Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Invazija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara 2022. godine, i predstavlja zapravo eskalaciju rusko-ukrajinskog rata je počeo 2014. godine.
To je najveći i najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata sa desetinama hiljada ubijenih vojnika i ukrajinskih civila, među kojima je najmanje 659 ubijene dece i 1747 povređene dece.
Trenutno ruske trupe zauzimaju oko 20 odsto teritorije Ukrajine, a od 41 miliona stanovnika, oko osam miliona Ukrajinaca je interno raseljeno, a više od 8,2 miliona je pobeglo iz zemlje do aprila 2023. godine, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Osim žrtava građani Ukrajine prinuđeni su na česta dugotrajna raseljavanja i ozbiljne nedostatke osnovnih resursa, uključujući pijaću vodu, struju i druge potrepštine.
Treća zima bez grejanja
Samo na zdravstvene ustanove u Ukrajini izvršeno je više od 2.000 napada, a uništeno je i oštećeno oko dva miliona domova. Skoro 40 odsto ljudi u Ukrajini je u takvom stanju da im je neophodna humanitarna pomoć, a među najugroženijima su oni koji žive u visokim zgradama i koji se suočavaju sa trećom uzastopnom hladnom zimom bez grejanja zbog sistematskih napada na energetsku infrastrukturu.
Od 22. marta do 31. avgusta ove godine, napadi na energetsku infrastrukturu širom Ukrajine uništili su devet gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije što je ekvivalentno polovini onoga što je Ukrajini potrebno tokom zime.
Milioni dece u strahu
U proteklih hiljadu dana oštećeno je ili uništeno najmanje 1.496 obrazovnih ustanova i 662 zdravstvene ustanove.
Unicef upozorava da milioni dece žive u stalnom strahu i da se mnoga od njih svakodnevno skrivaju po podrumima uz zvuke sirena za vazdušne napade, što će stvoriti psihičke traume za mnoge generacije.
U regionima na prvoj liniji, oko tri miliona ljudi svakodnevno oskudevaju u čistoj vodi i zdravstvenoj zaštiti, jer bolnice i dalje na meti.
Teror dronovima
Rat u Ukrajini omasovio je i novu, posebno podmuklu i kukavičku metodu ratovanja – vazdušne napade dronovima. Ni u jednom ratu do sada toliki broj „vojnika“ nije bezbrižno sedeo daleklo od opasnosti i navodeći dron sa naoružanjem, kao da je u pitanju video igra, tražio mete ne samo u neprijateljskoj vojsci, nego i među civilima.
Prema nezvaničnim podacima, Ukrajina je mobilisala oko 1,4 miliona vojnika. S druge strane Rusija je organizovala masovnu mobilizaciju koja je dovela i do toga da su hiljade Rusa pobegle iz zemlje.
Američki predsednik Donald Tramp ponovo preti Iranu da će bombardovati mostove i elektrane u slučaju da ne dođe do trajnog primirja na mirovnim pregovorima, ali i zbog novog zatvaranja Ormuskog moreuza
Rumen Radev, pobednik parlamentarnih izbora u Bugarskoj, ima priliku da prekine niz vanrednih izbora i hroničnu političku krizu u ovoj državi. Zamera mu se navodna bliskost Moskvi
Snažan zemljotres jačine 7,4 stepena pogodio je Japan, nakon čega su vlasti izdale upozorenje na cunami i pozvale građane na hitnu evakuaciju. Talasi visine do tri metra očekuju se duž severoistočne obale, dok su pojedini već stigli do prefekture Ivate
U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je otvorena rasprava o standardima potrošnje vode u domaćinstvima, nakon što je predsednik Donald Tramp predložio ublažavanje propisa koji ograničavaju količinu vode koju koriste toaleti
U Libiji je počela velika međunarodna vojna vežba „Flintlock 2026“, koju predvodi Komanda SAD za Afriku (AFRICOM), a u kojoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba po prvi put okuplja i suparničke libijske snage, dok Sjedinjene Države poručuju da je cilj stabilizacija i eventualno ujedinjenje zemlje i njene vojske
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
