Raste pritisak na migrante u Nemačkoj, sve teže do dozvole za boravak

Nekad su vlasti veoma brze. Samo što su se kancelar i premijeri 16 nemačkih pokrajina u novembru dogovorili oko uvođenja platne kartice umesto novca u gotovini za potražioce azila, neke opštine su to odmah uvele. A s uvođenjem platne kartice povezan je čitav niz restrikcija, piše „Dojče vele“ (DW).

Platnom karticom na kojoj se nalazi određeni iznos novca, može da se plaća samo u toj opštini. I isključena je mogućnost isplate gotovine, kao i prebacivanje novca na drugi račun u Nemačkoj ili u inostranstvo. U međuvremenu je više gradova i opština uvelo platne kartice, a do kraja 2024. one bi trebalo da budu uvedene u čitavoj zemlji.

Obaveza čišćenja

U restriktivnim merama prednjači pokrajina Tiringija. Tamo je u jednom okrugu uvedena obaveza rada za sve potražioce azila koji žive u zajedničkim smeštajima. Oni moraju sami da čiste prostorije u kojima žive i teren oko zgrade. Onaj ko to odbije, dobija manje novca, i to do 180 evra mesečno manje.

Obaveza rada nije ništa novo. Za nju postoji već odavno i zakonska regulativa, ali ona ne važi za regularan rad s odgovarajućom platom. Potražioci azila u prva tri meseca uopšte ne smeju da rade. Nakon toga postoje pravila u zavisnosti od toga da li neko živi u zajedničkom prihvatilištu ili ima maloletnu decu. Ali, po pravilu se prava radna dozvola može dobiti tek nakon pola godine.

To, međutim, ne znači da potražioci azila odmah mogu da pronađu posao. Prema navodima Savezne agencije za rad, u februaru je oko 700.000 osoba iz osam zemalja, iz kojih dolazi najviše potražilaca azila, kao što su Sirija i Avganistan, bilo prijavljeno da može da radi regularan posao. Ali, ni polovina njih nije u stanju da prihvati posao. Ostali ili idu u školu, završavaju neki zanata, uče jezik ili pohađaju integracioni kurs, ili moraju da se brinu o deci ili bolesnim članovima porodice. Osim toga, više od trećine traži posao pomoćnog radnika, a takvih mesta u Nemačkoj nema mnogo.

Naknada za rad umesto plate

Pravno je uvek moguće potražioce azila, kao i one čiji je zahtev za dobijanje azila odbijen i moraju da napuste Nemačku, obavezati na rad za opšte dobro do četiri sata dnevno. Za to dobijaju naknadu od 80 centi na sat.

Tu mogućnost za sada koriste samo retke opštine. A ona ima više prednosti, kaže načelnik okruga Kristijan Hergot iz redova CDU. Radna obaveza nudi mogućnost zapošljavanja onih koji još ne smeju regularno da rade i omogućava im da uspostave neku dnevnu strukturu. Osim toga, time što on više ne zapošljava firmu za čišćenje povećava se osećaj prihvatanja potražilaca azila među nemačkim stanovništvom.

„Radi se o tome da se onome koji sve to plaća – a to je nemački poreski obveznik – nešto i vrati sopstvenim angažmanom“, kaže Hergot.

Ne prednjači Tiringija slučajno

Inicijativu tog političara iz CDU podržava 82 odsto stanovništva, pokazalo je istraživanje instituta Insa. A 77 procenata podržava i uvođenje platne kartice.

Nije slučajno to što Tiringija prednjači i s uvođenjem radne obaveze, kao i s uvođenjem platne kartice, ali ni to što su u oba slučaja inicijativu pokrenuli političari CDU. U toj pokrajini na istoku Nemačke u septembru se održavaju pokrajinski izbori. U ispitivanjima javnog mnjenja vodi Alternativa za Nemačku (AfD) sa svojim desno-ekstremnim pokrajinskim predsednikom Bjernom Hekeom, koja dobija preko 30 odsto glasova. Za CDU je 20 odsto ljudi i sada se nadaju da će strožim merama pridobiti deo AfD-ovih birača.

