Kako je u junu prenela agencija Blumberg, i to pozivajući se na zvaničnike EU, Rusija je primorala hiljade radnika migranata i stranih studenata da se pridruže njenoj vojsci u ratu protiv Ukrajine. Strancima je zaprećeno da im, ako to odbiju, neće produžiti vizu za boravak u Rusiji, piše DW.
Mladić iz Šri Lanke – nije očekivao da će na front
Kada je potpisao ugovor s ruskim Ministarstvom odbrane, 21-godišnji mladić iz Šri Lanke nije očekivao da će biti poslat na front u Ukrajini. O mogućnosti da se pridruži ruskoj vojsci saznao je od jednog zemljaka.
On mu je rekao da će on i njegovi roditelji dobiti rusko državljanstvo – ako godinu dana bude služio u vojsci.
„Rekao mi je da me neće slati na front, već da ću raditi kao pomoćnik“, kaže mladić.
Potpisao je ugovor u februaru i odmah dobio oko 2.000 američkih dolara, u rubljama. Obećana mu je plata od 2.300 dolara mesečno, plus eventualni dodaci.
Kada je na proleće ranjen i zarobljen, ležao je u ukrajinskoj bolnici u blizini fronta i pristao je da ispriča svoju priču za DW, pod uslovom da ostane anoniman. S novinarom DW je razgovarao na svom maternjem singaleškom jeziku i to u prisustvu ukrajinskih vojnika. Oni su slabo govorili engleski i nisu se mešali u razgovor.
Od mesare, preko restorana do vojske
„Zbog nemaštine i generalno loše ekonomske situacije u Šri Lanki“, kako kaže, odlučio je da, preko Agencije za zapošljavanje, dođe do radne vize za Rusiju. Kriza u njegovoj zemlji dodatno se pogoršala zbog rata koji Rusija vodi u Ukrajini, jer su zbog blokade izvoza ukrajinskog žita i druge robe preko Crnog mora cene hrane i goriva porasle.
Godinu dana radio je u jednoj mesari u Rusiji, a kada mu je istekla viza, živeo je još godinu dana u Moskvi ilegalno i radio je u restoranu brze hrane. Na kraju je otišao u rusku vojsku.
Pet dana na frontu
Nakon samo dva meseca provedenih u pozadini, prebačen je u predgrađe okupiranog ukrajinskog grada Donjecka.
„Rekao sam komandantu da želim da se vratim u Šri Lanku, ali on je rekao da je to nemoguće i da mi, ako pobegnem, prema ugovoru preti 15 godina zatvora u Rusiji“, priča mladić.
Kaže da su u njegovoj jedinici bili i ljudi iz Nepala, Indije, Kirgistana i Tadžikistana. Na frontu je, kaže, bio samo jednom – i to pet dana. Tada je ranjen i zarobljen.
Nepalac u ruskoj vojsci
„Mi smo veoma, veoma siromašni“, kaže 35-godišnji Nepalac koji se nalazi u zarobljeničkom logoru u zapadnoj Ukrajini. Još u julu je ispričao svoju priču DW, ali je takođe želeo da ostane anoniman. Razgovoru je prisustvovao i stražar koji takođe nije razumeo engleski jezik i nije se mešao u razgovor.
Zarobljenik je u Nepalu radio kao taksista za otprilike 400 dolara mesečno. To nije bilo dovoljno da prehrani ženu, dvoje dece i roditelje. Od prijatelja iz Indije čuo je da se u ruskoj vojsci može da se zaradi „mnogo novca“. Tako je u oktobru 2023. stigao u Moskvu, gde je prošao regrutaciju i zajedno sa 60 drugih stranaca odveden je u Centar za obuku „Avantgarde“ na periferiji ruske prestonice. Taj centar, prema tvrdnjama američke televizije Si-En-En, služi isključivo za obuku stranih plaćenika. Nepalac je tamo potpisao jednogodišnji ugovor s ruskom vojskom uz platu od 2.000 dolara mesečno.
Kaže da je najpre bio raspoređen dalje od fronta, zajedno s jednim Kinezom i to kao pomoćnik u kuhinji. U njegovoj jedinici bilo je 23 ljudi iz Nepala i trojica iz Indije, dok su preostalih jedanaest bili Rusi. Međusobno su komunicirali pomoću audio-prevodilaca. Nakon mesec dana, premešten je na položaje u blizini Donjecka.
Tamo je i on zatražio od komandanta da se vrati kući, ali mu je rečeno da nije moguće raskinuti ugovor. Nekoliko sedmica kasnije, u aprilu, on je ranjen – a onda je ugledao ukrajinske vojnike. „Skinuo sam šlem, pancir i pušku, zatražio pomoć i rekao da sam iz Nepala“, kaže.
