„Poljska je sačuvala obraz!“ – ovako je Leh Valensa, lider legendarne Solidarnosti kratko sažeo ishod ovonedeljnih izbora za Sejm, poljski parlament.
„Trijumf građanske platforme!“ naslov je preko prve strane „Gazete viborče“, najčitanijih dnevnih novina u Poljskoj. Roman Kužnjar, profesor za međunarodne odnose na Varšavskom univerzitetu, promenu vlasti vidi kao „povratak normalnosti“ i objašnjava da će poljska spoljna politika biti više orijentisana na saradnju, a manje na sukobe.
Ovonedeljni izbori za Sejm, poljski parlament, označavaju početak nove ere sa čvršćim evropskim integracijama, više samostalnosti prema „ujka Samu“, ali i više tolerancije i građanskih sloboda u samoj Poljskoj. Kako piše „Gazeta viborča“, završen je dvogodišnji eksperiment u izolacionizmu, nacionalizmu i netrpeljivosti koji su orkestrirali upravo pobeđeni premijer Jaroslav Kačinjski i njegov brat blizanac Leh koji ostaje predsednik Poljske do 2010. godine. Ovaj list, kao i većina drugih poljskih medija, ne krije iznenađenje i zadovoljstvo zbog tako ubedljive pobede Građanske platforme nad konzervativnom partijom Pravo i pravda blizanaca Kačinjski. „To je bio plebiscit! Poljaci su odbacili populizam, strah, trvenje između socijalnih grupa. Poljaci su odbacili i megalomaniju, aroganciju i antinemačke fobije. Odbacili su i ucene, špijuniranje i provokacije“, piše Stanislav Kurski u „Gazeti“.
Ozarena lica većine ljudi pred TV kamerama otkrivaju da je i sama Poljska donekle iznenađena tako ubedljivom pobedom liberalnih konzervativaca Donalda Tuska i da je oduševljena što je „spasen obraz“ u zemlji u kojoj je počeo pad komunizma. Na birališta je izašlo 54 odsto Poljaka što je najveći procenat od početka nove demokratske ere, kako Poljaci označavaju 1989. godnu i pobedu Solidarnosti.
Građanska platforma osvojila je 42 odsto glasova, više nego ijedna partija od 1989. Pre samo dve godine ekstremne partije desnice osvojile su 18 odsto glasova, a u nedelju su ove dve partije, Samoodbrana i Liga poljskih porodica, zajedno uspele da osvoje tek tri odsto glasova i nisu ušle u parlament.
EVROPSKI DUH: Poljski birači su tako nastavili tradiciju da prilikom svakih izbora od 1989. biraju novu vladu. U ovom periodu je Poljska zabeležila najveći ekonomski rast u Evropi, danas je bruto nacionalni dohodak 14.400 dolara, Varšava blista od novih zdanja svetskih kompanija, ali i nove pozlate na starim delovima grada. Tradicionalno kritični poljski birači (pismenost je 99,8 odsto!) očigledno su smatrali da je provetravanje na vrhu vlasti najbolji način da zemlja ide napred.
Tako je, posle dve godine, vlada Jaroslava Kačinjskog i njegove konzervativne partije Pravo i pravda svrgnuta s vlasti ubedljivom pobedom Građanske platforme. Njegov identični brat blizanac Leh Kačinjski (kažu da ih zapravo razlikuje samo majka Jadviga, 80-godišnja profesorka i njihov glavni consigliere) ostaje predsednik Poljske.
Izborni rezultati jasno odslikavaju političku temperaturu nacije: dominiraće liberalni konzervativci sa više od 40 odsto mandata, populisti Kačinjskog imaju trećinu poslanika, a levi centar socijalnih demokrata i bivših komunista ima 13 odsto mandata.
Očekuje se da će Građanska platforma napraviti koaliciju sa malom seljačkom partijom koja je osvojila devet odsto glasova. Ova koalicija će imati solidnu većinu od 240 glasova (Sejm ima 460 poslanika). To je ipak manje od 60 odsto koliko je potrebno da bi se donosili zakoni bez mogućnosti da predsednik Leh Kačinjski na njih stavi veto. Kačinjski obećava da novoj vladi neće biti nimalo lako, da su previše toga obećali. Ako nova vlada bude dobro sarađivala sa levicom i demokratama, moći će da osujeti pretnje predsednika Kačinjskog.
