Punim jedrima što dalje od Brisela

Poljska je doživela jednu od najnapetijih političkih bitaka u novijoj istoriji. U drugom krugu predsedničkih izbora aktuelni šef države Andžej Duda je sa 51,03 odsto glasova pobedio kandidata opozicione Građanske platforme Rafala Tšaskovskog, koji je osvojio 48,97 odsto glasova birača. Državna izborna komisija saopštila je dva dana nakon izbora konačne zvanične rezultate glasanja, a izlaznost u drugom krugu predsedničkih izbora je sa skoro 70 odsto bila jedna od najvećih od pada komunizma.

foto: ap

PODELJENA ZEMLJA

Iako bi pojednostavljeno moglo da se kaže da je kandidat opozicije i gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski bio predstavnik „urbanijeg“ dela javnosti i glasača koji potiču iz gradova, dok je, sa druge strane, Andžej Duda bio favorit konzervativnog dela birača iz „ruralnog“, seoskog okruženja, stvari nisu baš crno-bele. Nesporno je, međutim, da je nakon ovih izbora šesta najveća ekonomija Evropske unije i najmnogoljudnija država Višegradske grupe politički potpuno podeljena.

Analitičari su ove izbore označili i kao svojevrstan referendum o politici stranke Pravo i pravda, te je i pobeda sadašnjeg šefa države posmatrana u tom svetlu. Novi mandat za Andžeja Dudu potvrda je i garancija da se ništa značajno neće promeniti u dosadašnjem vođenju države i da će Poljska nastaviti svoj konzervativni i populistički trend utvrđen u poslednjih pet godina.

Plašeći se svojevrsne „orbanizacije“ Poljske, kritičari optužuju aktuelnu vlast da je zavela potpunu kontrolu nad političkim procesima u zemlji, kao i da kontroliše sve ključne pozicije u državnim preduzećima i javnim glasilima. Zbog kontroverzne reforme pravosuđa, kojom je uvedena faktička kontrola vladajuće partije nad tužilaštvom i sudovima, Evropska komisija je pokrenula nekoliko postupaka protiv Poljske zbog kršenja ugovora EU, zapretivši Varšavi da će joj zbog „rušenja pravne države“ uvesti sankcije i ostaviti je bez prava glasa u Uniji.

Za vladajuću partiju, koju vodi najuticajniji političar u toj zemlji Jaroslav Kačinjski, od presudnog je značaja bilo da Duda opstane na najvišoj državnoj funkciji. Po Ustavu, poljski predsednik ima pravo da donosi veto na zakone, a za nadglasavanje predsedničkog veta potrebna je kvalifikovana tropetinska većina u Sejmu, koju vladajuća stranka nema. Dosadašnja uigranost tandema Kačinjski-Duda omogućavala je stoga i nesmetanu „prohodnost“ vladinih zakonskih predloga, onda kada dođu na sto šefa države.

BRIGA O SIROMAŠNIMA

Konzervativno biračko telo u Poljskoj gaji dugotrajnu naklonost ka vladajućoj partiji i, posledično, „njihovom“ šefu države Andžeju Dudi. Za to su, između ostalog, zaslužni i izdašni socijalni programi vlade koji su velikom broju siromašnih stanovnika, posebno u nerazvijenim istočnim regijama, poboljšali životni standard. Kada se takva ideja o državi koja „brine o siromašnima“ vešto iskombinuje sa konzervativnim političkim parolama o tradicionalnim hrišćanskim porodičnim vrednostima, snazi nacije i države ili oštrijoj kaznenoj politici za prestupnike, dobija se uspešna politička smeša socijalne demagogije i nacionalnog populizma, koja ima sve veće uporište na Starom kontinentu.

Naravno, tu je i sveprisutna ruka uticajne katoličke crkve koja bezrezervno podržava politiku poljske vlade u njenoj „krstaškoj“ borbi protiv legalizacije eutanazije i pobačaja ili davanja prava pripadnicima LGBT zajednice. Antikomunistička, rusofobna politika, pa čak i otrovne strelice uperene ka Nemcima ili Jevrejima, bile su sastavni deo kampanje konzervativaca u prethodnom periodu, a akcenat na ruralnom razvoju i velikim infrastrukturnim projektima možda su bili onaj tas na vagi koji je odlučio pobednika predsedničkih izbora.

