Privatne vojske

Hod po mukama američke administracije u Iraku se nastavlja. Incident u kome su telohranitelji američke privatne firme za obezbeđenje Blekvoter prošlog vikenda ubili 11 iračkih civila i ranili 13 pokrenuo je nove rasprave na relaciji Vašington–Bagdad, kao i pitanja o ulozi ovih kompanija u iračkom sukobu. Incident se dogodio u bagadadskom kvartu Mansur kada su telohranitelji otvorili vatru na kolonu vozila iračkih civila smatrajući da su neki od njih prišli preblizu, uprkos upozorenjima koje su telohranitelji isticali. Pripadnici obezbeđenja tvrde da je pretnja bila realna i da su imali pravo da upotrebe silu, dok je iračka vlada u internoj istrazi utvrdila da su oni „sto odsto krivi“’ za incident. Odmah je došlo do novih varničenja na relaciji SAD–Irak. Irački premijer Nuri al Maliki incident je nazvao „kriminalnim aktom“, i odmah oduzeo američkoj kompaniji licencu za rad, da bi je nakon samo nekoliko dana vratio na zahtev Kondolize Rajs (koja se izvinila za incident). Maliki je ipak ostao pri stavu da mora biti pokrenuta pravna akcija protiv te privatne firme za obezbeđenje i istakao je da je kompanija Blekvoter izvršila „ozbiljnu povredu suvereniteta Iraka koja ne može biti prihvaćena“. Šiitski šeik Muktada al Sadr zatražio je da se ponište svi ugovori sa stranim bezbednosnim kompanijama. Opužbe su počele da dolaze sa svih strana. Ukratko, Blekvoter je uspeo da ujedini čitavu zemlju protiv sebe.

U svakom slučaju, skandal sa Blekvoterom nikako nije trebao američkoj vladi. Do pogibije iračkih civila došlo je dva dana nakon što je objavljen izveštaj o napretku u Iraku, malo nakon što je objavljena odluka da se 30.000 američkih vojnika do kraja sledeće godine povuče iz te zemlje, i usred velikih napora da se obezbedi kakvo-takvo političko jedinstvo u zemlji. Američke vlasti pokrenule su istragu o poslovanju privatnih vojnih kompanija u Iraku. Do medija su došle vesti da je američko tužilaštvo iz Severne Karoline uz saglasnost Kongresa i Stejt departmenta pokrenulo istragu o tome da li je neko iz Blekvotera učestvovao u švercovanju automatskog oružja u Irak, koje je potom dolazilo u ruke teroristima. Blekvoter je negirao sve optužbe.

Rad privatnih vojnih kompanija u Iraku s vremena na vreme dolazi u centar pažnje javnosti. Prema aktuelnim podacima, koji su se pojavili nakon prošlonedeljnog incidenta, u Iraku kao ugovarač ili podugovarač posluje 181 privatna kompanija, sa ukupno oko 48.000 plaćenika što ih skupa čini drugom najvećom armijom u Iraku (posle američke vojske koja je prisutna sa 160.000 vojnika). Bave se raznim poslovima, počev od obezbeđivanja američkih i stranih diplomata, iračkih zvaničnika, konvoja, naftnih instalacija, pa i zatvora, obuke iračke vojske i policije itd. Poznato je da je jedna od tih kompanija, „Egisova služba za odbranu“, krajem 2004. godine zaključila ugovor sa američkom vladom vredan 300 miliona dolara po kome će privatni vojnici tri godine čuvati isključivo naftne instalacije, zapošljavajući čak 14.000 vojnika. Aktivnosti ovih kompanija ponekad su vezivane i za najgrublja kršenja ljudskih prava u Iraku, počev od zlostavljanja zatvorenika u zatvoru Abu Graib, u koja je bila umešana kompanija CACI.

Najviše problema postoji u vezi sa samim statusom ovih kompanija i njihovih pripadnika. Odlukom okupacionih vlasti (američkih) iz 2004. godine, privatnim vojnicima garantovan je imunitet od iračkih zakona. Ujedno, oni ne podležu ni propisima koji važe za američke vojnike, jer su tamo po ugovoru sa Stejt departmentom (Ministarstvom spoljnih poslova SAD). Posle prošlonedeljnog incidenta pokrenuta je inicijativa da se odredi kom zakonodavstvu podležu, ali još nije napravljen nikakav napredak.

Kompanija Blekvoter prvi put je došla u žižu javnosti 31. marta 2004. kada su četvorica njenih pripadnika ubijena iz zasede u Faludži. Njihova tela su zatim obešena na mostu u tom gradu i spaljena, što je bio jedan od najbrutalnijih incidenata sa američkim državljanima u Iraku. Poznato je da se oko 1.000 zaposlenih ove kompanije u Iraku bavi obezbeđivanjem stranih diplomata, uključujući i američkog ambasadora, transport novca, prikupljanje obaveštajnih podataka. Prema informacijama koje su se pojavile u britanskim medijima, za obezbeđivanje američkih diplomata firma je od vlade SAD dobila oko 800 miliona dolara, dok samo obezbeđenje američkog ambasadora Pola Krokera košta 21 milion.

Blekvoter spada u najpoznatije kompanije u svojoj branši. Njeno sedište je u Severnoj Karolini, a dobila je ime po močvarnom zemljištu u toj američkoj državi. Raspolaže sopstvenim poligonima, centrom za obuku, i pretpostavlja se da godiišnje zaradi oko dve milijarde dolara. Njeni pripadnici nalaze se u devet zemalja u svetu (kako piše na zvaničnom sajtu kompanije) a, pored Iraka, najaktivniji su u Sudanu. Kompanija pruža razne vrste usluga iz polja bezbednosti, od savetovanja i obuke do pružanja fizičkog obezbeđenja i učestvovanja u konfliktima. Navodi se da je oko 2300 njenih pripadnika trenutno angažovano na raznim stranama sveta, kao i da ima zaključene ugovore sa još 20.000 profesionalaca.

Uprkos svim optužbama i protivurečnostima o poslovanju ovih kompanija njihove usluge su postale neophodne i ne mogu se tako lako nadomestiti. Ukoliko bi se neke od kompanija povukle, to bi zahtevalo povlačenje trupa sa terena radi zaštite institucija. To je istakao i portparol iračke vlade za bezbednost Šeikli, koji smatra da bi u tom slučaju nastao „bezbednosni vakuum“. On tvrdi da Blekvoter i ostale zapadne bezbednosne kompanije obavljaju dobar posao štiteći diplomate. I bivši britanski specijalni predstavnik u Iraku ser Džeremi Grinstok smatra da se posao privatnih vojnih kompanija ne sme potcenjivati. „Oni su apsolutno neophodni svakoj stranoj firmi koja želi da ima svoj personal koji radi u Iraku. Ne možete se šetati po Iraku bez zaštite, a i kada je imate, postoji rizik. Vrhunski obučeni profesionalci, koji su se specijalizovali za zaštitu ličnosti, popunjavaju velike koje ima vojni personal“, tvrdi britanski diplomata.