Dvojac Kačinjski okrenuo je Poljsku udesno, posvađao je sa susedima, zategnuo odnose sa Evropskom unijom. Odmah posle izbora Evropi je poslata jasna poruka da će Poljska prva potpisati novi, reformisani sporazum Evropske unije.
„Želimo da se sa periferije premestimo u srce evropskih integracija“, kaže Bronislav Komorovski, potpredsednik Građanske platforme.
Iz Brisela su stigli aplauzi i pohvale poljskim biračima i njihovom „evropskom duhu“. Nova vlada poručuje da će voditi strožu fiskalnu politiku sa ciljem da za pet godina prihvati evro kao nacionalnu monetu.
Izborni pobednik je obećao da će svim silama nastojati da se 900 poljskih vojnika što pre vrati kući iz Iraka. Braća Kačinjski su bez rezerve podržavala Džordža Buša u njegovoj spoljnoj politici koju ne odobrava 80 odsto Poljaka. I razgovori o postavljanju raketnog štita biće tvrđi.
Poljaci su ljuti na Vašington i zbog toga što ne mogu, iako su u Evropskoj uniji, da bez vize putuju u Ameriku i što za intervju u konzulatu moraju da daju 100 dolara, čak i za turističku vizu. U slučaju da ne dobiju vizu, pare im se ne vraćaju. Poljaci tvrde da to vređa njihov nacionalni ponos.
LOV NA VEŠTICE: Kada su pre dve godine došli na vlast, blizanci Kačinjski su govorili „o velikoj moralnoj revoluciji“ i radikalnom obračunu sa korupcijom. Nagoveštavala se velika politička lustracija na čijem udaru je trebalo da se nađe više stotina hiljada Poljaka rođenih pre 1972. Prema drakonski zamišljenom zakonu, svi javni radnici, ne samo političari već i svi zaposleni u pravosuđu, bankarski službenici, članovi upravnih odbora, istraživači u društvenim naukama, novinari, akademici, profesori, direktori firmi, trebalo je da crno na belo izjave da li su bili saradnici, nesvesni ili dobrovoljni pomagači tajne policije. Na udaru se našlo više od 700.000 Poljaka.
Ovaj svojevrsni poljski lov na veštice pretvorio se u progon političkih neistomišljenika, prvenstveno bivših komunista, u raspirivanje starih strahova od Rusije i Nemačke. Teorije zavere su na ovim prostorima uvek nalazile brojnu publiku.
Blizanci nisu ubedili Poljsku ni da su uspeli da smanje korupciju, ali su sigurno pokazali da su u stanju da zemlju posvađaju. Ružno svađalačko lice pokazali su odmah po dolasku na vlast kada su se jako naljutili što su ih nemačke novine „Tagescajtung“ u jednom šaljivom tekstu nazvale „novi poljski krompiri“: otkazana je poseta premijera Nemačkoj. Predsednik Poljske Leh Kačinjski čak se javno prostački hvalio da nijednom nemačkom političaru ne bi pružio ni nokat, da o Nemačkoj ništa ne zna, da je „na nemačko tlo kročio samo do pljuvaonice u toaletu frankfurtskog aerodroma“. Na pitanje da li će se popraviti odnosi između dve zemlje on je odgovorio da Nemci treba da se poprave.
Nesporazumi su se nastavili i na ozbiljnim, ali i na trivijalnim tačkama. Kačinjski su protiv ukidanja smrtne kazne, ali i slobode izražavanja: Evropom su prošle slike sukoba i obračuna sa motkama za vreme gej-parade u Varšavi. Ozbiljan politički spor nastao je kada su Kačinjski sklapanje ugovora o rusko-nemačkom gasovodu uporedili sa paktom koji su sklopili Staljin i Hitler i tako podelili istočnu Evropu. Kačinjski su imali još jedan vrlo kontroverzan nastup koji su pretočili u zahtev da Poljska ima veći broj glasova u Evropskoj uniji. Argument je bio da su nacisti ubili pet miliona Poljaka za vreme Drugog svetskog rata, i da toga nije bilo Poljaka bi bilo mnogo više nego danas (38,6 miliona).
Vrhunac opšte potrage blizanaca za neprijateljima svih boja završio se farsičnom optužbom da Tinki Vinki, muška beba iz televizijske serije „Teletabis“, nosi damsku torbicu i da je to prikriveno propagiranje „homoseksualnosti“!?
