Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Invazija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara 2022. godine, i predstavlja zapravo eskalaciju rusko-ukrajinskog rata je počeo 2014. godine.
To je najveći i najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata sa desetinama hiljada ubijenih vojnika i ukrajinskih civila, među kojima je najmanje 659 ubijene dece i 1747 povređene dece.
Trenutno ruske trupe zauzimaju oko 20 odsto teritorije Ukrajine, a od 41 miliona stanovnika, oko osam miliona Ukrajinaca je interno raseljeno, a više od 8,2 miliona je pobeglo iz zemlje do aprila 2023. godine, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Osim žrtava građani Ukrajine prinuđeni su na česta dugotrajna raseljavanja i ozbiljne nedostatke osnovnih resursa, uključujući pijaću vodu, struju i druge potrepštine.
Treća zima bez grejanja
Samo na zdravstvene ustanove u Ukrajini izvršeno je više od 2.000 napada, a uništeno je i oštećeno oko dva miliona domova. Skoro 40 odsto ljudi u Ukrajini je u takvom stanju da im je neophodna humanitarna pomoć, a među najugroženijima su oni koji žive u visokim zgradama i koji se suočavaju sa trećom uzastopnom hladnom zimom bez grejanja zbog sistematskih napada na energetsku infrastrukturu.
Od 22. marta do 31. avgusta ove godine, napadi na energetsku infrastrukturu širom Ukrajine uništili su devet gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije što je ekvivalentno polovini onoga što je Ukrajini potrebno tokom zime.
Milioni dece u strahu
U proteklih hiljadu dana oštećeno je ili uništeno najmanje 1.496 obrazovnih ustanova i 662 zdravstvene ustanove.
Unicef upozorava da milioni dece žive u stalnom strahu i da se mnoga od njih svakodnevno skrivaju po podrumima uz zvuke sirena za vazdušne napade, što će stvoriti psihičke traume za mnoge generacije.
U regionima na prvoj liniji, oko tri miliona ljudi svakodnevno oskudevaju u čistoj vodi i zdravstvenoj zaštiti, jer bolnice i dalje na meti.
Teror dronovima
Rat u Ukrajini omasovio je i novu, posebno podmuklu i kukavičku metodu ratovanja – vazdušne napade dronovima. Ni u jednom ratu do sada toliki broj „vojnika“ nije bezbrižno sedeo daleklo od opasnosti i navodeći dron sa naoružanjem, kao da je u pitanju video igra, tražio mete ne samo u neprijateljskoj vojsci, nego i među civilima.
Prema nezvaničnim podacima, Ukrajina je mobilisala oko 1,4 miliona vojnika. S druge strane Rusija je organizovala masovnu mobilizaciju koja je dovela i do toga da su hiljade Rusa pobegle iz zemlje.
Tramp je objavio da ga neće zadovoljiti ništa osim “bezuslovne predaje” Irana. Netanjahu bi da ostvari “želju kojoj se nada već 40 godina”. A to je – kako kažu pojedini analitičari – da Iran bude “propala zemlja”, slična Jemenu, Siriji, Sudanu, Libiji. Izvesno je samo da se rat nastavlja
Mosad je godinama snimke sa uličnih kamera u Teheranu prebacivao na servere u Izrael. Kombinacijom tih podataka, uz korišćenje veštačke inteligencije, ova tajna služba je izgradila koherentnu sliku o životu i radu radnika obezbeđenja i funkcionera koje su štitili. Čitav taj operativni rad kulminirao je munjevitom akcijom u subotnje jutro, 28. februara
Za razliku od mirotvorno orijentisanih džefersonijanaca, predsednik SAD Endru Džekson nije prezao od toga da upotrebi vojsku za ono što je doživljavao kao bezbednosne interese nacije, računajući ekspanzionizam
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