Većina izbeglica želi u Nemačku

Slično je stanje i u susednoj Saksoniji gde se takođe u septembru održavaju pokrajinski izbori. Tamo pokrajinski premijer iz CDU Mihael Krečmer zahteva ograničavanje dolaska izbeglica u Nemačku na 50 do 60 hiljada godišnje. To je znatno manje nego što su CDU i sestrinska CSU iz Bavarske do sada zahtevale, naime 200.000.

Aktuelne brojke su mnogo veće. U 2023. je u Nemačkoj azil zatražilo skoro 330.000 ljudi. To je 30 odsto svih zahteva u 27 članica EU, a većina želi da dođe u Nemačku. Dolazak potražilaca azila nastavio se i ove godine. U januaru je podneseno više od 26.000 zahteva, saopštila je Savezna ustanova za migraciju i izbeglice.

Nedostatak stanova i dečijih vrtića

Pojačan nadzor granica nije znatnije smanjio broj migranata, a ni dogovor EU oko reforme prava na azil do sada ne pokazuje efekte. Zato je u mnogim gradovima i opštinama u Nemačkoj teška situacija. Potražioci azila se, nakon dolaska u Nemačku, po određenom ključu raspoređuju na 16 saveznih pokrajina i tako dolaze u prihvatne centre.

S obzirom na to da dolazi tako velik broj, pokrajine nastoje da te ljude što pre prepuste opštinama da se one pobrinu za smeštaj, snabdevanje i integraciju. A gradovi i opštine se osećaju preopterećeni zbog nedostatka stanova, dečijih vrtića, mesta u školama, kao i na kursevima nemačkog, kao i integracionim kursevima.

Postaviti gornju granicu pravno nije moguće

I raspoloženje među stanovništvom u Nemačkoj postalo je gore. Osetno je smanjena spremnost da se prihvate izbeglice, pokazuje aktuelna studija Fondacije Bertelsman.

I kancelar Olaf Šolc (SPD) smatra da je broj izbeglica u Nemačkoj preveliki i da tako ne može da ostane. Ali, ipak ne želi ni da čuje za uvođenje gornje granice, što zahteva CDU – tim pre što postoji individualno pravo na azil zagarantovano nemačkim ustavom, pa to nije moguće uvesti bez promene ustava.

Smanjiti privlačnost Nemačke

Zato sve više političara razmišlja kako da u okviru zakonskih mogućnosti smanji privlačnost Nemačke. Platna kartica i rasprava o uvođenju radne obaveze mogu se tako shvatiti.

Predsednik CDU Fridrih Merc, koji na saveznim izborima 2025. želi da se kandiduje za kancelara, kaže da je uvođenje platne kartice „preko noći smanjilo broj zahteva za dobijanje azila“ u dotičnim okruzima, jer više ne postoji jedan od glavnih motiva, naime „dobijanje novca u gotovini“.

Brža obrada zahteva za dobijanje azila – i izvan EU?

Naučnici koji se bave istraživanjem migracija sumnjaju da se takvi zaključci već sada mogu donositi s obzirom na mali broj podataka. Ali, s obzirom na uspon AfD-a i predstojeće izbore za Evropsku parlament u junu, pokrajinske na jesen i brojne lokalne ove godine, takva upozorenja se rado previđaju.

U Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova proveravaju mogućnost obrade zahteva za dobijanje azila izvan EU. Za to se zalažu ne samo CDU i CSU. Svih 16 saveznih pokrajina, pa i one u kojima su na vlasti SPD i Zeleni, pozvale su saveznu vladu da o tome dostavi rezultate do juna. Tada se, naime, održava redovni sastanak pokrajinskih premijera sa saveznim kancelarom.