Porodica i bliski saradnici potvrdili su smrt ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog u zatvoru na Artiku i zatražili da im se preda njegovo telo. Širom Rusije hapse se ljudi koji žele da mu odaju poštu
Portparolka Alekseja Navaljnog Kira Jarmiš je pozivajući se na zvanično obaveštenje dato njegocoj majci Ljudmili saopštila u objavi na društvenoj mreži X da je kritičar Kremlja preminuo u zatvorskoj koloniji „Arktički vuk“ 16. februara u 14.17 sati po lokalnom vremenu, piše Radio slobodna Evropa (RSE).
„Zaposleni u koloniji rekao je da se telo Navaljnog sada nalazi u Salehardu. Pokupili su ga istražitelji iz (zatvorske kolonije). Sada sprovode ‘istraživanje’. Zahtevamo da se telo Alekseja Navaljnog odmah preda njegovoj porodici“, napisala je Jarmiš 17. februara.
Ranije je „Novaja gazeta“ objavila da Ljudmila Navaljna putuje u kaznenu koloniju u gradu Harp, u regionu Jamalo-Nenec, oko 1900 kilometara severoistočno od Moskve.
Kazneno-popravna služba je u saopštenju od 16. februara navela da se Navaljni nije osećao dobro nakon šetnje i da je nakon toga izgubio svest. Stiglo je vozilo hitne pomoći, pokušali su da ga ožive, ali je preminuo, dodaje se u saopštenju. Imao je 47 godina.
Izliv besa i tuge
Njegova smrt je kod mnogih Rusa izazvala izliv besa i tuge, dok su lideri širom sveta osudili smrt najotpornijeg kritičara Vladimira Putina, okrivljujući direktno ruskog predsednika za njegovu smrt.
Kremlj, koga je Navaljni optužio da stoji iza napada otrovom koji ga je zamalo ubio 2020. godine, ljutito je negirao da je imao bilo kakvu ulogu u smrti Navaljnog i odbacio „apsolutno besnu“ reakciju zapadnih lidera.
Unutar Rusije, ljudi su nastavili da žale za Navaljnim uprkos tome što zvanični mediji obraćaju malo pažnje na njegovu smrt, a vlasti su zabranili svako javno okupljanje u vezi njegove smrti.
Najmanje 212 ljudi privedeno je širom Rusije nakon što su došli da polože cveće u znak sjećanja na Navaljnog, navodi OVD-Info, grupa koja prati političku represiju u Rusiji.
Nakon prvog talasa napada u kojem su ubijeni najviši iranski zvaničnici, među kojima i Ali Hamnei, Teheran je potvrdio da je stradao prvi sekretar iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani, kao i komandant milicije Basidž Golamreze Sulejmani. Izraelski udari nastavljeni su širom prestonice
„Iran nije predstavljao neposrednu opasnost za našu zemlju i jasno je da smo rat počeli zbog pritiska Izraela i njegovog moćnog američkog lobija”, naveo je sada već bivši direktor američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent
Mogu li afričke zemlje izvoznice nafte kratkoročno da povećaju proizvodnju i tako stabilizuju cene na svetskom tržištu koju je poremetilo zatvaranje Ormuskog moreuza
Izraelske snage tvrde da je sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani ubijen u vazdušnom napadu, dok se na njegovom zvaničnom nalogu na Iksu pojavilo rukom napisano pismo
Jemenski Huti su do sada bili verni saveznik Teherana. Otkako su SAD i Izrael napali Iran oni su uzdržani. Zašto oklevaju i šta će biti ako se i oni uključe u rat?
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
