Stotine sabotaža za godinu dana: Ko rovari po Nemačkoj?

Prošle godine je u Nemačkoj registrovan 321 slučaj sumnje na sabotažu, navodi se u poverljivom izveštaju o stanju bezbednosti Saveznog kriminalističkog ureda (BKA) koje je dostupno javnim servisima NDR i WDR, kao i listu Zidojče cajtung. Već u prvim nedeljama nove godine BKA je ponovo zabeležio više navodnih sabotaža, prenosi Dojče vele.

Tako se navodi da su 7. januara nepoznate osobe provalile u transformatorsku stanicu u Vupertalu. Ulazna vrata bila su razvaljena, a kasnije je pronađena torba s alatom. Dan kasnije policija je u bavarskom Štarnbergu evidentirala pokušaj provale u postrojenje za proizvodnju električne energije pomoću vetra. U Oberhauzenu su 9. januara nestala dva radijska uređaja Nemačke železnice, pomoću kojih bi mogla da se prisluškuje radio-veza za ranžiranje teretnog saobraćaja.

Nekoliko dana kasnije u Esenu je iskočila iz šina lokomotiva teretnog voza natovarena hlorom, formaldehidom i nitrobenzenom. Na šinama su bile postavljene metalne kopče. Tom deonicom je te večeri zapravo trebao da saobraća transport sa municijom i opremom za američku vojsku – ali on je bio preusmeren.

Najviše slučajeva u Severnoj Rajni-Vestfaliji i Donjoj Saksoniji

U oktobru prošle godine uspostavljen je centar za prikupljanje informacija pod nazivom „Cajtenvende“. Tamo BKA otada sistematski evidentira moguća dela sabotaže i pokušaje izviđanja. Nemački novinari pomenutih redakcija imali su uvid u izveštaj. Iz poverljivog dokumenta proizlazi da je policija 2025. godine na nivou čitave zemlje registrovala je ukupno 321 slučaj sumnje na sabotažu. U dokumentu se nalazi i spisak po saveznim pokrajinama.

U Severnoj Rajni-Vestfaliji (88) i Donjoj Saksoniji(51) zabeleženo je najviše slučajeva, a slede Bavarska (30), Saksonija (30), Hesen (21), Baden-Virtemberg (19), Porajnje-Palatinat (18), Berlin (14), Brandenburg (11), Bremen (8), Saksonija-Anhalt (7), Hamburg (6), Meklenburg-Prednja Pomerania (6), Sarska oblast (4), Šlezvig-Holštajn (4) i Tiringija (3).

BKA evidentira događaje u kategorijama „železnički objekti/šine“, „Bundesver“ (nemačka vojska), „elektrana/kompanija, nafta/gas/ugalj“, „policija“, „radijski stub/relejna stanica“, „transformatorska stanica/električni stub/vod“, „vodovod/snabdevanje vodom“, „aerodrom/vazdušni saobraćaj“, „ostala tela/vlasti“ i „ostala infrastruktura“.

Navodni preleti dronova

BKA takođe evidentira i prelete dronova, pri čemu se u nekim slučajevima navodno radi o izviđanju. Prema dokumentu, vlastima je prošle godine prijavljeno 1.289 takvih slučajeva s ukupno 2.310 preleta dronova – jer je u pojedinim slučajevima viđeno više letelica istovremeno.

Prema dokumentu, posada broda Savezne policije Bajrojt u noći na 11. januar uočila je više crveno-zeleno trepćućih objekata na noćnom nebu iznad Baltičkog mora. Dva od navodnih dronova navodno su neko vreme letela iznad ostrva Femarna. U to vreme se u blizini nalazio tanker s naftom koji je, dolazeći iz Rusije, plovio prema zapadu.

Službe bezbednosti procenjuju da bi iza nekih od tih događaja mogle da stoje ruske obaveštajne službe. Prema procenama, između ostalog i Ureda za zaštitu ustavnog poretka, njihove mete su pre svega vojne ustanove i kritična infrastruktura, poput snabdevanja energijom ili saobraćajnih sistema.

