Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Invazija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara 2022. godine, i predstavlja zapravo eskalaciju rusko-ukrajinskog rata je počeo 2014. godine.
To je najveći i najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata sa desetinama hiljada ubijenih vojnika i ukrajinskih civila, među kojima je najmanje 659 ubijene dece i 1747 povređene dece.
Trenutno ruske trupe zauzimaju oko 20 odsto teritorije Ukrajine, a od 41 miliona stanovnika, oko osam miliona Ukrajinaca je interno raseljeno, a više od 8,2 miliona je pobeglo iz zemlje do aprila 2023. godine, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Osim žrtava građani Ukrajine prinuđeni su na česta dugotrajna raseljavanja i ozbiljne nedostatke osnovnih resursa, uključujući pijaću vodu, struju i druge potrepštine.
Treća zima bez grejanja
Samo na zdravstvene ustanove u Ukrajini izvršeno je više od 2.000 napada, a uništeno je i oštećeno oko dva miliona domova. Skoro 40 odsto ljudi u Ukrajini je u takvom stanju da im je neophodna humanitarna pomoć, a među najugroženijima su oni koji žive u visokim zgradama i koji se suočavaju sa trećom uzastopnom hladnom zimom bez grejanja zbog sistematskih napada na energetsku infrastrukturu.
Od 22. marta do 31. avgusta ove godine, napadi na energetsku infrastrukturu širom Ukrajine uništili su devet gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije što je ekvivalentno polovini onoga što je Ukrajini potrebno tokom zime.
Milioni dece u strahu
U proteklih hiljadu dana oštećeno je ili uništeno najmanje 1.496 obrazovnih ustanova i 662 zdravstvene ustanove.
Unicef upozorava da milioni dece žive u stalnom strahu i da se mnoga od njih svakodnevno skrivaju po podrumima uz zvuke sirena za vazdušne napade, što će stvoriti psihičke traume za mnoge generacije.
U regionima na prvoj liniji, oko tri miliona ljudi svakodnevno oskudevaju u čistoj vodi i zdravstvenoj zaštiti, jer bolnice i dalje na meti.
Teror dronovima
Rat u Ukrajini omasovio je i novu, posebno podmuklu i kukavičku metodu ratovanja – vazdušne napade dronovima. Ni u jednom ratu do sada toliki broj „vojnika“ nije bezbrižno sedeo daleklo od opasnosti i navodeći dron sa naoružanjem, kao da je u pitanju video igra, tražio mete ne samo u neprijateljskoj vojsci, nego i među civilima.
Prema nezvaničnim podacima, Ukrajina je mobilisala oko 1,4 miliona vojnika. S druge strane Rusija je organizovala masovnu mobilizaciju koja je dovela i do toga da su hiljade Rusa pobegle iz zemlje.
U senci novog sukoba na Bliskom istoku, nastavljaju se borbe i na ukrajinsko-ruskom frontu. Moskva je potvrdila da je izvela masovne udare na ukrajinsku vojnu i energetsku infrastrukturu
Ko zapravo oblikuje budućnost ratovanja - države ili tehnološke kompanije
Iran je u prvim danima sukoba lansirao stotine balističkih raketa i hiljade dronova, ali tempo napada opada. Dok Izrael tvrdi da je uništio veliki deo iranskih lansirnih rampi, stručnjaci upozoravaju da Teheran i dalje raspolaže značajnim arsenalom i strategijom produžavanja rata
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Kad neko neposredno pred rat ode da se sunča i šopinguje u Dubai – da li država treba da ga besplatno izbavi odande? Nemci kažu ne, Srbi kažu da
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
