Širom Francuske raspoređeno je 80.000 pripadnika snaga bezbednosti, od čega 6.000 u Parizu, u pokušaju vlasti da suzbije veliko nezadovoljstvo građana koje se prelilo na ulice
Ministarstvo unutrašnjih poslova Francuske saopštilo je da su tokom protesta širom te zemlje uhapšene 473 osobe, uključujući 203 u Parizu. Prema podacima Ministarstva, 13 pripadnika snaga bezbednosti je lakše povređeno.
Kako se navodi, najmanje 175.000 ljudi je učestvovalo u protestima, a širom zemlje održano je 550 skupova, prenosi Le Mond.
Ljudi su hapšeni je jer su ometali saobraćaj, palili kante za smeće i povremeno se sukobljavali sa policijom u pokušaju da „blokiraju sve“ zbog besa prema političkoj klasi i planiranom smanjenju socijalnih davanja.
Snage bezbednosti raspoređene su širom zemlje kako bi pokušale da što pre uklone sve blokade.
Mnogi demonstranti su iskali svoj bes protiv predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji se suočava sa političkim previranjima nakon što se parlamentarna opozicija u ponedeljak ujedinila i srušila vladu Fransoa Bajrua, piše Rojters.
Kamenice za policiju, suzavac za demonstrante
U Parizu je policija ispalila suzavac na mlade demonstrante koji su blokirali ulaz u srednju školu, a vatrogasci su uklonili izgorele predmete sa barikade.
Policija je saopštila da je sprečila veliku grupu od oko hiljadu demonstranata da uđu na jednu železničku stanicu.
Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo rekao je novinarima da su demonstranti zapalili autobus u gradu Renu i da su neki demonstranti napali policiju kamenicama, ali nije precizirao gde, piše AP.
Retajo je upozorio da bi u protestne skupove zakazane za kasnije u sredu mogli da se infiltriraju tvrdokorne, ultralevičarske grupe i da postanu nasilni.
Pokret „Blokiraj sve“ je širok izraz nezadovoljstva bez centralizovanog vođstva i sa ad hok organizacijom putem društvenih medija. Pojavio se na mreži u maju među desničarskim grupama, ali su ga od tada preuzeli levica i krajnja levica.
Nezadovoljstvo građana
Parlament je smenio premijera Fransoa Bajrua glasanjem o poverenju njegovim planovima da ukroti rastući dug zemlje. Makron je u utorak imenovao svog petog premijera za manje od dve godine, izabravši bliskog saveznika, Sebastijena Lekornua, što je razbesnelo levičarske političare.
Nastavnik Kristof Laland koji je učestvovao u protestima u Parizu rekao je da je protiv planiranih budžetskih smanjenja svrgnute vlade.
„Bajru je svrgnut i njegova politika mora biti eliminisana“, rekao je Laland i naglasio da je neophodno bolje finansiranje škola i bolnica.
Na drugom protestu u gradu, sindikalac Amar Laga je rekao: „Ovaj dan je poruka svim radnicima ove zemlje: da nema ostavke, borba se nastavlja, i poruka ovoj vladi je da nećemo odustati, i ako moramo da umremo, umrećemo stojeći.“
U Nantu su demonstranti blokirali autoput zapaljenim gumama i kantama za smeće. Policija je upotrebila suzavac da rastera ljude koji su pokušavali da zauzmu kružni tok.
U Monpeljeu policija se obračunala sa demonstrantima koji su postavili barikadu da blokiraju saobraćaj na kružnom toku. Policija je upotrebila suzavac da rastera demonstrante, od kojih su neki bacali razne predmete na njih. Neki demonstranti su nosili transparent na kojem je pisalo: „Makrone, podnesi ostavku“.
Nadležni su prijavili smetnje u saobraćaju na autoputevima širom zemlje, uključujući Marsej, Monpelje, Nant i Lion.
Oko 50 ljudi sa kapuljačama pokušalo je da započne blokadu u Bordou, dok je u Tuluzu požar brzo ugašen, ali je i dalje poremećen železnički saobraćaj, rekao je novinarima ministar unutrašnjih poslova Retajo.
Masivna intervencija policije
Naveo je da je 80.000 pripadnika snaga bezbednosti raspoređeno širom zemlje, uključujući 6.000 u Parizu. Francuski mediji su izvestili da se očekuje da će 100.000 ljudi učestvovati u demonstracijama.
Pokret „Blokiraj sve“ odražava narodno nezadovoljstvo onim što demonstranti smatraju disfunkcionalnom vladajućom elitom koja propoveda bolnu štednju. Taj pokret se poredi sa protestima „Žutih prsluka“ iz 2018. godine, koji su organizovani zbog povećanja cena goriva, ali su se pretvorili u širi pokret protiv Makrona i njegovih planova za ekonomske reforme.
Ako je trebalo da bude vodič za budućnost, nova zora devedesetih nije ispunila očekivanja Evrope. Bez energetskih resursa i osuđena da se određuje prema geopolitičkom rivalstvu Amerike i Kine, Evropa je dugo negovala iluziju iz tog vremena da će postati globalni faktor. Danas kontinent zaostaje u tehnološkom i inovativnim smislu. Za svet, Fukojamin kraj istorije pokazao se kao pogrešno proročanstvo. Slavni nobelovac Džozef Stiglic danas, inspirisan Trampovom politikom, govori o početku ere kraja progresa
“Podjele u SAD više nijesu primarno zasnovane na neslaganju oko politika, već na dubokom animozitetu i nepovjerenju prema drugoj strani, koja se dehumanizuje i sagledava kao glavni problem a ne kao društveni činilac sa kojim treba tražiti rješenje za zajedničke probleme. Pristalice jedne partije ne samo da se ne slažu s drugom stranom, već je doživljavaju kao nemoralnu, neinteligentnu i fundamentalno zlu. Kada se politički protivnik ne vidi kao legitimni takmac, već kao egzistencijalna prijetnja, postojeća pravila demokratske igre ne samo da gube na važnosti, već se zamjenjuju radikalnim mjerama”
Godina 2025. proglašena je kvantnom u čast stogodišnjice krupnih prodora u razumevanju čudesne fizike na nivou atoma, a Nobelova nagrada za fiziku ove je godine dodeljena upravo za otkrića kvantnih pojava koja su obojila staru revoluciju
Nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu upućene su mnoge kritike jer je govoreći o ilegalnim migrantima jednom novinaru rekao da bi trebalo da pita ćerke kako im je da uveče prođu gradom
Predsednik SAD Donald Tramp ruši deo Bele kuće kako bi izgradio impresivnu balsku dvoranu iako za to nema zvanično odobrenje
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
