Na predlog predsednika Petra Porošenka, Vrhovna vlada Ukrajine je sa 276 glasova „za“ i 30 „protiv“ proglasila ratno stanje u trajanju od trideset dana i to samo u deset regiona koji se graniče sa Rusijom, a na zapadu sa Pridnjestrovljem (Transnistrijom, odvojenim delom Moldavije sa ruskim vojnim prisustvom).
U obrazloženju stoji da je ratno stanje uvedeno zato što je Moskva zatvorila Kerčki moreuz u Azovskom moru i što su ruski ratni brodovi otvarali vatru na tri ukrajinska ratna broda, oteli ih i zarobili 24 mornara, od kojih su šestorica ranjena. „Sputnjik“ javlja da su trojica ukrajinskih mornara lakše ranjeni šrapnelima i da su hospitalizovani.
Ukrajinska vlada je naredila i povećanu kontraobaveštajnu i antiterorističku delatnost zbog eventualnih pokušaja sabotaže ruske strane. Istaknuta je bojazan da bi moglo da dođe do napada ruskih snaga na ukrajinsko kopno. Porošenko je objasnio da proglašavanje ratnog stanja ne znači objavu rata Rusiji, da Ukrajina neće obustaviti diplomatske i trgovinske veze sa Moskvom.
Svetski mediji podsećaju da Ukrajina nije proglasila ratno stanje ni kada je Rusija nasilno zauzela Krim ili, po ruskom shvatanju, od kako je udovoljila zahtevu Krima izraženom na referendumu da se priključi matici.
Ratno stanje predviđa velika ovlašćenja vlade i predsednika, dozvoljava im da prilikom odlučivanja zaobiđu parlament, suze građanske slobode, zabrane demonstracije i štrajkove, koji su u Ukrajini veoma česti.
Za 31. mart 2019. raspisani su predsednički izbori u Ukrajini, a Porošenko prema istraživanjima javnog mnjenja, značajno zaostaje za glavnom izazivačicom Julijom Timošenko. Ukoliko bi ratno stanje bilo produženo (Porošenko je tražio 60 dana, za šta nije obezbedio većinu u parlamentu), ne bi mogle da počnu predizborne aktivnosti.
RUSKA PRAVILA: Azovsko more deluje kao ogroman zaliv Crnog mora, odvojen od njega samo uzanim Kerčkim prolazom, širokim četiri kilometara i dubokim do 18 metara. Širi se na 39.000 kvadratnih kilometara (Jadransko more, primera radi, ima površinu od 138.600 kvadratnih kilometara). Azovsko more je veoma plitko, srednja dubina iznosi 7 metara, a najveća dubina 14 metara, a zbog nanosa velikih pritoka reka Don i Kubanj na mnogim mestima obala je muljevita i plića od jednog metra. Zbog svega toga, plovidba tim morem je veoma komplikovana, a za brodove sa većim gazom nemoguća. Plovidbom kroz Kerčki moreuz upravljaju ruski piloti.
Zapadna obala Azovskog mora je do ulaska Krima u Rusku Federaciju bila ukrajinska, a istočna ruska. To se promenilo od kada je Krim postao deo Rusije; otada se rusko priobalje, prema shvatanju Moskve, proširilo i na celu južnu stranu. Obe zemlje smatraju Azovsko more svojim teritorijalnim vodama, detalji zajedničkog korišćenja regulisani su ugovorom između dve zemlje 2003. godine, koji je u poslednje vreme provođen uz dosta napetosti. Ukrajina je, na primer, zaplenila ruski brod „Nord“ i kapetana Vladimira Gorbenka izvela na sud zbog pokušaja ulaska na okupirani Krim. Iako on formalno nije ukinut, njegova važnost je de fakto prestala kada se Krim priključio Rusiji. Dotle su obe zemlje kontrolisale Kerčki prolaz, jedini moguć prolaz u Azovsko more. Rusija je posle aneksije Krima zavela posebna pravila, pogotovu od kada je preko tog moreuza podignut most koji je izložen pretnjama Ukrajine.
Železničko-drumski most koji spaja Rusiju sa Krimom preko Kerčkog moreuza dugačak je 19 kilometara, najduži je u Evropi, otvorio ga je lično predsednik Putin, vozeći kamion 15. maja ove godine. Već za vreme njegove izgradnje bivši šef ukrajinskog generalštaba Igor Romanenko izjavio je da je most „laka meta“ za napade. Pored ostalog, Rusija i zbog toga zahteva da se prolaz brodovima najavi 48 sati unapred, a ruske pogranične snage i carina temeljno pretresaju svako plovilo. Ukrajinska strana se žali da to usporava promet, pregledi često traju i po nekoliko dana.
Ruska strana tvrdi da tri ukrajinska broda nisu 24 sata ranije najavila prolaz, kako su postupili komandanti tri manja ukrajinska broda koji su dobili locmana i tim moreuzom prošli 23. septembra.
Ukrajina na obali Azovskog mora ima dva veća lučka grada, Marijupolj i Berdjansk. Marijupolj ima 455.000 stanovnika, u njemu živi 48,7 odsto Ukrajinaca i 44,4 odsto Rusa. Sedište je značajne industrije metalurgije, mašinogradnje i solarne tehnike. Promet luke je 2017. godine bio 6,5 miliona tona. (Rijeka, poređenja radi, ima promet od 2,4, luka Bar 1,7 miliona tona) Berdjansk ima 115.000 stanovnika, poznat je kao banja, zahvaljujući lekovitom blatu. Međutim, Ukrajina namerava da tu izgradi bazu za pomorsku flotu da bi naglasila svoju prisutnost u Azovskom moru. Plovidba iz Marijupolja i Berdjanska ka Crnom moru moguća je isključivo kroz Kerčki moreuz.
