Porodica i bliski saradnici potvrdili su smrt ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog u zatvoru na Artiku i zatražili da im se preda njegovo telo. Širom Rusije hapse se ljudi koji žele da mu odaju poštu
Portparolka Alekseja Navaljnog Kira Jarmiš je pozivajući se na zvanično obaveštenje dato njegocoj majci Ljudmili saopštila u objavi na društvenoj mreži X da je kritičar Kremlja preminuo u zatvorskoj koloniji „Arktički vuk“ 16. februara u 14.17 sati po lokalnom vremenu, piše Radio slobodna Evropa (RSE).
„Zaposleni u koloniji rekao je da se telo Navaljnog sada nalazi u Salehardu. Pokupili su ga istražitelji iz (zatvorske kolonije). Sada sprovode ‘istraživanje’. Zahtevamo da se telo Alekseja Navaljnog odmah preda njegovoj porodici“, napisala je Jarmiš 17. februara.
Ranije je „Novaja gazeta“ objavila da Ljudmila Navaljna putuje u kaznenu koloniju u gradu Harp, u regionu Jamalo-Nenec, oko 1900 kilometara severoistočno od Moskve.
Kazneno-popravna služba je u saopštenju od 16. februara navela da se Navaljni nije osećao dobro nakon šetnje i da je nakon toga izgubio svest. Stiglo je vozilo hitne pomoći, pokušali su da ga ožive, ali je preminuo, dodaje se u saopštenju. Imao je 47 godina.
Izliv besa i tuge
Njegova smrt je kod mnogih Rusa izazvala izliv besa i tuge, dok su lideri širom sveta osudili smrt najotpornijeg kritičara Vladimira Putina, okrivljujući direktno ruskog predsednika za njegovu smrt.
Kremlj, koga je Navaljni optužio da stoji iza napada otrovom koji ga je zamalo ubio 2020. godine, ljutito je negirao da je imao bilo kakvu ulogu u smrti Navaljnog i odbacio „apsolutno besnu“ reakciju zapadnih lidera.
Unutar Rusije, ljudi su nastavili da žale za Navaljnim uprkos tome što zvanični mediji obraćaju malo pažnje na njegovu smrt, a vlasti su zabranili svako javno okupljanje u vezi njegove smrti.
Najmanje 212 ljudi privedeno je širom Rusije nakon što su došli da polože cveće u znak sjećanja na Navaljnog, navodi OVD-Info, grupa koja prati političku represiju u Rusiji.
Jedna od teza glasi: SAD i Izrael taktički pobeđuju u ratu sa Iranom, ali gube strateški, jer se sukob pretvara u test finansijske i privredne izdržljivosti sa posledicama za ceo svet. Koliko se novca troši na vojne operacije, a koliko gubi globalna ekonomija
Uprkos predizbornim obećanjima, Donald Tramp se ispostavlja kao jedan od najmilitantnijih američkih predsednika ikada. Nakon kidnapovanja predsednika Venecuele i vojnog napada na Iran, na red bi mogla da dođe Kuba. Za sada grca pod sankcijama SAD bez nafte i struje
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki F‑35 prinudno je sleteo na Bliskom istoku nakon oštećenja tokom misije iznad Irana. Pilot je bezbedan, a istraga je u toku
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
