Proboj fronta i unutrašnje razračunavanje u ruskoj vojsci

Borbe se vode u novim subjektima Ruske Federacije. Dramski obrat promenio je odnose snaga jer sada je ruska vojska u odbrani na većem delu fronta, u Hersonskoj oblasti i Luganjskoj oblasti. Obaveza da se brani taj prostor, posle aneksije, postala je nova politička stvarnost koju treba uvažiti jer ruska vlast nema više izbora pred domaćim javnim mnjenjem – mora da brani ono na što je položila pravo. Autoritet Kremlja bio bi drastično narušen kada bi se odustalo od najnovijeg ratnog cilja – kontrole nad ta četiri nova subjekta Federacije.

Prema dokumentima Dume, u sastav Rusije ušli su u celini, a ne samo kao prostor koji je sada pod efektivnom kontrolom ruske oružane sile. Razlika nije mala i trenutno ratna događanja idu u korist Ukrajine.

36-map1

Prvog dana postojanja proširene Rusije, 1. oktobra, pao je u ukrajinske ruke gradić Liman. Neveliko mesto, ali sada važno jer je simbol lošeg toka događaja po Ruse. Ostali su formalno bez jednog ruskog mesta. Generali su obavezni da ga povrate, ali kada i kako? To će morati da se sačeka jer se ruska vojska trenutno povlači na istok i severoistok. Dva kraka ukrajinskog prodora idu ka mestu Svatovo, ali stvarni cilj je narušavanje odbrane aglomeracije Severodonjeck-Lisičansk odnosno Luganjske oblasti.

Ukrajinci su nastavili kontraofanzivu sa pristupom koji je do sada dao rezultate – posle obaveštajne pripreme sa vlastitim i resursima NATO-a, sa taktičkim manevarskim sastavima ekvivalenta od ojačanog voda do ojačane čete ulaze u čarke i kada se uvere da je na nekom mestu odbrana meka, kreću u prodor. Tako su 1. oktobra prodrli duž Kahovskog akumulacionog jezera i za dan-dva pod borbom gotovo prošli čitavih 30 kilometara. Uzeli su selo Zolotaja Balka, krenuli dalje i 3. oktobra ušli u mesto Dudčani.

36-map2

Rusi su minirali branu u tom selu da bi dobili na vremenu, ali pozadina snaga na Krivoroškom pravcu je ugrožena pošto nema pojačanja za protivudar. Zato su 4. oktobra izvučene jedinice kojima preti zatvaranje u kotlu. Ukrajinska vojska se od 28. avgusta trudi da se probije kroz ravnicu do Hersona. Prvi korak bio je mostobran na reci Ingulec: tu su se uklinili i nedeljema su pokušavali da odu dublje po cenu velikih gubitaka. Ruski desantnici držali su čvrsto Davidov Brod, ali je ukrajinski prodor prema Dudčanima obezvredio njihov trud pa su morali da prepuste prostor ukrajinskoj vojsci. Inače, Ukrajinci koriste vreme pred jesenje kiše kada će prostor van puteva postati teško prihodan. Sada je blato već postalo teško savladivo, a najgore tek dolazi.

LOV NA KRIVCE

U ruskim redovima preispituju se uzroci pada fronta u Harkovskoj oblasti i povlačenja na istok koje traje već mesec dana. Sada je novi udarac pad fronta u Hersonskoj oblasti. U analizima se, sasvim očekivano, izostavlja ukrajinska vojska kao ključni faktor i traže se loši momci pa čak i izdajnici među ruskim komandantima koji su, navodno, krivi za sve. Krive se za poraz generali koji su vešto prikazivali sliku o silnoj vojsci pred političarima i novinarima, te prikrivali istinu o niskoj borbenoj gotovosti. Oni su se vešto progurali do činova i pozicija koristeći regionalne i kumovske veze i o tome se među kritičarima iz ruske vojske otvoreno govori.

36-map3

Sada pred proverom stvarne primene veštine ratovanja nisu “položili” iako su ranije imali najviše ocene na visokim vojnim školama. Na talasu otvorenog lova na “krivce” istaknuti ratni preduzetnici Ramzan Kadirov, poglavar Čečena i Jevgenij Prigožin, vlasnik privatne vojne firme Vagner, traže smene vodećih generala. Neke su prozvali po imenu i prezimenu i stvorili su neugodnu atmosferu u kojoj se, navodno, oni koji su neformalno postali komandanti sada postavljaju nadmoćni iznad generala po školi i struci. Unutrašnje razračunavanje u ruskoj vojsci raduje Ukrajince koji se trude da blokiraju odliv podataka i da se što manje sazna o njihovim – nimalo bezazlenim – problemima u odnosima politike i generala.

