Nakon što su zemlje članice NATO saveza obećale da će Ukrajini isporučiti američke borbene avione F-16, Rusija se naoštrila da ih obori. Prvom borcu kome to pođe za rukom smeši se nagrada od 155.000 evra
Ruska kompanija „Fores“ obećala je nagradu od 15 miliona rubalja (oko 155.000 evra) ruskim borcima koji prvi obore američki borbeni avion F-16 u zoni „specijalne operacije“, tj. Ukrajine, saopštio je zamenik izvršnog direktora te kompanije Ilja Potanin.
„Biće nagrade za uništenje borbenih aviona F-15 i F-16. Za obaranje prvog aviona nagrada će biti 15 miliona rubalja“, rekao je on prilikom obraćanja vojnicima borbene grupe Centar povodom isplate sredstava za uništavanje zapadnih tenkova na ratištu u Ukrajini, prenosi agencija Tas.
Ranije je i generalni direktor kompanije Sergej Šmotjev na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu sve to potvrdio.
Ruski predsednik Vladimir Putin je naglasio da snabdevanje Ukrajine novim naoružanjem, pre svega modernim borbeneim avionima F-16, neće promeniti situaciju na frontu, već će dovesti do zaošgtravanja sukoba.
Putin je takođe je napomenuo da će ovi lovci, ako se pojave u sastavu Oružanih snaga Ukrajine, „goreti na isti način kao i druga vojna tehnika koju reklamira Zapad“.
Skupa podrška Zelenskom
Ovog leta Kijev će konačno od zemalja članica NATO-a dobiti borbene avione F-16, ali u mnogo manjem broju nego što se nadao, piše Blumberg pozivajući se na vojne izvore.
Mnogi tvrde da je slanje ratnih aviona Ukrajini kasnilo zbog pitanja u vezi sa rezervnim delovima i jezičkom barijerom između ukrajinskih pilota i njihovih stranih trenera.
Stručnjaci takođe izražavaju zabrinutost da zemlja nema dovoljno pista, a da su one koje ima, veoma ranjive na ruske napade.
Prevashodno, je međutim, bio prsutan straj da bi upotreba ovih aviona u ruskom vazdušnom prostoru mogla da isprovocira direktan sukom između Rusije i NATo-a.
Situacija je trenutno takva da bi Ukrajina mogla da oromi eskadrilu od 15 do 24 F-16 aviona, što je znatno manje od 300 koliko su njeni lideri tražili.
Kako saznaju strani mediji, Kijev očekuje da će ovog leta dobiti bar šest F-16 i do 20 mašina do kraja godine.
U mesecima otkako su piloti počeli obuku situacija na frontu se znatno promenila, sada se obe strane pre svega oslanjaju na jeftine dronove, a Rusija pojačava svoju protivvazdušnu odbranu, navodi Blumberg.
Zbog svega toga je kod kritičara zražena sumnja da li je mudro slati avione u Ukrajinu i da li to predstavlja „veoma skupo pokazivanje podrške“ predsedniku Volodimiru Zelenskom.
Nov F-16 košta oko 63 miliona dolara.
Ko sve šalje avione
Džejk Saliven, glavni savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Džozefa Bajdena, izjavio je nedavno da je transfer aviona u toku i da će oni biti operativni u Ukrajini tokom leta.
Danska i Holandija isporučuju avione iz svog kontigenta, a Belgija i Norveška ih, takođe, obećavaju.
Saliven je dodao da se očekuje da će F-16 braniti snage na liniji fronta u kratkom roku i pomoći da se ponovo zauzme teritorija nakon odrđenog vremena.
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Nakon objave Donalda Trampa da bi „cela civilizacija mogla da nestane“ ako se ne otvori Ormuski moreuz, Iran je, uz posredstvo Pakistana, ponudio mirovni plan u deset tačaka, za koji američki predsednik kaže da je „prihvatljiva osnova za pregovore"
Poseta Donalda Trampa Mlađeg Banjaluci, je političko-marketinški događaj koji Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) sa Miloradom Dodikom na čelu pokušava da pretvori u dokaz da je Republika Srpska ponovo „u igri“ na važnim adresama
Napadi su prijavljeni u više zemalja Bliskog istoka uprkos objavi primirja između Irana i Sjedinjenih Američkih Država
Predsednik SAD Donald Tramp ipak neće da “uništi čitavu jednu civilizaciju”, već je prihvatio dvonedeljni prekid vatre. Iran je pristao da otvori Ormuski moreuz. Rat nije završen, pregovori se nastavljaju
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
