Posle nepuna dva meseca primirja u pojasu Gaze, Izrael ponovo napada. UN povlači deo osoblja. Izraelska vojska raketirala je i položaje Hezbolaha u Libanu
Najmanje 23 osobe su poginule u izraelskim udarima tokom noći između ponedeljka i utorka (24. i 25. mart) na pojas Gaze, objavili su palestinski medicinski izvori.
Među poginulima su i troje dece i njihovi roditelji, koji su ubijeni u svom šatoru u blizini grada Kan Junisa na jugu zemlje, saopštila je bolnica Naser koja je primila mnoštvo mrtvih i ranjenih otkako je Izrael nastavio snažno bombardovanje Gaze prošle nedelje, narušavajući prekid vatre koji je privremeno zaustavio rat koji traje skoro godinu i po dana, javlja AP.
Ovi napadi dolaze više od dva meseca po sklapanju primirja u pojasu Gaze 19. januara, u vreme kada su pregovori o njegovom produžetku zapali u ćorsokak.
U napadima Izraela na Pojas Gaze do sada je ubijeno više od 50.000 Palestinaca, a ranjeno ih je više od 113.000, podaci su Ministarstva zdravlja u Gazi, ne navodeći koliko je među žtvama bilo civila ili vojnika. Izrael tvrdi da je ubio oko 20.000 militanata Hamasa, ali za to ne pruža dokaze.
Primirje u tri faze
Primirje, koje je započelo 19. januara, zamišljeno je u tri faze.
Sporazum je podrazumevao razmenu talaca koje je držao Hamas u Gazi za palestinske zatvorenike u Izraelu u fazama, sa krajnjim ciljem okončanja rata.
Tokom prve faze, Hamas je oslobodio 25 izraelskih talaca i posmrtne ostatke još osam talaca u zamenu za oko 1.800 palestinskih zatvorenika.
U međuvremenu, izraelske snage su se povukle iz naseljenih oblasti Gaze, omogućivši raseljenim Palestincima da se vrate u prvobitno mesto stanovanja.
Pregovori za drugu fazu trebalo je da otpočnu 4. februara, ali to se nije dogodilo.
Druga faza trebalo je da se završi trajnom obustavom vatre, potpunim povlačenjem izraelskih snaga i oslobađanjem preostalih talaca.
Treća i poslednja faza trebalo je da bude vraćanje preostalih tela mrtvih talaca i otpočinjanje rekonstrukcije Gaze, za koju se očekuje da će trajati godinama.
UN smanjuje osoblje u Gazi
Ujedinjene nacije (UN) povlače oko trećine zaposlenika iz pojasa Gaze zbog napada na njih na tom području, rekao je portparol UN Stefan Dižarik, prenosi Rojters.
„To je privremena mera. Nadamo se da ćemo vratiti ljude u Gazu što je pre moguće“, rekao je on i naglasio da UN ne napušta Gazu.
I generalni sekretar Ujedinjenih nacija najavio je smanjenje prisustva UN-a u Gazi, navodeći kao razlog eskalaciju izraelskog nasilja i povećane pretnje humanitarnom osoblju, među kojima je i napad na UN-ovu bazu u kojem je prošle sedmice ubijen radnik UN-a.
„U protekloj sedmici Izrael je izveo razorne napade na Gazu, odnevši živote stotina civila, a među njima je i osoblje Ujedinjenih nacija, a humanitarnoj pomoći nije dopušten ulazak u Gazu od početka marta”, navodi se u saoštenju.
Portparol UN-a Stefan Dižarik naveo je da je „generalni sekretar doneo tešku odluku, jer su humanitarne potrebe sve veće“.
Napadi na Liban
Izrael je pre dva dana izveo i višestruke vazdušne napade na položaje Herzbolaha u Libanu nakon što je nekoliko raketa ispaljeno iz Libana na Izrael. To je najžešća razmena vatre od stupanja na snagu primirja u novembru, javlja BBC.
Izraelska vojska saopštila je da je pogodila desetine raketnih bacača i komandni centar Hezbolaha, šiitske milicije koju podržava Iran, a koja je prevashodno stacionirana u južnom Libanu.
Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je da je sedam osoba, među kojima i jedno dete, poginulo, a 40 povređeno u izraelskim vazdušnim napadima.
Izvor: AP/Rojters/BBC/FoNet
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
