Oko 21.000 ukrajinskih vojnika klasifikovani su kao dezerteri. Mnogi se vraćaju na front da bi izbegli krivično gonjenje. Ovo je priča o njima
Ukrajinskim dezerterima je dat rok do početka marta da se bez kazne vrate u svoje jedinice. Dojče vele je razgovarao sa nekolicinom njih o razlozima zbog kojih su napustili vojsku i zašto su se sada vratili.
„Kakav sam ja zločin počinio? Imao sam porodične probleme!“, uzviknuo je Konstantin, koji je dezertirao iz ukrajinske vojske. „Uzgred budi rečeno“, dodao je, „zločin je to što nikad nisam dobio rehabilitaciju ni odštetu kad sam ranjen!“
Konsantin je jedan od oko 21.000 ukrajinskih vojnika koji su bili klasifikovani kao dezerteri, a koji su se u martu dobrovoljno vratili u vojnu službu kako bi izbegli krivično gonjenje.
Početkom godine, Ukrajina je registrovala oko 123.000 istraga protiv vojnika koji su se udaljili iz svoje jedinice bez dozvole ili dezertirali.
Broj vojnika koji su napuštali svoje položaje toliko je porastao tokom 2023. i 2024. godine da su nadležni uspeli da završe istrage u svega oko 7 odsto slučajeva. To je dovelo do prećutnog prihvatanja dogovora po kojem su vlasti obećale da neće krivično goniti dezertere, pod uslovom da ih komandanti ubede da se vrate.
Dogovor je pretočen u zakon u jesen 2024. kada je parlament omogućio i onima koji su izbegli mobilizacijue i dezerterima da se prijave vojsci i time izbegnu krivično gonjenje. Ukrajinski zakoni su promenjeni u decembru, dajući vojnicima rok do 1. januara 2025. a taj rok je potom produžen do marta.
Vojnik Jevgenij: „Borim se već deset godina“
„Zovem se Jevgenij. Vojnik sam u ukrajinskoj vojsci. Vraćam se na dužnost nakon dezerterstva“, rekao je 38-godišnjak koji se trenutno obučava u 59. jurišnoj brigadi, koja se bori na prvoj liniji fronta u Pokrovsku.
„Iz Marijupolja sam i borim se već deset godina. Rat me je uništio, oduzeo mi je sve – celu porodicu. Ali ja sam izdržljiv… i imam dubok osećaj za pravdu“, ispričao je Jevgenij.
On je prethodno dezertirao iz svoje jedinice, 109. brigade teritorijalne odbrane, kojoj se pridružio kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
„Imao sam probleme sa bivšim komandantom. Nije me voleo i stalno me slao na samoubilačke zadatke – ali ja sam se uvek vraćao. Onda sam dezertirao“, objasnio je.
Jevgenij kaže da je mesec i po dana živeo u Dnjepru, gde je pronašao posao na crno. „Malo sam odmorio, jer godinama nisam imao odmor“, dodao je.
Na kraju se sam predao vojnoj policiji. „Rekao sam im da sam se udaljio bez dozvole i da želim da se vratim“, kazao je. Već sutradan, on i drugi poput njega prebačeni su u rezervni bataljon, gde redovno dolaze regruteri iz različitih brigada. Na kraju je odlučio da se priključi 59. jurišnoj brigadi i ubrzo je vraćen na front.
„Moram da se borim. Ja sam vojnik do srži“, rekao je Jevgenij kada su ga pitali šta ga je motivisalo da se vrati. „Kada te pošalju sa fronta u neki veliki grad… jako je čudno i teško gledati kako život ide dalje“.
„Spolja, kao da rata uopšte nema. Prodavnice, restorani… majbahi, džipovi, poršei… ljudi žive svoje živote i ne razumeju šta se dešava na frontu“, dodao je.
Komandant „Beli“: „Situacija se popravila poslednjih meseci“
Jevgenij se obučava zajedno s još desetak drugih dezertera koji su se vratili u vojsku. Njihov komandant, poznat pod nadimkom „Beli“, pokazuje razumevanje za svoje nove vojnike, za koje kaže da su u većini slučajeva imali opravdane razloge za privremeno napuštanje dužnosti.
„Zamene se često ne mogu pronaći, pa su vojnici zaglavljeni na frontu unedogled, ili moraju da idu kući da bi rešavali porodične probleme“, rekao je komandant i dodao da se dešava i da vojnici budu pogrešno evidentirani kao dezerteri nakon što su bili kod lekara, ali se nisu vratili u jedinicu u roku od 48 sati.
Komandant takođe ističe da se dezerteri koji se vrate ozbiljno odnose prema svojim dužnostima – ako se prema njima postupa kao prema svakom drugom vojniku. „Većina je već služila i bila u borbi. Bolje su obučeni od novih regruta. Takođe su motivisaniji. Lakše je raditi s njima“, rekao je.
Novi regruti su raspoređeni u Belijevu brigadu prošle jeseni, kada su Rusi pojačali napade ka Pokrovsku. Tada je za DW rekao da su loše obučeni i da im nedostaje borbeni duh. Mnogi su tada dezertirali, kaže, ali se situacija popravila u poslednja tri meseca kako se sve više vojnika vraća na dužnost.
Komandant Gorodecki: „Glavni problem je iscrpljenost“
„Dela koja su počinili potpadaju pod krivični zakonik, ali to ne znači da su loši vojnici“, rekao je Roman Horodecki, oficir zadužen za psihološku podršku u 68. lovačkoj brigadi, koja je takođe stacionirana na frontu kod Pokrovska.
Gorodecki kaže da se oko 30 odsto vojnika nakon dezerterstva vrati na dužnost, i to polovina od njih u svoju prvobitnu jedinicu.
Po njegovom mišljenju, iako vojska dobro postupa sa vojnicima koji se vraćaju, i dalje ne uspeva da reši osnovne uzroke masovnog dezerterstva.
„Glavni problem je fizička i psihološka iscrpljenost, ali trenutno je nemoguće nešto promeniti po tom pitanju“, rekao je.
Vojnik Milka: „Rat je kao droga“
Među onima koji su se vratili nalazi se i 42-godišnji vojnik po imenu Milka. Nije želeo da kaže zašto je bio u bekstvu, samo je napomenuo da se to nije desilo na frontu, već daleko iza linije borbi, gde je bio poslat nakon ranjavanja.
„Zašto sam se vratio? Kako to da objasnim? Rat je kao droga. Ako si već bio u ratu, nešto te vuče da se vratiš“, rekao je Milka. „Nije da mi nedostaju eksplozije, uopšte ne. Ne znam kako da to objasnim.“
Milka je sada raspoređen u 68. brigadu, gde će imati zadatak da obučava vojnike. Kaže da mu se raspoloženje znatno poboljšalo i da se „napunio energijom“ tokom vremena provedenog kod kuće.
„Čak ni ne razmišljam o odmoru“, rekao je. „Ali, ono što zaista želim jeste da skinem ovu uniformu, polijem je benzinom i zapalim. A onda da obučem trenerku, uzmem decu za ruku i odem u šetnju. To mi je san.“
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Nakon što je Donald Tramp optužio BBC da ga je obmanjujućom montažom predstavio kao podstrekača nasilja pre napada na Kapitol, britanski javni servis povukao je sporni program i uputio zvanično izvinjenje. BBC, međutim, odbija tvrdnje o kleveti i odbacuje zahtev za odštetu
Nakon više od šest nedelja zastoja i političkih prepucavanja, predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se obnavlja rad američke vlade. Demokratska i republikanska strana i dalje se međusobno optužuju za posledice koje je blokada izazvala
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