U izbornoj kampanji Andžej Duda se našao na meti kritike dela javnosti, jer je opoziciju nazivao „virusom gorim od koronavirusa“. Ipak, veći deo od ukupno 30 miliona registrovanih birača u Poljskoj nije pronašao ništa sporno u takvim izjavama. Struktura glasača i njihov nivo obrazovanja ponešto govore o tome, jer su, prema istraživanju Ipsosa, za Dudu glasali poljoprivrednici, radnici, nezaposleni ili penzioneri, dok su Tšaskovskog u najvećoj meri podržali oni sa višim obrazovanjem, mladi iz gradova, preduzetnici, kao i poljska dijaspora. Izražena polarizacija javnosti u Poljskoj mogla se videti i na mapi: na istoku je, s izuzetkom Varšave, pobedio Duda, dok je na zapadu bio ubedljiv opozicioni kandidat.

EU ILI SAD

Za razliku od Rafala Tšaskovskog, koji se zalagao za povratak poverenja u odnosima sa Evropskom unijom i unapređenje saradnje sa Briselom, aktuelni šef države radije se priklonio Sjedinjenim Američkim Državama. Bilo je više nego očigledno da je izabran i pravi tajming za njegov susret sa predsednikom SAD Donaldom Trampom – uoči prvog kruga predsedničkih izbora u Poljskoj. Andžej Duda je bio prvi strani lider koji je posetio Belu kuću od izbijanja pandemije virusa korona.

Ključni dogovori Poljske i SAD postignuti su u oblasti odbrane i energetike. Zvanična Varšava planira da poveća prisustvo američkih trupa u Poljskoj za dodatnih 2000 američkih vojnika, uz 4500 koliko ih je već stacionirano. Ranije ove godine postignut je i lukrativan sporazum SAD i Poljske o kupovini 32 američka vojna aviona pete generacije F-35 za 4,6 milijardi dolara za potrebe modernizacije poljskog vazduhoplovstva.

Donald Tramp i Andžej Duda dele još jedan zajednički stav – obojica se oštro protive izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, iza koga čvrsto stoje ruska i nemačka vlada. Za razliku od kritičkih ocena EU, Tramp je pohvalio svog kolegu zbog „truda poljskog rukovodstva da se drži vladavine zakona.“ Uostalom, i program tzv. „dobre promene“ u Poljskoj, kako je šef partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski nazvao niz društvenih reformi zbog kojih se zemlja našla na udaru kritike dela međunarodne zajednice, predviđa između ostalog izuzimanje oblasti pravosuđa i bezbednosti iz nadležnosti EU.

NOVA POLITIKA

Kandidat opozicije Rafal Tšaskovski naklonost liberalnih glasača nije pridobio samo zato što je napadao vladu i njenu politiku, već je pokrenuo i neke nove teme. U kampanji je insistirao na potrebi širokog političkog i društvenog konsenzusa i premošćivanju razlika među građanima i političkim subjektima. Predsedničku funkciju video je kao instrument kojim bi se nadgledala vlada, a ne samo sprovodila njena volja.

Tšaskovski smatra i da Poljska mora da ima aktivniju ulogu unutar EU, a iskazao je i spremnost da se pridržava plana Evropskog zelenog dogovora – investicione inicijative koju je Poljska, kao jedina članica Unije, odbacila krajem prošle godine.

„Poljaci i Poljakinje su stvorili nadu za otvorenu, nasmejanu Poljsku u kojoj je najvažniji zdrav razum“, rekao je gradonačelnik Varšave uoči objave konačnih rezultata predsedničkih izbora. On je naveo da se „probudilo građansko društvo u Poljskoj“ i da će nastojati da se „ne raspline energija“ koja želi tolerantnu Poljsku u EU i gde država nije u rukama jedne stranke.

Uprkos porazu, rezultat opozicionog kandidata na izborima pokazao je da je u Poljskoj u perspektivi ipak moguća promena političkog smera koji je zacrtala konzervativno-populistička vlada. Postoji, međutim, i drugačiji scenario. Poraz Građanske platforme i njenog kandidata mogao bi dovesti do postepenog raspada još uvek relativno jakog opozicionog bloka u Poljskoj. To bi, u konačnici, više ličilo na češki ili slovački model, u kome nekoliko fragmentiranih stranaka slične ideološke – građanske i liberalne – orijentacije orbitira u političkom životu i takmiči se za gotovo istovetno biračko telo.