Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Invazija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara 2022. godine, i predstavlja zapravo eskalaciju rusko-ukrajinskog rata je počeo 2014. godine.
To je najveći i najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata sa desetinama hiljada ubijenih vojnika i ukrajinskih civila, među kojima je najmanje 659 ubijene dece i 1747 povređene dece.
Trenutno ruske trupe zauzimaju oko 20 odsto teritorije Ukrajine, a od 41 miliona stanovnika, oko osam miliona Ukrajinaca je interno raseljeno, a više od 8,2 miliona je pobeglo iz zemlje do aprila 2023. godine, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Osim žrtava građani Ukrajine prinuđeni su na česta dugotrajna raseljavanja i ozbiljne nedostatke osnovnih resursa, uključujući pijaću vodu, struju i druge potrepštine.
Treća zima bez grejanja
Samo na zdravstvene ustanove u Ukrajini izvršeno je više od 2.000 napada, a uništeno je i oštećeno oko dva miliona domova. Skoro 40 odsto ljudi u Ukrajini je u takvom stanju da im je neophodna humanitarna pomoć, a među najugroženijima su oni koji žive u visokim zgradama i koji se suočavaju sa trećom uzastopnom hladnom zimom bez grejanja zbog sistematskih napada na energetsku infrastrukturu.
Od 22. marta do 31. avgusta ove godine, napadi na energetsku infrastrukturu širom Ukrajine uništili su devet gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije što je ekvivalentno polovini onoga što je Ukrajini potrebno tokom zime.
Milioni dece u strahu
U proteklih hiljadu dana oštećeno je ili uništeno najmanje 1.496 obrazovnih ustanova i 662 zdravstvene ustanove.
Unicef upozorava da milioni dece žive u stalnom strahu i da se mnoga od njih svakodnevno skrivaju po podrumima uz zvuke sirena za vazdušne napade, što će stvoriti psihičke traume za mnoge generacije.
U regionima na prvoj liniji, oko tri miliona ljudi svakodnevno oskudevaju u čistoj vodi i zdravstvenoj zaštiti, jer bolnice i dalje na meti.
Teror dronovima
Rat u Ukrajini omasovio je i novu, posebno podmuklu i kukavičku metodu ratovanja – vazdušne napade dronovima. Ni u jednom ratu do sada toliki broj „vojnika“ nije bezbrižno sedeo daleklo od opasnosti i navodeći dron sa naoružanjem, kao da je u pitanju video igra, tražio mete ne samo u neprijateljskoj vojsci, nego i među civilima.
Prema nezvaničnim podacima, Ukrajina je mobilisala oko 1,4 miliona vojnika. S druge strane Rusija je organizovala masovnu mobilizaciju koja je dovela i do toga da su hiljade Rusa pobegle iz zemlje.
Tramp je u obraćanju naciji iz Bele kuće rekao da će SAD uništiti sve iranske elektrane i da će gađati naftna postrojenja, ako se sa iranskim liderima ne postigne dogovor
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
