Ruski mediji najavljuju da će vlasti uvesti sankcije na uvoz, pre svega, alkoholnih pića, lekova i medicinske opreme iz SAD. Nacrt ovih mera je već predložen poslanicima državne Dume.
Sve to, međutim, neće pomoći rastu ruske ekonomije koja, iako oporavljena od ekonomskog udara iz 2014. godine kada je cena nafte naglo opala sa 115 na 40 dolara za barel, još uvek beleži prilično anemičan rast.
O tome je krajem marta govorio i premijer Medvedev. Tada je izjavio da je, bez obzira na ekonomski rast od oko 1,5 odsto tokom 2017, za rast investicionih aktivnosti i rast u sektoru potrošnje potrebno učiniti daleko više i tražiti „nestandardna“ rešenja u uslovima žestoke političke, ekonomske, tehnološke i intelektualne konkurencije. Detalje o tome kako da se to ostvari nije izneo.
U svetlu sve jasnijeg produbljivanja trgovinskih sukoba između SAD, Kine, Rusije i EU i sve manjeg uticaja koji Svetska trgovinska organizacija ima u regulisanju pravila međunarodne trgovine, prostor za nestandardna rešenja je svakako sve veći. Problem nastaje kada i ostali igrači za stolom takođe pribegnu neočekivanim strategijama.
