„Akutna ratna opasnost u Siriji“. Nesuglasice između Evrope i Amerike oko Nuklearnog sporazuma sa Iranom koje mogu imati „nesagledive posledice“ po čitav svet. „Eksplozivno“ razbuktavanje neprijateljstva između Irana i Izraela koje može da „digne u vazduh“ čitav Bliski istok. „Neodgovorno mešetarenje“ Irana u Siriji. „Nerazumna“ vojna intervencija Turske, „nepouzdane“ članice NATO-a, na severu Sirije protiv američkih saveznika Kurda. „Opasna eskalacija nuklearnog sukoba“ sa Severnom Korejom. „Zabrinjavajuće polaganje prava“ Kine na vodeću poziciju u svetu. Procvat nacionalizma, slabljenje demokratskih sistema. I, naravno, geostrateške pretenzije Rusije sa sve nerešenom, reklo bi se nerešivom, krizom u Ukrajini koja je za posledicu imala, i ima, hladnoratovske odnose između Zapada i Rusije. Što reče ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel: „Svet se nalazi pred bezdanom.“
Sudeći po svemu što je moglo da se čuje na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji održanoj između 16. i 18. februara, ne samo da prošlogodišnji problemi i sukobi u svetu nisu rešeni ili prevaziđeni, već su stare krize ponovo eskalirale. Sirija je, tako, po sedmi put zaredom jedna od glavnih tema na ovoj konferenciji posvećenoj belosvetskoj bezbednosti koja se održava još od 1963. godine, a koliko prošle godine se činilo da je sirijski rat završen pobedom Rusije, to jest Bašara el Asada i njemu lojalnih snaga. Jedino najezda izbeglica ovog puta nije bila u žiži pažnje, Evropa je, makar privremeno, uspela da efikasno zatvori svoje kapije.
Umesto da se na konferenciji „traži šansa za prevazilaženje konflikata dijalogom“, što je proklamovani cilj Minhenskih skupova, ove godine se susret više od 500 političara, ministara odbrane, bezbednosnih eksperata i jedno dvadeset šefova država i vlada pretvorio u „sumorno nabrajanje zaglibljenih kriza“, piše nemački nedeljnik „Špigel“. List konstatuje da su akteri „ostali bez reči“, makar što se tiče predloga za rešavanje kriza. Reči za međusobno prepucavanje nije manjkalo. Umesto dijaloga, konferencija se pretvorila u seriju monologa.
AMERIKA SAMA ZA SEBE: Dok su se šaroliki sukobi reflektovali u konferencijskim salama u, delom vatrenim, govorima predstavnika sukobljenih strana, upadljivo je bilo ćutanje ministra odbrane Sjedinjenih Američkih Država Džejmsa Matisa. Neki komentatori su iz toga izvukli zaključak da se slogan Donalda Trampa America first pretvorio u America alone. Amerika zaista jeste usamljena među zapadnim saveznicima u pretnjama Severnoj Koreji i apelima da se „svim sredstvima“ poveća pritisak na režim Kim Džong Una, kao i u politici zatezanja odnosa sa Iranom, raskidanja nuklearnog sporazuma i ponovnom uvođenju sankcija Teheranu.
Takav stav Bele kuće dodatno pospešuje i ratobornost premijera Izraela Benjamina Netanjahua prema „arhineprijatelju“ Iranu. „Nećemo dopustiti da iranski režim steže terorističku omču oko Izraela“, zapretio je Netanjahu i teatralno pokazao deo iranskog drona oborenog iznad Izraela obraćajući se iranskom ministru spoljnih poslova Mohamadu Đavadu Zarifu, koji, doduše, upravo tada nije bio u sali. Netanjahu je maltene objavio rat Iranu, optužujući ga da je poslao jedinice u Siriju koje operišu na granici sa Izraelom i zapretio da Izrael neće prezati ne samo da se bori protiv iranskih saveznika, već i direktno protiv samog Irana.
Zarif se čak nije potrudio da odgovori Netanjahuu, nazvavši njegov nastup „cirkusom kao u crtanim filmovima“. Manje zabavne su činjenice da je izraelska vojska nakon što je oborila dron koji su lansirale iranske trupe stacionirane u Siriji bombardovala njihove položaje, da je tokom akcije oboren jedan izraelski borbeni avion tipa F-16, te da je nakon toga Izrael bombardovao sirijsku vazdušnu odbranu. Što neko reče: Do rata između dve najjače vojne sile Srednjeg istoka deli nas još samo jedan treptaj, dok Donald Tramp ubacuje hepo kockice na vatricu sukoba koji se zahuktava.
RUSKA PRETNJA: Sukob Zapada sa Rusijom jedan je od lajtmotiva Minhenskih bezbednosnih konferencija. Ne samo da popuštanje sankcija koje je Zapad nametnuo Moskvi nije u izgledu, već se u pitanje dovodi i bilateralni sporazum između SAD i Rusije (Intermediate Range Nuclear Forces) o uništavanju i prekidu proizvodnje raketa srednjeg dometa koji je potpisan u Vašingtonu još 1987. godine. Na planove SAD da modernizuje svoj nuklearni arsenal, Rusija je odgovorila da će i ona obnoviti svoje atomsko oružje. Dok Zapad Rusiji zamera „okupaciju“ delova Gruzije i Ukrajine, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Minhenu je prebacio Evropi ni manje ni više nego da se vraća u nacističko vreme, aludirajući na stanje u Evropi pred potpisivanje Minhenskog sporazuma 1938. godine kojim je (kratkoročno) prevaziđena Sudetska kriza. „Pre osamdeset godina Minhenski sporazum je odražavao sve bolne tačke tadašnje epohe“, rekao je Lavrov i dodao da je zbog svojih „predrasuda“ i odbijanja da pronađe način za koegzistenciju sa Rusijom, zbog toga što ju je tretirala kao „neprijatelja“, Evropa zapala u situaciju u kojoj se sada nalazi, i to „ne prvi put“.
Sa druge strane, nekakav specijalni izveštaj koji je objavljen na Minhenskoj konferenciji upozorava na „rusku opasnost“. Tu se navodi da je Rusija „veoma pametna i opasna destabilizujuća snaga“, kojoj je sa relativno malim finansijskim izdacima pošlo za rukom da preokrene konflikt u Siriji u korist Bašara el Asada i da istovremeno poveća svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku. Konflikt sa Rusijom je označen kao „egzistencijalan“, dakle kao vremenski neograničen.
Lavrov je, opet jednom, nonšalantno odbacio „zapadne stereotipe“. On je optužio Evropsku uniju da je prvo devedesetih godina u oslabljenoj Rusiji videla „šegrta“ koga treba, bez obzira na njegove prigovore, da nauči evropskim standardima. U međuvremenu se otišlo u drugu krajnost: preovladao je „mit o svemoćnoj Rusiji“ čije tragove na Zapadu misle da nalaze svuda – od Bregzita, preko američkih izbora, do referenduma o nezavisnosti u Kataloniji.
Ko god je pratio Minhensku bezbednosnu konferenciju, po njenom završetku imao je utisak da je svet manje bezbedno i više beznadežno mesto nego što je bilo pre nego što je počela. Samo da se završi primirje tokom Olimpijskih igara, pa će svi skije, sličuge i sanke zameniti za puške, granate i tenkove.
