Porodica i bliski saradnici potvrdili su smrt ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog u zatvoru na Artiku i zatražili da im se preda njegovo telo. Širom Rusije hapse se ljudi koji žele da mu odaju poštu
Portparolka Alekseja Navaljnog Kira Jarmiš je pozivajući se na zvanično obaveštenje dato njegocoj majci Ljudmili saopštila u objavi na društvenoj mreži X da je kritičar Kremlja preminuo u zatvorskoj koloniji „Arktički vuk“ 16. februara u 14.17 sati po lokalnom vremenu, piše Radio slobodna Evropa (RSE).
„Zaposleni u koloniji rekao je da se telo Navaljnog sada nalazi u Salehardu. Pokupili su ga istražitelji iz (zatvorske kolonije). Sada sprovode ‘istraživanje’. Zahtevamo da se telo Alekseja Navaljnog odmah preda njegovoj porodici“, napisala je Jarmiš 17. februara.
Ranije je „Novaja gazeta“ objavila da Ljudmila Navaljna putuje u kaznenu koloniju u gradu Harp, u regionu Jamalo-Nenec, oko 1900 kilometara severoistočno od Moskve.
Kazneno-popravna služba je u saopštenju od 16. februara navela da se Navaljni nije osećao dobro nakon šetnje i da je nakon toga izgubio svest. Stiglo je vozilo hitne pomoći, pokušali su da ga ožive, ali je preminuo, dodaje se u saopštenju. Imao je 47 godina.
Izliv besa i tuge
Njegova smrt je kod mnogih Rusa izazvala izliv besa i tuge, dok su lideri širom sveta osudili smrt najotpornijeg kritičara Vladimira Putina, okrivljujući direktno ruskog predsednika za njegovu smrt.
Kremlj, koga je Navaljni optužio da stoji iza napada otrovom koji ga je zamalo ubio 2020. godine, ljutito je negirao da je imao bilo kakvu ulogu u smrti Navaljnog i odbacio „apsolutno besnu“ reakciju zapadnih lidera.
Unutar Rusije, ljudi su nastavili da žale za Navaljnim uprkos tome što zvanični mediji obraćaju malo pažnje na njegovu smrt, a vlasti su zabranili svako javno okupljanje u vezi njegove smrti.
Najmanje 212 ljudi privedeno je širom Rusije nakon što su došli da polože cveće u znak sjećanja na Navaljnog, navodi OVD-Info, grupa koja prati političku represiju u Rusiji.
Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Malanija Tramp negirala je da je ikada imala veze sa osuđenim američkim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom. Pozvala je Kongres da održi javna saslušanja na kojima bi njegove žrtve mogle da svedoče
Uprkos primirju, nastavljeni su napadi na Bliskom istoku, a čeka se i nastavak pregovora
Donald Tramp ne samo da nije uspeo da natera Teheran na kapitulaciju, već su Sjedinjene Američke Države pogoršale svoj međunarodni položaj. Najveći kolateralni gubitnik napada na Iran je Evropa, a najveći pobednici Izrael i Rusija. Za sada
Vrhunac misije Artemis 2 dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
