NBA liga je doživotno suspendovala košarkaša Toronta Džonteja Portera nakon što je otkriveno da je igračima kladionica davao poverljive informacije, da je limitirao svoje vreme u igri s ciljem ispunjavanja kladioničarskih prognoza, te da se i sam kladio na NBA mečeve, piše Glas Amerike (VOA).
Ovaj skandal – ali i još nekoliko sličnih situacija u drugim sportovima – doveo je u žižu američke javnosti pitanje povezanosti sporta i klađenja. Povezanosti koja je bila nezamisliva pre svega šest ili sedam godina.
Vrhovni sud SAD je u maju 2018. godine poništio zabranu saveznim državama da legalizuju klađenje na sport – do tada je to bilo moguće samo u Nevadi (Las Vegas), uz nekoliko manjih izuzetaka. Danas je sportsko klađenje legalno u 38 država i glavnom američkom gradu Vašingtonu.
Najpopularnije američke profesionalne lige – NBA, NFL, NHL i MLB – kojima je klađenje do tada bilo tabu tema i čiji su zvaničnici godinama bili protiv legalizacije, odjednom su sa kladionicama ušle u partnerske i sponzorske dogovore vredne milione dolara. Sportisti, uključujući i najveće zvezde poput Lebrona Džejmsa, postali su ambasadori kladionica, o kvotama i prognozama rezultata govori se pre i tokom televizijskih prenosa, a klađenje je lako dostupno preko aplikacija i telefona, pa privlači i one koje to nikada ranije nije interesovalo.
Prema podacima Američkog udruženja igara na sreću (AGA), Amerikanci su na legalnom tržištu u 2023. godini uložili 121,06 milijardi dolara (27,5 odsto više nego u 2022.), dok su kladionice imale zaradu od 11,04 milijardi dolara.
Pobornici ovakve isprepletenosti sporta i klađenja kažu da ona fanovima pruža veću mogućnost za zabavu, da ljude odvodi sa ilegalnog na legalno tržište, da time sve strane zarađuju više novca, kao i da su mogućnosti za prevare manje jer su kontrole strože.
Oni koji su oprezniji ukazuju da ilegalno tržište i dalje postoji, da problem zavisnosti o klađenju postaje sve opasniji, da su sportisti pod sve većim pritiscima, ali i da će naglo povećanje mogućnosti za klađenje neminovno dovesti do skandala i problema, poput namještanja mečeva, piše VOA.
Kako je Porter otkriven?
Džontej Porter – inače mlađi brat košarkaša Denvera Majkla Portera mlađeg – odigrao je tek po nekoliko minuta na dve utakmice u januaru i martu, a kao razlozi su navedeni povreda oka i bolest. Samim tim nije ostvario statističke parametre na koje su kladionice postavile kvote, poput broja poena i skokova.
NBA liga je saopštila da je Porter pre utakmice protiv Sakramenta, 20. marta, informacije o svom zdravlju podelio sa jednim igračem kladionice, dok je drugi – koji je takođe znao za to – uložio 80.000 dolara na njegovu slabu statistiku i dobio 1,1 milion dolara. Nakon što je skandal otkriven, kladionica je odbila da mu isplati novac.
Takođe, utvrđeno je da se Porter – koji se do sada nije oglašavao – kladio na NBA utakmice najmanje 13 puta preko tuđeg kladioničarskog naloga, uključujući i na utakmicu Toronta na kojoj nije igrao. Ukupno je uložio 54.094 dolara, a dobio 76.059 dolara.
Sistem kontrole
NBA je istragu pokrenula nakon što su je o povećanim uplatama novca na lošu Porterovu statistiku upozorile kladionice i kompanija iz Las Vegasa „U.S. Integrity“, koja nadzire kladioničarsko tržište.
U intervjuu za Glas Amerike iz ove organizacije nisu želeli da komentarišu konkretan slučaj, ali navode da se takvi incidenti otkrivaju upravo zato što je sportsko klađenje regulisano i što se protiv neregularnosti bore i sportske lige i klubovi i regulatorna tijela.
„Takvi incidenti ne bi bili otkriveni pre 2018. godine. To je dokaz da sistem funkcioniše upravo onako kako bi trebao. Ovakvo ponašanje i ovakvi postupci mogu godinama ostati skriveni u ilegalnim kladionicama“, kaže Ali Šemp, potpredsednik za razvoj biznisa u ovoj kompaniji.