PROVOKACIJA: Ruska Federacija i Ukrajina se uzajamno optužuju da su provokacijama dovele do eskalacije sukoba, koja, po nekim komentatorima, preti da se pretvori u direktnu vojnu konfrontaciju. U Kijevu je naglašeno da su paljbom na ukrajinske ratne brodove prvi put zvanične oružane snage Rusije, a ne paravojne formacije, pucale na neke ukrajinske vojne objekte.
Redosled poteza bio je da je Rusija prolaz ispod mosta zatvorila velikim teretnim brodom usidrenim ispod mosta, a ruski patrolni brod je namerno udario u bok jedan ukrajinski tegljač koji pripada ratnoj mornarici. Njemu u pomoć krenula su dva ukrajinska ratna broda.
Po ruskoj interpretaciji, tri ukrajinska na kojima je bilo pešadijskog oružja, mitraljeza, bacača i topova od 30 mm, uplovila su u ruske teritorijalne vode i zbog toga su od sedam časova ujutru do 20 časova pozivani da se jave na radio-vezu, zaustavljeni manevrisanjem brodova, hicima u vazduh, i na kraju uz upotrebu vatrenog oružja.
Rusija je zatražila da se slučaj stavi na dnevni red Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što su zapadne sile odbile. Predstavnica SAD Niki Hejli obrazložila je to „kategoričkim podržavanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“. Neki komentatori izražavaju mišljenje da je predlog Moskve odbijen zato što Rusija ima dokaze za svoje tvrdnje.
Ruska federalna služba bezbednosti je navela da je jedan od pritvorenih ukrajinskih mornara, kapetan treće klase Vladimir Lesovoj, priznao da je zahtev ruske obalske straže da se brodovi zaustave namerno ignorisan i, navodno, rekao: „Bio sam svestan da se radi o provokativnoj akciji“. Rekao je da je na brodu bilo oružja, da su krenuli iz Odese, a cilj im je bio Marijupolj, koji je trebalo da im postane matična luka. Ukrajinska strana tvrdi da je on to rekao na ruskom jeziku, pod prinudom.
Ukrajina se u Azovskom moru poziva na slobodnu plovidbu na osnovu međunarodnog pomorskog prava kojoj su pristupile obe zemlje 1990. godine, zahteva da prolaz kroz Kerčki moreuz bude slobodan kao kroz moreuz Bosfor.
NEMOĆ ZAPADA: Predsednik SAD Donald Tramp je izjavio da mu se eskalacija „ne sviđa“, da „nije srećan“. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da sve članice podržavaju Porošenka. Ukrajinski ambasador u Berlinu Andrij Meljnik pozvao je Nemačku da pošalje ratne brodove da prođu Kerčki moreuz i time podrže „pravednu stvar“. Umesto toga, kancelarka Angela Merkel je telefonom pozvala Porošenka, izrazila svoju zabrinutost i pozvala na deeskalaciju sukoba i dijalog. Merkelovu je telefonom pozvao i ruski predsednik Vladimir Putin i zamolio je da utiče na Ukrajinu da prestane sa provokacijama. Mnogi komentatori reakciju Zapada smatraju mlakom: verbalno pozivaju Rusiju da momentalno oslobodi ukrajinske brodove i mornare, ali osim pojedinačnih poziva na pooštravanje sankcija Rusiji do utorka, kada ovaj broj „Vremena“ ide u štampu, na stolu nije bilo konkretnih predloga za zaoštravanje odnosa prema Rusiji.
Predsedavajući odbora za spoljne poslove nemačkog parlamenta Norbert Retgen kaže da, po njegovom mišljenju, nije bilo ukrajinske provokacije, a u vezi sa eventualnim pooštravanjem sankcija Rusiji, da „o svemu treba razmišljati“. Predsednik Saveta Evrope Donald Task izjavio je da Rusija smesta treba da oslobodi ukrajinske mornare i brodove i da „prestane sa provokacijama“. Nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ pisao je da se u utorak očekuje ruska odluka o daljem postupanju sa zarobljenim ukrajinskim mornarima.
Nije dugo čekao, sud u Simferopolju je osudio prvih 12 mornara na 60 dana zatvora zbog ilegalnog prelaska ruske granice. Oficirima će se suditi kasnije. To znači da ih ruska strana ne smatra ratnim zarobljenicima.
Radio Rossia 24, sa druge strane, javlja da su ukrajinske akcije „smešne“ i da provokacijama žele da prebace na Rusiju odgovornost za totalnu propast sopstvene ekonomije.
Sukobi na istočnoj granici Ukrajine sa Rusijom, uprkos ljudskim žrtvama, odavno više nisu vest. Možda i zbog toga što je Zapad nemoćan da na bilo koji način utiče na Moskvu da promeni svoju politiku koja je dovela do uvođenja sankcija, a ni na svog štićenika Ukrajinu. Ako ništa drugo, nova eskalacija ponovo je skrenula međunarodnu pažnju na rat koji se pretvorio u trajno stanje.