Kod Rusa nema previše kritika političkog vođstva koje se čini najodgovornijim za loš tok rata. Naime, ono je od vojske od prvog trenutka tražilo da ostvari kabinetsku projekciju brzog zauzimanja Ukrajine i promene vlasti, a zatim niz revidiranih, ali i dalje nerealnih zadataka parcijalnog zauzimanja prostora.

Najveći problem koji prati rusku vojsku je nedostatak ljudi. Efekti mobilizacije osetiće se tek u nedeljama koje dolaze, a za pametnu pripremu novih bataljonskih taktičkih grupa treba i nekoliko meseci. U međuvremenu, front drže jedinice koje su istrošene i zbog gubitaka i zamora i ljudi i tehnike. Sve ima svoj rok trajanja.

U vojnoj organizaciji sistem rukovođenja i komandovanja pojela je korozija poltronizma. Izbor politički podobnih kadrova i igra stvaranja Potemkinovih sela usavršavana je do savršenstva i sada je posledica neverovatna neefikasnost u komandnoj strukturi, konfuzno postupanje i slabo sadejstvo raznih rodova i službi i jedinica razmeštenih na terenu. Pozadinske službe, prema svemu što se vidi, rade loše ili jako loše.

Nedostatak ljudi obezvređuje svaku pametnu zamisao o tome šta učiniti na frontu. Zato u Hersonskoj oblasti, u kojoj je za razliku od ostatka ruske vojske od početka rata rad ruskih jedinica mnogo bolji i zanatski smislen, solidno drže odbranu, ali nema bataljona za preuzimanje inicijative. Borbe na jednom delu fronta traže koncentraciju snaga i izazivaju posledično slabljenje odbrane na ostalim delovima zone odgovornosti hersonske grupacije. Posledice su očekivane – Ukrajinci su otkrili slabe tačke i krenuli su u proboj preko tanke linije u Krivoroškoj oblasti.

NIŠTA BEZ PUTINA

Sve će ruskoj vojsci biti lakše kada pristigne sveža živa sila, ali mobilizacija nije trenutno rešenje jer se već pokazalo da preuranjeno slanje rezervista na front donosi samo ljudske gubitke. Odluka da se krene sa mobilizacijskim pozivima sačuvala je rusku vojsku od duboke krize koja bi nastala za neki mesec zbog isteka ugovora o kratokoročnom, najčešće šestomesečnom, angažovanju dobrovoljačkih jedinica prikupljenih tokom leta.

foto: ap photo

Početna faza mobilizacije pokazala je slabosti ruskog vojno-teritorijalnog sistema i zato je državni vrh morao da interveniše. Putin je lično vodio sednicu saveta bezbednosti i kasnije je rekao da se mobilišu samo oni koji su služili i da oni koji nisu bili u vojsci odmah moraju da se vrate kući. Navedeni su primeri da se lekari šalju na front kao pešadinci, a dobrovljcima se ne primaju zahtevi za oblačenje uniforme. Svi koji su nezakonito pozvani idu kući, a generalni tužilac mora da odmah preduzme korake protiv onih koji su kršili zakon.

Za razliku od ruske vojske, na drugoj strani fronta bolje se snalaze sa obnovnom resursa jedinica koje su bile na prvoj liniji. Posle konsolidacije i popune, na front ponovo dolaze, prema proceni, sa 80-90 odsto brojnog stanja u odnosu na puni formacijski sastav. Brigada ostaje brigada iako je rusko Ministarstvo odbrane neke od tih jedinica davno proglasilo za potpuno uništene. Ruske bataljonske taktičke grupe srozale su se posle borbi na nekim primerima do nivoa čete, a navodno ima onih koje su svedene na samo tridesetak ljudi.

Dobrovoljački model popune nije dao dobar rezultat. Ruski izvori navode konkretnu sudbinu jedne od tih jedinica – firma Transgas je poslala mali bataljon od 280 ljudi da u kritičnom momentu brani Liman i odmah posle dolaska na položaj imali su 22 poginula, 15 ranjenih, 9 nestalih. Šestorica su zarobljeni i da bi peh bio potpun, jedan od njih je bio komandant jedinice lično, pukovnik u rezervi.

Još jedan dobar primer za odnos snaga je 126. samostalna brigada obalske odbrane sa Krima, od marta u borbama bez odmora. Borci su dobili odusustvo do pet dana. Proređeni su iskusni kadrovi. Krimčani su, navodno, pošteno polupali 128. samostalnu brdsko-juršnu brigadu ukrajinske vojske u borbama u avgustu i ona se odmorila, popunila i vratila pa slomila rusku odbranu. Osim ljudskih, moraju se u hodu obnoviti tehnički resursi. Za 128. brigadu stigli su tenkovi iz pomoći NATO koja ide rutinski.