Ljudi sa globalnog juga u ruskoj vojsci
Trenutno je u ukrajinskom zarobljeništvu desetak stranih plaćenika, kaže za DW Petro Jazenko, portparol Koordinacionog štaba za ratne zarobljenike pri ukrajinskoj vojno-obaveštajnoj službi HUR. „Još nekoliko njih je zarobljeno, ali još nisu uvršteni u statistiku.“.
Prema Jazenkovim rečima, među zarobljenicima su državljani afričkih zemalja, na primer iz Sijera Leonea i Somalija, ali i ljudi iz Šri Lanke, Nepala i Kube. „To su uglavnom ljudi s globalnog juga, iz siromašnih zemalja“, kaže Jazenko. A dodaje i da mu je jedan Kubanac rekao da je kod kuće zarađivao samo sedam dolara mesečno.
Vojno-obaveštajna služba Ukrajine ne zna koliko se stranaca bori na ruskoj strani. Rusija se obraća strancima putem reklama na društvenim mrežama, ali i direktno, preko agitatora, kaže Jazenko: „Često se obećavaju poslovi u kompanijama, a kad se radi o vojsci, kaže se da će biti raspoređeni samo u pozadini.“
To su potvrdila i osmorica stranih zarobljenika koje je ukrajinska vojno-obaveštajna služba HUR u martu dovela na konferenciju za novinare u Kijev – pet nepalskih državljana i po jedan iz Kube, Sijera Leonea i Somalije. Oni su, kako su rekli, dobrovoljno razgovarali s novinarima. Tako je čovek iz Sijera Leonea ispričao da je već učestvovao u ratu u svojoj zemlji, bio ranjen i nije imao nameru da učestvuje u još jednom ratu. U Rusiju je, kaže, prvobitno došao jer mu je obećan posao na građevini.
Petro Jazenko iz ukrajinske Vojno-obaveštajne službe napominje da među strancima koji se bore za Rusiju ima i profesionalaca. „Oni imaju vojno iskustvo i vrlo dobro znaju gde idu“, kaže Jazenko. Nisu svi žrtve prevare, dodaje.
Ukrajina tretira ruske strane plaćenike kao ratne zarobljenike
„Dok se ne pokrene proces protiv njih, držaćemo ih isto kao i zarobljene ruske vojnike“, kaže Jazenko o statusu tih stranaca. Još nijedan od njih nije pušten tako što je razmenjen ili na neki drugi način. „Neke zemlje, posebno Šri Lanka i Nepal, zainteresovane su za povratak svojih građana. To nam omogućava pregovore“, kaže Jazenko.
Početkom godine Si-En-En je izvestio, pozivajući se na sopstvene izvore, da je Rusija angažovala oko 15.000 nepalskih državljana. U glavnom gradu Katmanduu novinari su prisustvovali sastanku porodica nepalskih plaćenika koji su od vlasti tražili povratak članova porodice. Nepalska vlada navela je da je samo 200 njenih državljana u ruskoj vojsci, od kojih je 13 poginulo. Ujedno, zabranila je tamošnjim građanima da idu na rad u Rusiju, a tome je prethodio poziv da se prekine s regrutovanjem nepalskih državljana od strane Rusije. Takođe, policija u Katmanduu uhapsila je 18 osoba za koje se sumnja da su bile uključene u regrutaciju.
Pomoć pri bekstvu i za strance
Poznati su i slučajevi stranih vojnika koji su napustili ruske položaje. U maju je ukrajinska Vojno-obaveštajna služba, bez navođenja tačnih brojki, objavila da je došlo do masovnog bekstva nepalskih plaćenika raspoređenih u okupiranom regionu Luganska. U junu je televizija „France 24″ objavila da su 22 plaćenika iz Šri Lanke pobegla iz ruske vojske.
Aktivisti ruske organizacije za ljudska prava „Idite šumom“ pomažu prilikom bekstva iz ruske vojske – prvenstveno Rusima i Ukrajincima koji su nasilno regrutovani u okupiranim područjima. Takođe pomažu i građanima drugih zemalja.
Ivan Čuviljajev, predstavnik te organizacije, potvrđuje u razgovoru za DW da su njihovi aktivisti pomogli, između ostalog, i ljudima afričkih zemalja, kao i iz Avganistana da pobegnu.
Prema njegovim rečima, način na koji Rusija regrutuje strance za svoju vojsku ne razlikuje se od njihovog pristupa u regrutovanju sopstvenih građana. „Oni koriste činjenicu da ljudi ne poznaju zakone i da se nalaze u teškoj finansijskoj situaciji“, kaže taj ukrajinski aktivista za ljudska prava.
