Lider krajnje desničarske Slobodarske stranke Austrije (FPO) Herbert Kikl dobio je mandat za formiranje nove austrijske vlade, što bi mogla da bude prva vlada krajnje desnice u Austriji od Drugog svetskog rata.
Austrijski predsednik Aleksander van der Belen dodelio je Kiklu mandat za formiranje vlade tokom sastanka koji je trajao oko sat vremena.
Van der Belen je rekao posle sastanka da je zadužio Kikla da razgovora sa Austrijskom narodnom strankom radi formiranja nove vlade.
„Austrijska ekonomija je u recesiji, nezaposlenost u porastu, geopolitičko okruženje teško. Za nošenje s takvom situacijom potrebna je stabilna parlamentarna većina“, rekao je predsednik Austrije.
Slobodarska partija Austrije pobedila je na parlamentarnim izborima u septembru kada je osvojila 28,8 odsto glasova ispred konzervativne Austrijske narodne partije odlazećeg kancelara Karla Nehamera, koja je osvojila drugo mesto.
„Glasovi unutar Narodne stranke koji isključuju saradnju sa FPO pod Herbertom Kiklom postali su mnogo tiši. To zauzvrat znači da se možda otvara novi put koji ranije nije postojao“, rekao je ranije Van der Belen u obraćanju naciji.
FPO je na parlamentarnim izborima krajem septembra izašala kao najjača politička snaga, osvojivši 29 odsto glasova.
Međutim, predsednuik Van der Belen toj stranci nije poverio mandat za formiranje vlade jer druge stranke do sada nisu želele da sarađuju sa njom i njenim kontroverznim liderom Kiklom.
Uspon krajnje desnice sa nacističkim nasleđem
Pobeda Slobodarske partije poslednja je u nizu izbornih uspeha krajnje desnice u Evropi.
Slobodarska partija je osvojila 58 od ukupno 183 mesta u parlamentu, Narodna stranka 52, a Socijaldemokrate 41 mandat.
Slobodarska partija se smatra krajnje desničarskom, sa ozloglašenim, nacističkim nasleđem.
Tokom kampanje, lider Slobodarske partije poručivao je da će biti folkskancler (narodni kancelar) i da će od Austrije napraviti tvrđavu.
Kiklov termin folkskancler, koji je korišćen za opisivanje nacističkog lidera Adolfa Hitlera 1930-ih, zabrinula je neke Austrijance.
Za njih je to neugodan podsetnik na poreklo Slobodarske partije koju su 1950-ih osnovali bivši nacisti.
Kada je izborna pobeda Slobodarske partije postala izvesna, manja grupa demonstranata pojavila se ispred parlamenta noseći antinacističke transparente.
Oko 6,3 miliona Austrijanaca imalo je pravo glasa na izborima na kojima su dominirala pitanja migracija, azila, kao i inflacija i rat u Ukrajini. Slobodarska partija je tokom kampanje insistirala upravo na ovim pitanjima i uspešno iskoristila zabrinutost birača oko migracija, rastuće inflacije, rata u Ukrajini i ljutnje zbog načina na koji se vlast suočila sa pandemijom kovida-19.
Kao i druge evropske stranke krajnje desnice, Slobodarska partija kombinuje oštru retoriku o imigraciji i islamu sa obećanjima da će ograničiti ono što smatra mešanjem Brisela u nacionalna pitanja.
Kikl je blisko povezao njegovu stranku sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, samozvanim šampionom „neliberalne demokratije“ i izrazio je pomirljiviji ton kada je u pitanju Rusija.
Lider Slobodarske partije nazvao je šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen „ratnom huškačicom“ i protivi se sankcijama Rusiji, uvedenih zbog njene invazije na Ukrajinu.
Formiranje vlade- nemoguća misija
Pre pet godina, Slobodarska partija je izašla iz koalicione vlade sa konzervativnom Narodnom strankom zbog korupcionaškog skandala,.
Kada je 2018. ušla u vladajuću koaliciju, Herbert Kikl je bio ministar unutrašnjih poslova, sve do korupcionaške afere.
Sada kao lider, Kikl je odveo stranku ka njenom najboljem izbornom rezultatu do sada.
Međutim, formiranje koalicione vlade će se verovatno pokazati komplikovanim za Kikla, koji nije omiljenim političar među drugim strankama.
Socijaldemokrate, Zeleni i liberalni Neos još pre izbora su isključili bilo kakvu saradnju sa krajnjom desnicom.
Jedina moguća koalicija koju Kiklova stranka može da formira je sa Narodnom strankom, iako bi kamen spoticanja moglo da bude to što Slobodarska partija želi da Kikl bude kancelar, a to je Narodnoj stranci neprihvatljivo.
Sadašnji kancelar Karl Nehamer iz Narodne stranke rekao je ranije da je „nemoguće formirati vladu sa nekim ko obožava teorije zavere“.
Izvor: 021.rs, DW, BBC na srpskom
