Iranski satelit lansiran je sa ruskog kospodroma Vostočni na dalekom istoku te zemlje. Osim iranskog, raketa nosi i ruske satelite
Rusija je lansirala raketu Sojuz koja nosi iranski komunikacioni satelit u orbitu, saopštila je u petak (25. jul) ruska svemirska agencija Roskosmos.
Lansiranje se odvijalo na kosmodromu Vostočni na ruskom dalekom istoku i prenošeno je uživo.
Raketa, između ostalog, nosi dva ruska naučna satelita, 18 malih komercijalnih orbitera i iranski satelit Nahid-2.
Nahid-2 je razvio Iranski centar za istraživanje svemira i lansiran je u okviru komercijalnog sporazuma sa Iranskom svemirskom agencijom. Prema pisanju iranskih državnih medija, satelit je dizajniran za nisku Zemljinu orbitu i podržava šire ambicije Teherana da proširi sopstvene svemirske kapacitete, piše RT.
Nahid-2, težak 110 kilograma, postavljen je u orbitu na visini od oko 500 kilometara i projektovan je da funkcioniše dve godine, javlja Tanjug.
Rusko-iranska svemirska inicijativa
Misija sledi niz zajedničkih rusko-iranskih svemirskih inicijativa, među kojima je lansiranje satelita za posmatranje Zemlje i komunikaciju.
U januaru su Moskva i Teheran potpisali 20-ogodišnji sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu, koji predviđa saradnju na civilnim svemirskim programima i naglašava mirnu saradnju u sektorima energetike, nauke i tehnologije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Zašto smo nas četvorica novinara iz “Vašington posta”, “Los Anđeles tajmsa”, Bi-bi-sija i “Politike” ušli u vazduhoplovnu bazu Došan Tapeh, na istoku Teherana? Šta smo videli na Aveniji Farahabad? U kom momentu su nam handžari bili pod grlom? Dok smo Bi-bi-sijevac i ja ulazili u zgrade i pentrali se po krovovima posmatrajući metež ispod nas, šta se desilo sa kolegom iz “Los Anđeles tajmsa” kojeg je spazio snajperista iz baze
Ko kontroliše sedam velikih svetskih moreuza – uskih grla na najkritičnijim tačkama planete koji su od drevnih vremena preusmeravali tokove svetske politike i koji to čine i danas?
Intervju: Valur Ingimundarson, profesor savremene istorije na Univerzitetu Islanda
“Pokušavajući da ublaže krizu, Danci i Amerikanci su, uz učešće Grenlanđana, ušli u pregovore. Danci su izjavili da je suverenitet Kraljevine Danske crvena linija, ali da su spremni da razmotre pojačano vojno prisustvo SAD na Grenlandu”
Dejvid Atenboro nas je poveo na put novog načina posmatranja i razumevanja živog sveta u prirodnom okruženju i spoznaje o sopstvenom uticaju na njega, a njegovi serijali su postavili nove standarde kvaliteta snimanja i pripovedanja. To što puni 100 godina istovremeno je i spoznaja da ćemo ostati bez njega, ali i povod za slavlje života, borbe, ljubavi i prirode
Da li je moguće da u svetu od skoro osam milijardi ljudi možete da stignete do bilo koje osobe – Dalaj Lame, Šakire, Nikole Jokića, mongolskog šampiona u jahanju konja ili Mis Kambodže – u samo šest skokova? I kakav to uticaj ima na naše živote, na način kako se šire (dez)informacije, epidemije, svetske krize
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
