foto: m. rupena
Nivo spremnosti raznih aktera u Srbiji, a posebno njenih građana, da učestvuju u procesu formulisanja nove agende UN-a i obezbede svoj glas bio je impresivan, dok je pitanje "kulture i razvoja" zauzelo visoko mesto u njihovoj agendi
Čuveni deo preambule Povelje Ujedinjenih nacija „Mi, narodi Ujedinjenih nacija“ (We the peoples of the United Nations) neretko se navodi kao simbol misije UN-a, njenih univerzalnih ciljeva i angažmana u celom svetu. U ovoj godini, UN koji broji 193 države članice, obeležava 70 godina postojanja. Takođe, Dan UN-a, 24. oktobar, obeležava se u znak sećanja na usvajanje Povelje svetske organizacije, koja je stupila na snagu na taj dan 1945. godine, po završetku Drugog svetskog rata.
Godina 2015. izuzetno je važna za Ujedinjene nacije, ne samo zbog jubileja, već i zbog toga što su u septembru sve njene članice na Generalnoj skupštini UN-a jednoglasno usvojile petnaestogodišnji plan od 17 ciljeva za iskorenjivanje najvećih problema sveta – siromaštva, globalnog zagrevanja i nejednakosti. Dokument pod nazivom „Transformisanje našeg sveta: Agenda održivog razvoja do 2030“, široko obuhvata ciljeve za život u miru, u bezbednosti i dostojanstvu. Tim povodom razgovaramo sa Irenom Vojačkovom Solorano, stalnom koordinatorkom Ujedinjenih nacija u Srbiji.
„VREME„: Agenda održivog razvoja 2015–2030. treba da transformiše svet u jednu bolju zajednicu. Mnogi je nazivaju ambicioznom. Koji ciljevi u Agendi imaju naročit prioritet?
Agenda u centar postavlja ljude, univerzalna je, transformišuća i integrišuća. U narednih 15 godina, ona poziva sve zemlje, sve ljude, da aktivno učestvuju u pet oblasti koje su od ključne važnosti: ljudi, planeta, prosperitet, mir i partnerstvo. Agenda prepoznaje to da okončanje siromaštva mora ići ruku pod ruku sa planom o jačanju ekonomskog rasta i bavi se nizom socijalnih potreba, dok ujedno vodi borbu sa klimatskim promenama. Kao što vidite, to je ambiciozna mapa puta koji vodi do kraja globalnog siromaštva, gradeći pritom dostojanstvo života i ne izostavljajući nikoga. U tom smislu, rekla bih da nema ciljeva koji su više ili manje važni, svaki od njih je jednako važan.
S obzirom na to da je nova agenda izgrađena na Milenijumskim ciljevima razvoja, koji od tih ciljeva do sada beleži najveće postignuće?
Milenijumski ciljevi razvoja su nastali kako bismo se bavili nekim najbolnijim pitanjima sa kojima se globalni razvoj suočavao – iskorenjivanje siromaštva i gladi; odlazak sve dece u školu; zaustavljanje širenja HIV/AIDS, malarije i tuberkuloze; smanjenje smrtnosti odojčadi, dece i porodilja. Postoji značajan napredak u oblastima na koje su se odnosili Milenijumski ciljevi – a taj napredak bio bi slabiji da nije bilo fokusa, fondova za finansiranje i akcija u vezi sa tim ciljevima. Ipak, ostalo je još mnogo nedovršenog posla oko MCR-a, a tu su i drugi veliki izazovi za novu agendu globalnog razvoja u pogledu smanjenja siromaštva uopšte i siromaštva dece, rodne ravnopravnosti, prilagođavanja na klimatske promene, njihovog ublažavanja i ostalo.
Mogu li se izdvojiti i dostignuća Milenijumskih ciljeva u Srbiji?