NATO I TEHNIKA

Amerikanci su obećali da će na onih 16 “hajmarsa”, koje su ranije dali, poslati još 18 komada, ali moraće da se izrade novi. Najnovija vest pred zatvaranje broja je da će Pentagon dati još četiri lansera – sumarno 38 komada. Neki su verovatno uništeni, ali ima ukrajinska vojska sada čime da udara po ruskoj pozadini. Obećane su rakete ATACMS koje kada polete sa “hajmara”, mogu dostići 300 km daleko. Obećali su da će Amerikanci odlučivati gde će se koristiti, jer zvanično Moskva drži da je domet tih raketa pretnja njenim interesima preko koje se ne može preći.

Problem održavanja tehnike sada je aktuelna tema jer je priliv sofisticirane tehnike kakva nije ranije korištena u ukrajinskoj vojsci veliki izazov. Troše se resursi, kvarovi su u ratu česti, pride oštećenja u manevru i borbi. Amerikanci su formirali bazu za tehničku podršku u Poljskoj. Tehnika će se popravljati na bezbednom u pozadini. Svoj deo posla obavljaju stručni konsultatni koji daju savete Ukrajincima, ali za svaki slučaj iz baze u zaleđu. Koristi se poseban zaštićeni čet, a internet vezu pruža Starlink, firma koja se istakla u ratu u podršci ukrajinskoj vojsci mnogo više u odnosu na većinu članica NATO.

Rusi u domenu tehničke podrške rade na dva pravca. Jedan je reaktiviranje sredstava ratne tehnike iz strategijskih rezervi, koja se nakon brzog remonta ili, češće, samo tehničkog pregleda ukrcava na voz do poslednje stanice na frontu.

U onom drugom pristupu, proizvodnji nove tehnike po ratnom režimu, od proletos se pokušava pokrenuti novi model rada. Mobilizacija treba nešto da promeni u atmosferi i da stvori pritisak na menadžment. Neki su prešli na ratni režim. Objavljeno je da je vojni deo Motovilihinskog zavoda iz Perma uveo tri smene za rad na višecevnim lanserima raketa “tornado-G” i “Tornado-S”. To su oznake za stare sisteme BM-21 “grad” kalibra 122 mm i “smerč” od 300 mm koji su dobili balistički računar i prijemnik sistema satelitske navigacije.

Iranski dronovi u ratu za rusku stvar

foto: ap photo

Umesto velike avijacije, Rusima sada posao rade iranski dronovi i to u rojevima od 10-15 komada, koji lete ka jednom objektu dejstva. Pokrenuta je linija za proizvodnju “gerana-2”, po iranski “šaheda-136”, koji navodno može da prevali 1.800–2.500 km. Stotine kilometara sasvim sigurno prelazi, jer su njima pogođeni ciljevi u Odesi.

Ima onih kod Rusa koji su, zadivljeni rezultatima rada dronova, predložili na internet resursima da u znak zahvalnosti Irancima treba podići neko znamenje u čast iranskog generala Kasema Solejmanija koji je nastradao 2020. u američkoj akciji izvedenoj dronovima. Ironično, jer su iz vazduha, sa daljine, ubili generala koji je bio jedan od inicijatora iranskog programa proizvodnje dronova i primene u ratne svrhe. Solejmani je znao zašto su te letelice potrebne jer je on stekao izuzetno ratno iskustvo svuda gde su Iranci slali ratnike za veru.

Rusima su možda njegov lik i delo pozitivni, a ima on puno poštovalaca i u našoj ultradesnici iako je to neobično s obzirom da je vodio akcije protiv Vojske Republike Srpske u istočnoj Bosni. Tamo su prvi put Iranci angažovali komandu Kuds, jedinice posebne namene za nekonvencionalno ratovanje – tada su se bavile organizacijom infiltracije verskih ratnika, obukom stranaca i domaćih muslimana.

Iranski novinari su pominjali Solejmanija kao čoveka koji je izvršavao zadatke u Bosni, ali detalji nisu poznati. Prirodno, aktivnosti Kudsa su poverljive. U iranskom igranom filmu Damask u 8.00 otac i sin su piloti koji u Siriji, pred pripadnicima Islamske države, izvlače avion “iljušin 76” sa izbeglicama i ranjenicima, a pominje se tajni rad na Balkanu. Sin prigovara ocu što nije pratio njegovo odrastanje jer je ratovao za Muslimane u Bosni. Ima u pozadini istine jer je Solejmani naoružanje prevozio na aerodrom Tuzla avionima C-130 “herkules” koji su sletali pod američkom zaštitom u okviru šireg konteksta podrške svima koji su bili protiv Srba. Danas našoj desnici to ne smeta. Oni su ionako u ideološkoj konfuziji i brkaju sve simbole i vrednosti.