Navodni zločini koje je počinio Nemac Riko Kriger su špijunaža, terorizam, stvaranje ekstremističke grupe i planiranje ilegalne operacije koja bi uključivala vatreno oružje i eksploziv. Nema informacija da li se Kriger žalio na presudu, ili je ona stupila na snagu
Nemac Riko Kriger (30) osuđen je u Belorusiji na smrt streljanjem na osnovu optužnice koja ga, između ostalog, tereti za „terorizam i plaćeničku aktivnost“.
Kriger je osuđen na osnovu šest članova beloruskog zakona, na tajnom suđenju održanom krajem juna, izvestio je Centar za ljudska prava Viasna.
Tačne optužbe protiv njega nisu odmah bile jasne, a beloruska zvanična novinska agencija nije izvestila ništa o tom slučaju.
Navodna povezanost sa borcima protiv Rusije
Optužbe bi mogle da budu povezane s pukom Kalinovski, grupom dobrovoljaca i beloruskih boraca koji ratuju protiv Rusije u sukobu u Ukrajini, izvestila je Viasna, a prenosi Radio Slobodna Evropa.
Puk je nazvan po belorusko-poljskom piscu, novinaru i advokatu Kastusju Kalinovskom koji je pogubljen 1864. godine zbog toga što je organizovao pobuni pobune protiv Rusije.
Prema informacija na Krigerovom LinkedIn profilu, on je radio kao spasilac specijalizovan za hitnu medicinu u okviru nemačkog Crvenog krsta, ali i kao radnik obezbeđenja za Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Berlinu.
Prvi put u istoriji
Proces protiv Krigera bio je prvi proces u kome se nekome sudilo za plaćeničku aktivnost u Belorusiji, objavio Centar za ljudska prava Viasna.
Prema saopštenju te organizacije Krigerovi navodni zločini podrazumevaju to da je on strani plaćenik i da se bavio špijunažmom, terorizmom, stvaranjem ekstremističke grupe i da je planirao ilegalne operacije koje bi uključivale vatreno oružje i eksploziv, piše BBC.
Kriger je bio u pritvoru od novembra 2023. godine, a delovi suđenja odvijali su se iza zatvorenih vrata.
Centar za ljudska prava Viasna dodaje da nije sigurno da li je Kriger uložio žalbu na presudu, ili je ona stupila na snagu.
Reakcija Nemačke
U kratkom saopštenju nemačko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je jedan od državljanin Nemačke u Minsku osuđen na smrt , ali to ministarstvo nije direktno imenovalo Krigera.
Navedeno je da britanski Forin ofis i ambasada u Minsku daju konzularnu osobi osuđenoj na smrt i da intenzivno rade sa beloruskim vlastima u njegovo ime.
Istaknuto je da Nemačka smatra smrtnu kaznu „surovim i nehumanim oblikom kazne“.
„Radimo širom sveta na njenom ukidanju“, navodi se u saopštenju nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.
Belorusija je jedina evropska zemlja koja dopušta smrtnu kaznu, koja je rezervisana za teška krivična dela, uključujući terorizam i izdaju.
Izvor: Radio Slobodna Evropa, BBC
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