Regrutovanje „jednokratnih agenata“

Ruske obaveštajne službe već neko vreme regrutuju takozvane „jednokratne agente“. Time se ne misli na profesionalne špijune, već na osobe koje se najčešće kontaktiraju putem interneta. One bi, uz novčanu naknadu, trebalo npr. da izviđaju vojne transporte i izvršavaju sabotaže. Takve osobe su poslednjih godina hapšene u više evropskih zemalja, pa i u Nemačkoj. Rusija je u prošlosti uvek negirala da je umešana u takve akcije.

Kako bi se bolje pripremilo za otkrivanje takvih akcija, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova namerava uskoro u Saveznom uredu za zaštitu ustavnog poretka (BfV) uspostaviti odbrambeni centar protiv takozvanih hibridnih pretnji. To bi bilo slično Zajedničkom centru za borbu protiv terorizma (GTAZ) u Berlinu, koji se već decenijama bavi islamističkim terorizmom.

U budućnosti se želi da se brže evidentira i analizira moguća špijunaža i sabotaža, kao i da se brže reaguje na događaje. Od oktobra 2025. u BfV u Kelnu se svake srede sastaje grupa predstavnika organa bezbednosti saveznog i pokrajinskih nivoa radi razmene informacija o slučajevima sumnje na sabotažu.

Mnogo slučajeva od početka rata

Naročito od početka ruskog agresorskog rata učestalost navodnih sabotaža u Nemačkoj znatno se povećala. U međuvremenu istražitelji beleže i određene uspehe: u Poljskoj je optuženo više osoba jer su, navodno po nalogu Rusije, sakrivale zapaljive naprave u avionski prtljag – u Lajpcigu je zbog toga umalo došlo do katastrofe. U Minhenu su trojica muškaraca osuđena jer su za rusku obaveštajnu službu izviđala železničke pruge radi mogućih napada na vojne transporte.

Ove nedelje Glavno državno tužilaštvo u Hamburgu naredilo je hapšenje jednog Rumuna i jednog Grka. Oni se sumnjiči da su prošle godine pokušali da oštete više ratnih brodova na brodogradilištu u hamburškoj luci. Između ostalog, terete se da su blokirali važne sisteme. Navodno je i nekoliko kilograma abrazivnog peska ubačeno u blok motora korvete „Emden“. Do sudske presude važi presumpcija nevinosti.

U nekima od najspektakularnijih slučajeva, u kojima istražitelji i dalje procenjuju da je reč o sabotaži, počinioci ipak nisu identifikovani. Tako je neko na jednom ratnom brodu mornarice presekao snopove kablova, a u drugom slučaju je očigledno namerno otpadno ulje ubačeno u sistem pitke vode broda. U oba slučaja su državna tužilaštva obustavila postupke.

Nije svaka sumnja bila opravdana

U drugim slučajevima se u međuvremenu pokazalo da nije svaka uzbuna bila opravdana. Pažnju javnosti su, recimo, izazvala opažanja dronova iznad industrijskog parka u Brunsbitelu u Šlezvig-Holštajnu, ali istraga nije uspela da razjasni šta se tačno dogodilo. Do danas je ostalo nejasno da li su zaista iznad tog područja kružili neuobičajeno veliki, možda čak i vojni izviđački dronovi. Ponekad se takve dojave pokažu kao pogrešne percepcije.

Moguće je da je tako bilo i u Kelnu. Prvi put u leto 2024. mediji su izvestili o rupama u ogradi kasarne Bundesvera. Govorilo se da bi tamo moglo da bude ugroženo snabdevanje vodom. Ali prema državnom tužilaštvu za sada „nema smerova istrage koji obećavaju uspeh“. Ne može se isključiti ni manje spektakularna pozadina: recimo da su rupe u ogradi nastale tokom uobičajenih radova na održavanju zelenih površina.

Izvor: DW