Uz podršku Tima Ujedinjenih nacija u Srbiji, Vlada Republike Srbije upravo završava finalni izveštaj o MCR-u, čiji je sastavni deo i pregled budućih izazova i Agenda ciljeva održivog razvoja.
Kada je reč o Srbiji i Milenijumskim ciljevima – kod cilja broj jedan (koji je glasio: prepoloviti stopu siromaštva) identifikovana su dva glavna trenda: prvi je obeležen izraženim ekonomskim rastom do 2008. i brzim napretkom, a drugi usporavanjem od 2008. do danas. Uprkos teškoćama izazvanim početkom globalne ekonomske krize, značajni rezultati dobijeni su uvođenjem socijalne inkluzivne politike i ublažavanjem problema kod najugroženijih.
U pogledu ključnog cilja nacionalnog MRC 2, a to je univerzalnost osnovnog obrazovanja, procenat ljudi koji (aktivno) pohađaju osnovnu školu bio je veoma povoljan i 2014. godine iznosio do 98,5 odsto ukupne populacije. Uprkos ovim veoma pozitivnim trendovima potrebno je posvetiti više pažnje oblasti obrazovanja. Tako, uključivanje ranjivih grupa i dalje ostavlja mnogo prostora za poboljšanje. U pogledu rodne ravnopravnosti, nivo učešća žena na svim nivoima političkog života povećan je, kako je i predviđeno Milenijumskim ciljevima, uglavnom kod zastupljenosti žena u nacionalnoj i opštinskim skupštinama. Na drugoj strani, izgleda da je rodno zasnovano nasilje u Srbiji u porastu i zahteva snažniji odgovor institucija.
Stopa smrtnosti dece i porodilja je u stalnom padu još od dvehiljaditih, ali bez obzira na to i dalje je relativno visoka u odnosu na zemlje Evropske unije. Očekivana dužina života u Srbiji je produžena za tri godine, što prevazilazi cilj koji je bio postavljen. Međutim, rizično ponašanje, kao što su pušenje, alkohol i konzumiranje droga, suprotno je uticalo na završnu fazu Milenijumskih ciljeva, što zahteva pažnju na nacionalnom nivou i to prvenstveno među mladima.
Takođe, više pažnje potrebno je posvetiti boljem održavanju i upravljanju životnom sredinom i prirodnim resursima.
Od postavljenih 17 ciljeva održivog razvoja u novoj agendi UN–a, koji od njih se u najvećoj meri odnose na razvoj Srbije?
U okviru mnogih konsultacija sa organizacijama civilnog društva na nacionalnom i regionalnom nivou, do sada je ispoljeno veliko interesovanje za postizanje cilja broj 16, a to je: Promovisanje mirovnih i inkluzivnih društava za održivi razvoj, omogućavanje pristupa pravdi za sve i izgradnja efikasnih, odgovornih i inkluzivnih institucija na svim nivoima. To jasno ukazuje na potrebu za izgradnjom institucija, koje služe potrebama građana, što stoji kao samostalan cilj i kao demokratska vrednost po sebi, ali i kao važan preduslov za postizanje drugih razvojnih ciljeva.
Takođe, sve je veća potreba za jačanjem regionalne saradnje i za izgradnjom regionalnih partnerstava na svim poljima gde postizanje nacionalnih ciljeva zahteva udružene snage i sinergiju, što se poklapa sa 17. ciljem.
Koliko je Srbija bila uključena u formulisanje nove agende UN–a?
Republika Srbija je aktivno učestvovala u izradi Agende ciljeva održivog razvoja za period posle 2015. godine, i na nacionalnom i na globalnom nivou. Uz podršku Tima Ujedinjenih nacija u Srbiji, uzela je učešće u dve runde globalnih konsultacija „Svet kakav želim“ (a na nacionalnom nivou „Srbija kakvu želim“). Nivo spremnosti raznih aktera, a posebno građana Srbije, da učestvuju u tom procesu i obezbede svoj glas bio je impresivan, dok je pitanje „kulture i razvoja“ zauzelo visoko mesto u njihovoj agendi. Tokom prve faze konsultacija, više od 20.000 ljudi učestvovalo je u procesu istraživanja uključujući i najviše marginalizovane grupe (Rome, osobe sa invaliditetom, ruralno stanovništvo, LGBT populaciju i druge), dok je više od 500.000 ljudi o procesu čulo kroz razne kanale komunikacije.
