Američki državni sekretar Entoni Blinken i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron pozvali su juče Kongres Sjedinjenih država da odobri novu vojnu pomoć Ukrajini. Ukrajinski predsednik je ranije upozorio da se situacija pogoršava i da bi se Ukrajina mogla suočiti s porazom u ratu koji je pokrenula Rusija
Američki državni sekretar Entoni Blinken i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron pozvali su 9. aprila Kongres Sjedinjenih Američkih Država da odobri novu vojnu pomoć Ukrajini, upozoravajući da je zaustavljeno finansiranje kritično za sigurnost SAD, Evrope i sveta, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Govoreći nakon sastanka u Stejt departmentu, Blinken je ponovio dugogodišnje pozive parlamentarcima da deblokiraju pomoć koju je predsednik SAD Džo Bajden tražio mesecima, dok je Kameron rekao da će isti argument izneti na sastancima na Kapitol Hilu.
Kameron je poslednji u nizu državnika stranih vlada koji je pozvao američke zakonodavce da brzo deluju kako bi odobrili pomoć Ukrajini.
Ukrajini neophodna pomoć
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je ranije da se situacija pogoršava i da bi se Ukrajina mogla suočiti s porazom u ratu koji je pokrenula Rusija, ukoliko brzo ne primi paket američke vojne pomoći od 60 milijardi dolara.
Zelenski je 7. aprila tokom videokonferencije za prikupljanje sredstava za Ukrajinu „United 24″, rekao da bi „Ukrajini bilo teško ako ostane bez pomoći”.
I Stејt department i Ministarstvo odbrane SAD traže od Kongresa da usvoji paket pomoći od 60 milijardi dolara koji je mesecima u zastoju u američkom parlamentu zbog domaćih političkih sporenja.
Taj je paket prošao u Senatu sa 70 posto podrške u februaru, ali je blokiran u Zastupničkom domu. Lideri tog doma paket nisu stavili na glasanje, uglavnom zbog prigovora na dalje finansiranje Ukrajine.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
