Rasprava o uvođenje obaveznog vojnog roka: Zašto Finac rado u vojnike ide

Nakon okončanja Hladnog rata, mnoge države u Evropi su ukinule vojnu obavezu, sistem koji korene ima u građanskoj vojsci iz vremena Francuske buržaoske revolucije 1789. godine. Činilo se da to više potrebno. Ali, mišljenja su se promenila: negde još od ruske aneksije Krima 2014,a negde posle invazije na Ukrajinu 2022. Evropske zemlje strahuju od direktnog sukoba s Rusijom, piše Dojče vele (DW).

Međutim, brojne evropske vojske, uključujući i nemački Bundesver, imaju teškoća da regrutuju dovoljno vojnika.

Litvanija je ponovo uvela vojnu obavezu još 2015, Švedska 2017.  U Letoniji je od ove godine ponovo na snazi obavezni mesečni vojni rok u trajanju od 11 meseci – a ako se ne javi dovoljno dobrovoljaca, onda će mladi ljudi biti prisilno regrutovani.

O uvođenju vojne obaveze raspravlja se u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Hrvatskoj, Srbiji…

Sofija Beš: Vojna obaveza mnogo obećava

„Vojna obaveza zaista mnogo obećava, zato što se čini da je to put da se stvore vojne rezerve koje su potrebne u slučaju rata“, kaže za DW Sofija Beš iz vašingtonske Fondacije Karnegi.

Ruski rat protiv Ukrajine opisuje se kao „rat iscrpljivanja“. Do sada je poginulo na stotine hiljada vojnika. To pokazuje da je i u vreme dronova i nadzvučnih raketa potreba za vojnicima u modernom ratu veoma velika.

„Dugo se smatralo da je potrebno više tehnologije, a manje vojnika, koji pak treba da budu vrhunski naoružani profesionalci. Mislim da nam je potrebno i jedno i drugo. Potrebna nam je tehnologija na frontu i potrebno nam je više vojnika. Upravo to nam pokazuje rat u Ukrajini“, kaže Sofija Beš.

Vinćenco Bove: Vojni rok kraći od godinu dana nije rešenje

Međutim, Vinćenco Bove sa univerziteta Vorvik u Velikoj Britaniji smatra da opšta vojna obaveza nije rešenje: „Ako sagledamo kako izgleda moderno vođenje rata vidimo da je potrebno oružje visoke tehnologije i naravno vojnici koji će umesti da ga opslužuju“. On ističe da za to nije sposoban vojni obveznik čija je obuka trajala kraće od godinu dana.

„Govori se o vojnom roku od tri, šest, možda devet meseci, što po mom mišljenju nije dovoljno da se savladaju osnovne veštine i znanja“, kaže Bove, nekadašnji oficir italijanske mornarice zadužen za borbu protiv podmornica.

Ne vredi na silu

Postoji još jedan problem, i to važniji od nedostatka obuke i iskustva, kaže Bove: „Ako mlade ljudi teraju na silu u vojsku, očigledno postoji nedostatak motivacije“.

Samo veoma motivisani vojnici spremni su da rizikuju svoj život. A to može da bude presudno za pobedu u ratu.

„Ne vidim kako bi moglo da se obezbedi da vojni obveznici koriste oružje, bore se na frontu i budu uspešni.“

Bove ukazuje na veliki broj poginulih među prisilno mobilisanim ljudima u ruskoj vojsci. I citira ispitivanja javnog mnjenja prema kojima mnogi mladi ljudi nisu spremni da brane svoju zemlju oružjem, čak i u slučaju da je napadnuta.

Koliko bi koštala vojna obaveza

Prema jednoj aktuelnoj studiji, Nemačku bi ponovno uvođenje vojne obaveze moglo da košta do 70 milijardi evra godišnje. Jer, nisu skupi samo instruktori, kasarne i uniforme. To znači i da mladi ljudi ne bi radili, nego bi služili vojsku, a to slabi privredu.

„Ako se razmišlja o vojnoj obavezi, postoji naravno gomila troškova“, kaže Bove. Pored ekonomskih troškova postoji i neka vrsta političkih troškova. Bove je to s kolegama istraživao u jednoj naučnoj studiji.

„Ljudi koji su prisiljeni da služe vojsku kasnije imaju manje poverenja u institucije.“ On strahuje da bi uvođenje opšte vojne obaveze dugoročno moglo da oslabi demokratiju u Evropi.

Slično misli i Sofija Beš iz Fondacije Karnegi: „Ako političari proguraju vojnu obavezu, uprkos otporu stanovništva – ljudi bi mogli da glasaju za neku stranku samo iz jednog razloga (zato što je protiv vojnog roka, prim. red.) naročito u delovima stanovništva koje je direktno pogođeno vojnom obavezom, dakle među mladima, ali i njihovim roditeljima.“

Finska i Švedska kao uzor

Zemlje koje razmišljaju o uvođenju vojne obaveze trebalo bi da se ugledaju na Fince, smatra Beš. „Oni su nešto kao zlatni standard i imaju dugu tradiciju vojne obaveze.“

Finska je 2023. postala članica NATO-a, dakle do nedavno je u vojnom smislu bila prepuštena sama sebi. „Oni su morali da stvore stvarno veliku rezervu, a to su postigli vojnom obavezom“, objašnjava Beš.

U Finskoj su ljudi veoma motivisani za služenje vojnog roka i potom u rezervi. To je presudno, kaže Beš. „Najpre se mora podsticati spremnost na služenje i osećaj da postoji nešto za šta se isplati boriti.“ Mlade ljude ne možete tek tako da molite da se bore za svoju zemlju i da možda poginu. „To ne može da se nametne odozgo.“

Bove hvali švedski model, koji se zasniva na dobrovoljnom služenju. Od svih vojnih obveznika na regrutaciju se pozivaju samo oni koji pokažu da su veoma motivisani. Vojska zatim, tokom brojnih provera, može da odabere one koji se čine najprikladnijim za služenje vojske pod oružjem. Tako se dobije manje regruta, ali se vremenom stvaraju veoma velike rezerve obučenih vojnika.