Parlamentarni izbori u Sloveniji održavaju se u nedelju, 22. marta. Favoriti su vladajući Pokret Sloboda i opoziciona Slovenačka demokratska stranka, ali će svima biti potrebne i manjinske stranke
Harmonikaš je stalni prizor u centru Ljubljane. Bez obzira na godišnje doba, sedi na stolici na Prešernovom trgu, u narodnoj nošnji i sa perom na šeširu, i svira tradicionalne slovenačke narodne pesme. Na neobičan način, upravo harmonika i narodna muzika koja se na njoj svira, postali su simbol glavne opozicione stranke, Slovenačke demokratske stranke (SDS).
Ljubljana je izlepljena plakatima sa simpatičnim dečakom koji pozira sa harmonikom i sloganom: „Glasajte za SDS da i vaš unuk peva slovenačke pesme“.
„Kao alpska zemlja, imamo harmoniku kao jedan od instrumenata koji nam daju identitet“, kaže Tone Kajzer, bivši diplomata, danas portparol SDS-a za spoljnu politiku.
„Cilj je da podsetimo ljude da smo najpre Slovenci, zatim Evropljani, a tek onda građani sveta — da se vratimo svojim korenima. Jer drvo bez korena brzo pada“, rekao je za DW.
Kampanja SDS-a namerno priziva idealizovanu prošlost, uz poruku da je sve bilo bolje u godinama neposredno nakon slovenačke nezavisnosti od Jugoslavije 1991.
Nasuprot tome, plakati vladajućeg, Pokreta Sloboda (levi centar) imaju samo jednu reč: „Napred“. Generalni sekretar stranke, Matej Grah, kaže da ta reč sažima razliku između dve glavne opcije na izborima:
„Ovi izbori su izbor između dve vizije Slovenije. Ili govorimo i radimo za budućnost, ili se vraćamo u prošlost“, rekao je za DW.
Približno 1,6 miliona ljudi ima pravo glasa na parlamentarnim izborima u nedelju. Birači će na glasačkim listićima imati čak 18 lista kandidata. Neke od manjih stranaka gotovo sigurno će biti potrebne za formiranje koalicije nakon izbora.
Glavna borba svodi se na dvojicu kandidata: predsednika Pokreta Sloboda i aktuelnog premijera Roberta Goloba i predsednika SDS-a, te trostrukog bivšeg premijera Janeza Janšu.
Matej Grah to opisuje kao borbu za dušu Slovenije. „Ne radi se samo o zdravstvu, radnim mestima ili privredi. Radi se o suverenitetu Slovenije, vladavini prava i očuvanju ovog ostrva vrednosti u Evropi — vrednosti koje su liberalne, otvorene i štite socijalnu državu.“
Pokretu Sloboda uspelo je da prekine dugogodišnji obrazac – birači na levoj strani političkog spektra stalno su birali „nova lica“, pa se na svakim izborima pojavljivala nova stranka.
I sam Robert Golob pojavio se kao takvo „novo lice“ pred izbore 2022. i njegova stranka osvojila je rekordan broj mandata. Međutim, birači su se vremenom ohladili, pa je reizbor postao izazov.
Uprkos tome, GS je uspeo da izdrži puni četvorogodišnji mandat — i ovog puta nema novog kandidata.
„Neverovatno je da ovaj put nemamo novo lice na levom centru“, kaže Igor Bergant, jedan od najpoznatijih voditelja vesti na RTV Slovenija. On to objašnjava time što slovenačka levica nije uspela da pronađe uverljivu centralnu figuru još od smrti nekadašnjeg premijera i predsednika Janeza Drnovšeka 2008.
„Raspon pažnje u Sloveniji vrlo je kratak, ljudi se brzo zasite političara“, rekao je Bergant za DW, dodajući da je Golob sam sebi stvorio problem obećavajući više nego što je mogao da ispuni.
„Govorio je da će biti potrebna dva mandata, dakle osam godina, da bi se sprovele potrebne reforme. Posle četiri godine, rezultati nisu naročito impresivni. Očigledno se uplašio reformi, pa nije doneo očekivane promene i mnogi su zbog toga razočarani.“
GS kao dokaze napretka navodi promene u zdravstvu, stambenoj politici i penzionom sistemu i traži priliku da dovrši osmogodišnji program. Međutim, činjenica da sve glavne stranke kao ključni problem ističu posrnulo zdravstvo ukazuje na to da birači još ne vide stvarna poboljšanja.
U danima pred izbore izbio je skandal nakon objavljivanja tajnih snimaka koji ukazuju na moguće primanje mita među vodećim ljudima sa levog centra.
Robert Golob direktno je optužio rivala Janeza Janšu da je angažovao privatnu izraelsku obaveštajnu agenciju i da ugrožava slovenačku demokratiju saradnjom sa stranom silom.
SDS je uzvratio da je „prava priča“ o državi „zarobljenoj sistemskom korupcijom“.
Kako će birači to doživeti, znaće se tek kada ubace listiće u kutije: do ponedeljka bi trebalo da bude jasno da li su Slovencima bliže „stare melodije“ Janeza Janše i SDS-a ili „progresivni ritam“ Roberta Goloba i njegovog Pokreta Sloboda.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
