Porodica i bliski saradnici potvrdili su smrt ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog u zatvoru na Artiku i zatražili da im se preda njegovo telo. Širom Rusije hapse se ljudi koji žele da mu odaju poštu
Portparolka Alekseja Navaljnog Kira Jarmiš je pozivajući se na zvanično obaveštenje dato njegocoj majci Ljudmili saopštila u objavi na društvenoj mreži X da je kritičar Kremlja preminuo u zatvorskoj koloniji „Arktički vuk“ 16. februara u 14.17 sati po lokalnom vremenu, piše Radio slobodna Evropa (RSE).
„Zaposleni u koloniji rekao je da se telo Navaljnog sada nalazi u Salehardu. Pokupili su ga istražitelji iz (zatvorske kolonije). Sada sprovode ‘istraživanje’. Zahtevamo da se telo Alekseja Navaljnog odmah preda njegovoj porodici“, napisala je Jarmiš 17. februara.
Ranije je „Novaja gazeta“ objavila da Ljudmila Navaljna putuje u kaznenu koloniju u gradu Harp, u regionu Jamalo-Nenec, oko 1900 kilometara severoistočno od Moskve.
Kazneno-popravna služba je u saopštenju od 16. februara navela da se Navaljni nije osećao dobro nakon šetnje i da je nakon toga izgubio svest. Stiglo je vozilo hitne pomoći, pokušali su da ga ožive, ali je preminuo, dodaje se u saopštenju. Imao je 47 godina.
Izliv besa i tuge
Njegova smrt je kod mnogih Rusa izazvala izliv besa i tuge, dok su lideri širom sveta osudili smrt najotpornijeg kritičara Vladimira Putina, okrivljujući direktno ruskog predsednika za njegovu smrt.
Kremlj, koga je Navaljni optužio da stoji iza napada otrovom koji ga je zamalo ubio 2020. godine, ljutito je negirao da je imao bilo kakvu ulogu u smrti Navaljnog i odbacio „apsolutno besnu“ reakciju zapadnih lidera.
Unutar Rusije, ljudi su nastavili da žale za Navaljnim uprkos tome što zvanični mediji obraćaju malo pažnje na njegovu smrt, a vlasti su zabranili svako javno okupljanje u vezi njegove smrti.
Najmanje 212 ljudi privedeno je širom Rusije nakon što su došli da polože cveće u znak sjećanja na Navaljnog, navodi OVD-Info, grupa koja prati političku represiju u Rusiji.
U Davosu je parafiran još jedan dokument - osnivački akt Odbora za mir Donalda Trampa. Šta to znači, ko je pozvan da mu pristupi, zašto Srbija nije i ko je, za sad, prihvatio poziv
Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
U Davosu je premijer Kanade Mark Karni skicirao budućnost, kakvu se u Evropi još niko nije usudio javno da zamisli: Zapad bez SAD. To nije bio samo odgovor na odnos Donalda Trampa prema saveznicima, već vizija sveta posle njega
Brisel poručuje da pretnje teritorijalnom integritetu Danske i carinski pritisci Vašingtona podrivaju poverenje u transatlantske odnose
Donald Tramp je po svemu sudeći odustao od vojne intervencije u Iranu. Vašington i Teheran otvaraju diplomatske kanale, ali daleko od toga da je američko-iranska kriza okončana, kao što ni unutrašnji izazovi teokratskom režimu Islamske Republike nisu otklonjeni
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