Sa druge strane, Republika Srbija je kao članica Otvorene radne grupe odgovorne za razvoj seta ciljeva održivog razvoja i kao članica Međuvladinog komiteta eksperata za finansiranje održivog razvoja, direktno učestvovala u pregovorima koji su za cilj imali formulisanje razvojnih ciljeva i njihovu implementaciju, kao i uspostavljanje modaliteta i opcija za njihovo finansiranje. Pored toga, Vlada je sada u procesu formiranja međuministarske radne grupe koja će koordinisati izradu nacionalnog okvira Agende 2015–2030, implementaciju i monitoring ciljeva održivog razvoja u Srbiji.
I kada se može očekivati formulisan plan ciljeva održivog razvoja za Srbiju, shodno Agendi UN–a?
Zajedno sa Vladom Republike Srbije, pripremili smo matricu za upoređivanje nove agende sa postojećim strateškim dokumentima Vlade, sa prioritetima za pridruživanje Evropskoj uniji i sa globalnim konvencijama. To se koristi kao polazna osnova.
Takođe, Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji i Vlada zajedno su formulisali novi Okvir razvojnog partnerstva 2016–2020, koji će uskoro biti potpisan i koji je u potpunosti usklađen sa Agendom održivog razvoja.
Vlada će uskoro i zvanično pokrenuti Agendu održivog razvoja, onda kada bude formirala radnu grupu. Svi partneri će biti uključeni – Vlada, nevladin sektor, poslovni sektor i ostali. Još krajem leta, a povodom ciljeva održivog razvoja, Vlada, Kancelarija stalnog koordinatora UN-a, privatni i nevladin sektor održali su nekoliko uvodnih sastanaka.
Ostajemo posvećeni pružanju podrške Vladi u formulaciji razvojnih nacionalnih planova koji će biti formulisani u skladu sa Agendom održivog razvoja.
Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo.
Ono što se mora uraditi
Najveći uspeh srpske diplomatije jeste to što je zajedno sa još 70 zemalja uspela da se izbori da Cilj 16 uđe u Agendu UN 2015–2030. Protiv sebe su imali zemlje kao što je Brazil, Indonezija, Kina… Cilj 16 je za Srbiju najvažniji jer gotovo da se može staviti znak jednakosti između njegovog sadržaja i pregovaračkih poglavlja 23 i 24. Dakle, srpska diplomatija je pokazala da je sposobna za ono što se od nje traži: da dosledno prati i primenjuje spoljnu politiku u skladu sa spoljnom politikom EU. Međutim, sada taj uspeh ne sme da bude pušten niz vodu i koliko sutra treba preduzeti korake kako bi svih 17 ciljeva bilo uključeno u domaće politike. Zato Skupština Srbije pod hitno mora da uradi sledeće: skupštinski odbor za spoljnu politiku koliko sutra treba da sazove sednicu i sve članove upozna sa sadržajem Agende. Odbori za zdravlje, porodicu, pravosuđe i unutrašnje poslove treba da prate rad institucija čiji je posao da sprečavaju porodično i nasilje nad decom. Treba da se udube u to koliko se efikasno sprovode zakoni iz ovih oblasti. Odbori za finansije, privredu, i drugi skupštinski odbori kojima je to posao moraju da nađu način za sprovođenje politika borbe protiv ilegalnih tokova novca i protiv korupcije. Na kraju krajeva, odbor za pravosuđe mogao bi da postavi Vladi Srbije pitanje: da li je zaista toliko teško doneti zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