Ovakav društveni kontekst orekstriran sa vrha države, uz strasnu podršku moćne katoličke stanice Radio Marija, koja je konzervativnoj stranci braće Kačinjski uvek mogla da garantuje najmanje milion i po glasova, doveo je do divljeg procvata opasnog cveća zla, različitih resentimana koji u Poljskoj imaju vrlo duboke korene. Konzervativna koalicija čiji se brod opasno ljuljao zbog stalnih svađa i skandala konačno se raspala ovog leta, pa su raspisani preveremeni izbori, dve godine pre roka.
Dve godine u znaku braće Kačinjski prošle su u vlasti revanšista, otpadnika Solidarnosti, postkomunističkih provincijalaca konzervativnog usmerenja, šovinista i naslednika najgore poljske tradicije ksenofoba i antisemita, u znaku stalnih tenzija sa Evropom, potraga za unutrašnjim neprijateljima i iscrpljujućih mučnih svađa u zemlji.
Adam Mihnjik je nekoliko meseci pre izbora melanholično pisao da većina revolucija ima dve faze: „Prvo dolazi borba za slobodu, potom borba za moć. Borba koja dolazi prva uzdiže ljudski duh i iznosi na svetlo dana ono što je u čoveku najbolje. Druga borba razotkriva ono najgore u ljudima: zavist, intrige, pohlepu, sumnjičavost i nagon za osvetom.“
Poljska je prošla ove dve faze. Da li je sada u Poljskoj na redu nova revolucija? Lena Kolarska-Babinska, direktorka Instituta za javne poslove, kaže da su ovonedeljni izbori bili revolucija nove generacije. Normalno bi bilo da će ta nova, školovana, urbana, kosmopolitska generacija imati lepše, bolje lice.
Donald Franćišek Tusk (50) lider Građanske platforme (Platforma Obywatelska) jedan je od osnivača ove partije. Rođen je u Gdanjsku, gde je završio fakultet i odbranio magistarsku tezu o državniku Jozefu Pilsudskom. Pre osnivanja Građanske platforme bio je istaknuti član Liberalno demokratskog kongresa i Unije slobode. Bio je jedan od potpredsednika u Sejmu. Kada je u trci za predsednika Unije slobode izgubio od Bronislava Geremeka, osnovao je Građansku platformu.
Na predsedničkim izborima 2005. bio je protivkandidat Lehu Kačinjskom. Izgubio je u vrlo tesnoj trci. Mnogi analitičari smatraju da je njegovom izbornom neuspehu tada doprinela glasina iz štaba Kačinjskih da je Tuskov deda bio dobrovoljac u nemačkoj armiji za vreme Drugog svetskog rata. Tuskovi su Kašubi, stara zapadnoslovenska etnička grupa oko ušća Visle koja je za vreme nemačke vlasti bila izložena germanizaciji. Gdanjsk je u to vreme slobodni grad Dancing. Tuskov deda Jozef je kao nemački državljanin mobilisan, ali je posle deset dana dezertirao i pridružio se poljskoj armiji koja se borila sa saveznicima protiv Nemaca.
Na prethodnim izborima 2005. godine Pravo i pravda je izvukla korist iz činjenice da je malo Poljaka, samo 3,2 miliona, izašlo na glasanje. Braća imaju verne pristalice među starijim glasačima, penzionerima. Njima se priča o večitim neprijateljima Poljske čini kao verodostojno objašnjenje za sve njihove nevolje. Mlađi ljudi su masovno napuštali zemlju, pa Poljska ima vrlo brojnu, milionsku dijasporu. Pre ovih izbora mlađa populacija Poljaka odlučila je da preuzme inicijativu. Internetom i mobilnim telefonima poslali su hiljade šaljivih poruka: „Sakrij baki ličnu kartu!“, dakle, onemogući baku da glasa za partiju na vlasti. Blogeri su posebno strasni protivnici blizanaca. Inače, registrovano je da je na pretraživaču Vikipedija poljski četvrti jezik po popularnosti, posle engleskog, nemačkog i francuskog. Ali ni ovu priliku Kačinjski nisu propustili da potvrde svoj nedostatak smisla za humor. Premijer Kačinjski upozorio je Poljake da „oni koji šalju ovakve SMS-ove rade i protiv sebe i protiv poljske nacije“.
Poljska internet-generacija očigledno je dobila ovu prvu bitku u borbi za promenu političkog pejzaža, ali i imidža Poljske kao zemlje zatucanih starih provincijalaca. Oni su svetu pokazali novo, evropsko lice Poljske, urbano i duhovito.