Šemp objašnjava da „U.S. Integrity“ koristi naprednu tehnologiju i algoritme koji označavaju potencijalne nepravilnosti, poput visokih uloga novca na neočekivane rezultate. Svaki takav slučaj potom proveravaju analitičari i utvrđuje da li postoje elementi za dalju istragu, na primer, da se neko kladio na određeni ishod neposredno pre nego što je javno objavljena važna informacija koja značajno utiče na ishod. Ukoliko sumnja postoji, o tome obaveštavaju kladionice, a po potrebi se uključuju i sportske lige ili nadležne institucije.
„Pošaljemo oko 15 do 20 upozorenja mjesečno. Otprilike pola njih rezultiraju nekom vrstom suspenzije, a rekao bih da najmanje dva ili tri slučaja rezultiraju nekom zabranom ili hapšenjem“, navodi Šemp, uz napomenu da nije samo reč o popularnim američkim ligama, već i o nižim kategorijama teniskih turnira, pa i o e-sportu.
Džo Malouni, viši potpredsednik za strateške komunikacije u AGA, kaže za Glas Amerike da su monitoring integriteta sportskih takmičenja i razmena informacija među akterima koje nudi legalno tržište važni iz dva razloga:
„Prvo, to čuva čistoću igre. Drugo, ljudi će se kladiti samo kada znaju da je konkurencija fer.“
Kad klađenje ode predaleko
Od 2018. godine i odluke Vrhovnog suda, dogodilo se još nekoliko incidenata u raznim sportovima. NFL američka fudbalska liga suspendovala je najmanje 12 igrača zbog kršenja pravila o klađenju. Suspenzije su varirale od nekoliko utakmica do godinu dana, a neke od kazni su u međuvremenu ublažene ili poništene.
Sve američke profesionalne lige imaju pravila o klađenju. Igračima i uposlenicima klubova obično je zabranjeno da se klade na svoje lige i povezana takmičenja, ali ne i na druge sportove. Članovima i uposlenicima univerzitetskih timova zabranjeno je klađenje na bilo koji univerzitetski spor
U maju 2023. godine, trener bejzbol tima Univerziteta Alabama Bred Bohenon, je otpušten jer je insajderske informacije o svojoj ekipi podelio sa osobom koja se kladi. Početkom marta ove godine, Univerzitet Templ je saopštio da istražuje navode o neobičnim kladioničarskim aktivnostima u vezi sa barem jednom od utakmica svog muškog košarkaškog tima. U oba slučaja, upozorenje je poslao „U.S. Integrity“.
Ovi i drugi incidenti, kao i sve češće pretnje i pritisci kojima su od kladioničara izloženi studenti sportisti, doveli su do toga da krajem marta predsednik Nacionalne studentske sportske asocijacije (NCAA) Čarli Bejker predloži zabranu klađenja na pojedinačne statistike igrača, na šta su neke od saveznih država, poput Merilenda i Ohaja, već pristale.
Na slične probleme su se u skorije vreme žalili i profesionalci. Tajris Haliburton, košarkaš Indijane, izjavio je da razgovara sa sportskim psihologom kako bi se rešio negativnosti koje doživljava na društvenim mrežama u vezi sa klađenjem na njegove statistike. Trener Klivlenda, Džej Bi Bikerstaf, nedavno je kazao da je klađenje „otišlo predaleko“ i da je doživljavao pretnje.
„Došli su do mog telefonskog broja i slali mi sulude poruke o tome gde živim, o mojoj deci i slično. Tako da je to sigurno opasna igra i tanka linija po kojoj hodamo. To donosi dodatni pritisak. Donosi distrakciju igri koja može biti teška za igrače, trenere, sudije, sve koji su umešani“, rekao je Bikerstaf na pres konferenciji 21. marta.
Iako je bio među prvim visokim zvaničnicima u profesionalnom sportu koji su podržali legalizaciju klađenja, Adam Silver, komesar NBA lige, naveo je u saopštenju o suspenziji Portera da transparentnost legalnog klađenja pomaže u pronalasku sumnjivih aktivnosti, ali da se postavljaju i važna pitanja „o dovoljnosti trenutnog regulatornog okvira, uključujući vrste opklada koje se nude na naše utakmice i igrače“.
