Nakon što je Izrael odbio da pošalje delegaciju na poslednju rundu razgovora, pregovor je prekinut bez značajnog pomaka
Dvodnevni pregovori Izraela i Hamasa u Kairu o prekidu vatre u Gazi prekinuti su nekoliko dana pre početka Ramazana. Pregovor je prekinut bez značajnog pomaka, saopštili su palestinski zvaničnici, nakon što je Izrael odbio da pošalje delegaciju na poslednju rundu razgovora, piše Gardijan.
Basem Naim, šef Hamasovog političkog odeljenja u Gazi, rekao je novinarima da Netanjahu ne želi da postigne dogovor i da je lopta sada u dvorištu Amerikanaca da pritisne izraelskog premijera da se vrati za sto.
Dok, izraelske vlasti nisu odmah odgovorile na zahtev za komentar. Američki zvaničnik je u subotu rekao da je Izrael “manje-više prihvatio” dogovor koji su posrednici predstavili izraelskoj delegaciji u Kataru.
Šta kao prvo traži Izrael?
Egipatski i katarski posrednici su u poslednja dva dana vršili pritisak na Hamas da sačini spisak talaca koji će biti pušteni kao prvi korak u postupnom sporazumu o prekidu vatre sa Izraelom, kažu zvaničnici upoznati sa razgovorima.
Izrael, međutim, nije poslao delegaciju na drugi dan pregovora u Kairu kako se nadao, zahtevajući da Hamas predstavi spisak od 40 starijih, bolesnih i žena talaca koji će prvi biti oslobođeni u okviru primirja, počevši od meseca Ramazana.
Foto: AP Photo/Leo Correa
Šta kao prvo traži Hamas?
Hamas je zahtevao da se humanitarna pomoć velikih razmera dozvoli u Gazi i da se Palestincima koji su raseljeni iz svojih domova na severu primorske teritorije dozvoli povratak.
Diplomatski izvori u Vašingtonu rekli su Gardijanu u ponedeljak da je nejasno šta je sprečilo palestinsku militantnu grupu da napravi spisak koji identifikuje prvu grupu talaca, napominjući da su slične neizvesnosti završile urušavanjem poslednjeg uspešnog primirja u novembru posle nedelju dana.
Oni su sugerisali da bi to moglo da odražava probleme u komunikaciji između Hamasovih jedinica unutar i izvan Gaze, da neke taoce mogu držati druge grupe, uključujući tvrdokorniji palestinski islamski džihad, ili da elementi Hamasa skrivaju informacije kao način da ometaju dogovor.
Deca u Gazi akutno neuhranjena
Dok je retorika Vašingtona o humanitarnoj krizi u Gazi ojačala poslednjih nekoliko dana, kritičari kažu da je američki predsednik Džo Bajden odlučio da ne koristi uticaj Vašingtona kao glavnog izraelskog dobavljača oružja i najvažnijeg međunarodnog saveznika, te da Izrael dovede za pregovarački sto ili natera zemlju da poveća priliv pomoći očajnim civilima u Gazi.
Američko vazduhoplovstvo u subotu je započelo ispuštanje pomoći u zajedničkoj operaciji sa jordanskim avionima, isporučivši ukupno 38.000 obroka, nakon najave Bajdena prethodnog dana.
Izraelska ofanziva je ubila više od 30.000 ljudi, raselila 85 odsto od 2,3 miliona stanovništva iz svojih domova i ostavila više od polovine infrastrukture u Pojasu Gaze u ruševinama, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze i UN.
Tokom Hamasovog iznenadnog napada, bez presedana na zajednice širom Izraela, prema izraelskim podacima, ubijeno je oko 1.200 ljudi, a još 250 oteto.
U novembru je razmenjeno oko 100 talaca za 240 palestinskih žena i dece koji su držani u izraelskim zatvorima.
UN kažu da se četvrtina stanovništva Gaze suočava sa glađu. Neuhranjenost dece raste na opkoljenoj teritoriji, a zvaničnici UN su u ponedeljak izvestili da je jedno od šest dece mlađe od dve godine u severnoj polovini Gaze akutno neuhranjeno.
Što duže borbe traju, to je veći rizik od požara: grupe koje podržava Iran u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu već su uvučene u sukob. Ramazan je često praćen porastom nasilja u izraelsko-palestinskom sukobu, čak i u mirnijim godinama.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Tanker sa zastavom Rusije je navodno povezan sa Venecuelom i preimenovan je, a prema nekim medijskim izveštajima prethodnih dana je „bežao“ od američke potere u Atlantiku
Moskva pasivno posmatra kako Sjedinjene Američke Države svrgavaju i zarobljavaju Nikolasa Madura, iako je u maju potpisan sporazum o „strateškom partnerstvu i saradnji“ između Rusije i Venecuele
Vašington i Karakas postigli su dogovor o izvozu dve milijarde vredne venecuelanske sirove nafte u Sjedinjene Američke Države, izjavio je američki predsednik Donald Tramp
Izjave predsednika SAD Donalda Trampa koje često zvuče kao sumanuti populizam, debelo su dobile na težini nakon otmice Nikolasa Madura. A baš se nameračio da preuzme kontrolu nad Grenlandom
Na pumpi američkim sankcijama pogođenog Nisa potpisnici ovog teksta iznenada se obratila radnica: “Jeste li videli da je Amerika napala Venecuelu?” Usledila je razmena informacija. “Gospođo, Venecuela se tiče svih nas”, zaključila je radnica. Svet je za još jedan korak bliži ambisu pa se civilizacijsko beznađe oseća i u Beogradu i Karakasu, Kijevu i Gazi
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
