Dugo su nemački mediji spekulisali da koaliciona vlada Socijaldemokratske partije, Zelenih i Liberala neće dočekati pun mandat. Na kraju je sve išlo neočekivano brzo. I nimalo nežno.
U sredu predveče su se lideri tri partije sastali kod kancelara Olafa Šolca da pokušaju da prevaziđu neslaganja oko budžetske i finansijske politike. Šef liberala i ministar finansija Kristijan Lindner je instistirao na merama štednje, kancelar, naprotiv, na dodatnim izdacima. Ministar privrede iz redova Zelenih Robert Habek je bio na liniji kancelara.
Lindner nije bio spreman na bilo kakve kompromise i predložio je da se raspišu prevremeni izbori. Šolc je tražio pauzu da razmilsi o ovom predlogu, piše berlinski „Tagescajtung“ (TAZ). Ubrzo zatim je tabloid „Bild“ izvestio šta se događa u vladajućoj koaliciji. Tu je kancelaru prekipelo.
Olaf Šolc je eksresno otpustio svog ministra finasija, na šta su i ostali ministri Liberala napustili Vladu.
Oštra prepucavanja
Usledila su oštra prepucavanja.
Lindner se ponašao „neodgovorno“, „sebično”, “nije bio spreman ni na kave budžetske kompromise”, iako mu se u velikoj meri izlazilo u susret, on vodi računa “samo o sopstvenoj klijenteli”, “stalo mu je samo do kratkoročnog preživljavanja njegove partije”, a ne do interesa građanki i građana Nemačke, izjavio je ljutito Šolc.
Privredna politika kancelara je “mlaka“, on „nema snagu“ kakva je sada potrebna za sprovođenje „privredne prekretnice” koja nužna zbog izazova pred kojima se Nemačka nalazi, uzvratio je Lindner. Lieberali svog šefa hvale da je delovao “hrabro”, da nije hteo da odustane od svojih principa.
Tako se takozvana semafor koalcija (crveni-zeleni-žuti) neslavno raspala.
Šta je bio kamen spoticanja
Pre nego što su se koalicioni partneri sastali bilo je jasno da je Donald Tramp pobedio na američkim predsed ičkim izborima.
TAZ piše da je Šolc pokušavao da ubedi Lindnera da Nemačka treba da izdvoji veća sredstva za pomoć Ukrajini, jer se očekuje da će novi predsednik SAD značajno da zaseče američku pomoć.
Pritom kancelar nije bio spreman da se budžetska sredstva štede na drugoj strani: hteo je da se smanji cena struje, da se sačuvaju mesta u krizom pogođenoj automobilskoj industriji, da se plaćaju premije kompanijama koje investiraju u Nemačkoj, a da se pritom ne smanjuju socijalni izdaci. Kratko rečeno: hteo je da troši novac.
Ministar finansija je hteo sve suporotno od toga i nije hteo da popusti.
Šta sada?
Šolc je odbio predlog Lindnera da raspiše prevremene izbore i zakazao za 15. januar u Saveznom parlamentu glasanje o poverenju.
To nije ništa novo. Pre njega su to učinili kancelari Vili Brant, Helmut Šmit, Helmut Kol i Gerhard Šreder, sa promenljivim uspehom.
Mada postoji mogućnost da uz podršku Demohrišćanske partije sa manjinskom vladom izgura kancelarski mandat do kraja 2025. godine, to nije verovatno. Očekuje se da će se sredinom januara raspisati prevremeni izbori koji bi se održali na proleće.
Šolc je tako dobio oko pola godine da pokuša da uz podršku demohrišćanskih saveznih poslanika izgura još neke projekte –poreske olakšice, promenu penzionog sistema i sprovođenje evropske reforme pozraživanja azila, piše “Špigel”.
U svakom slučaju je dobio na vremenu, jer njegov SPD u istraživanjima javnog mnjenja trenutno stoji katastrofalno. Može se reći da je predizborna kampanja već počela.
Faktor Tramp
Kriza vlade u Nemačkoj dolazi u po Evropu najgorem mogućem trenutku. Uz dva goruća rata – rusko-ukrajinski i bliskoistočni, u Belu kuću se vraća Donald Tramp što će, prema svim očekivanjima, dovesti do znatnih pomeranja u evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj, pa i privrednoj politici.
Tokom svog prvog predsedničkog mandata Tramp nije pokazivao naročito razumevanje za probleme amričkih “evropskih saveznika”, vodio je veoma tvrdu politiku u skladu sa svojim sloganom “Amerika na prvom mestu”. Bilateralni odnosi izneđu Berlina i Vašingtona bili su opterećeni popriličnim izazovima.