Holden, inače koautor knjige “Biznis sportskog klađenja”, kaže da ga predlozi o ograničavanju vrsta opklada zabrinjavaju:
„Ukidanje opklada na individualnu statistiku na regulisanom tržištu ne eliminiše želju ljudi da se klade na to. To će ih prisiliti da pronađu mesto gde mogu da se klade. A to znači neregulisano tržište. Neko će prihvatiti te opklade“.
Ilegalno klađenje i dalje cveta
Kladioničarski skandali u američkim sportovima nisu novitet koji se pojavio sa legalizacijom klađenja. Pitu Rouzu je 1989. godine zbog klađenja na utakmice svog kluba Sinsinatija doživotno zabranjeno bavljenje bejzbolom, tri godine nakon što je okončao igračku karijeru u kojoj je osvojio tri šampionska prstena, trofej za najvrednijeg igrača lige i niz drugih prizanja.
Plejmejker Judžin „Skviki“ Melčior izabran je kao prvi pik na NBA draftu 1951. godine ali nije odigrao nijednu NBA utakmicu jer je utvrđeno da je na koledžu učestvoao u nameštanju rezultata. Košarkaški sudija Tim Donagi odsudio je 13 NBA sezona, pre nego je 2007. godine otkriveno da se kladio na utakmice u kojima je sudio, zbog čega je kasnije odslužio i kraću zatvorsku kaznu.
Ključna razlika u odnosu na te slučajeve je što je klađenje na sport danas legalno u većem delu SAD. Važan argument pobornika legalizacije sportskog klađenja je da regulisano tržište pruža više zaštite svim stranama i da otkriveni incidenti ne znače više ilegalnih radnji, već bolji nadzor i kontrolu.
„Otkako postoji sport u ovoj zemlji, ljudi su se kladili na sport. Dakle, odluka Vrhovnog suda bila je zaista monumentalna prilika da ilegalni igrači pređu na legalno tržište“, kaže Malouni iz AGA. „Možemo koristiti legalno tržište da bismo pojačali zaštitu konzumenata. Ta zaštita potrošača i legalni učesnici mogu informisati korisnike o tome šta je odgovorna igra. I najvažnije, mogu prikupiti poreske prihode koji mogu ići u lokalne jurisdikcije za razne usluge koje žele pružiti poreskim obveznicima.“
Ipak, dodaje da „ilegalno tržište još uvijek funkcioniše i nažalost je uspešno“.
Prema poslednoj analizi neregulisanog tržišta koju je AGA napravila, Amerikanci su na ilegalne onlajn kladionice u 2022. godini uplatili oko 64 milijarde dolara, što je veliki iznos, ali manji u odnosu na procene od oko 140 milijardi dolara prije legalizacije.
Zavisnost i oglašavanje
U SAD, klađenje je u većini država zabranjeno osobama mlađim od 21 godine, a na nekim mestima dobna granica je i niža – 18 godina. Eksperti upozoravaju da mladi ljudi ipak pronalaze načine da se klade, te da je jedan od najvećih problema sveprisutno oglašavanje koje ih podstiče da to čine.
Istraživači Univerziteta Bristol su u saradnji sa kanadskim javnim emiterom CBC utvrdili da su se poruke o klađenju na sedam NHL i NBA utakmica u oktobru 2023. – uključujući logotipe kompanija, reklame, kvote i sponzorske segmente – u proseku na ekranima pojavljivale tokom 21 odsto trajanja svakog prenosa. Pritom, manje od tri posto poruka sadržavale su podsetnike da je mladim osobama klađenje zabranjeno ili su upućivale gledaoce na resurse za pružanje pomoći.
Precizni podaci o broju zavisnika o kockanju u SAD ne postoje. Direktor Programa za proučavanje kockanja na Univerzitetu UCLA Timoti Fong navodi da je procenat onih koji će tokom života razviti problem sa kockanjem obično jedan ili dva odsto od ukupne populacije, uz napomenu da su u pojedinim državama te cifre znatno više.
„Kada proširite pristup i dostupnost, kada učinite proizvod koji izaziva zavisnost lakšim za pristup, povećavate stope zavisnosti u određenim zajednicama“, objašnjava Fong. „Nije da to ne liči na opioidnu krizu devedesetih godina, kada je bilo više pristupa opioidima, imali ste dostupnost i savršenu oluju koja je kreirala opioidnu krizu.“
Kroz istoriju, SAD i savezne države nisu ulagale velike resurse u borbu protiv zavisnosti od kockanja, a sagovornici Glasa Amerike kažu da ni danas nije drugačije.
