Početak zlatnog doba

Međunarodna politika i bilateralni odnosi među državama umeju ponekad da budu prepuni paradoksa. Najbolje se to u razmaku od nepunih mesec dana moglo uočiti na primeru složenih veza između tri zemlje koje imaju uticaja na globalnu politiku – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Kine. Tokom nedavne posete predsednika Kine Si Đinpinga Americi, bilo je jasno da su u Vašingtonu vođeni teški razgovori o temama koje razdvajaju dve velike rivalske nacije – poput ljudskih prava, sajber-špijunaže, napetosti u Južnom kineskom moru, brojnih turbulencija u ekonomskim odnosima itd.

Sa druge strane, susret kineskog šefa države sa kraljicom Elizabetom II i najvišim zvaničnicima Velike Britanije, najlojalnijeg saveznika SAD, a koji je pompezno upriličen krajem oktobra, mogao bi se opisati kao svojevrsni „odraz u ogledalu“ susreta Si Đinpinga i predsednika SAD Baraka Obame. U Londonu se, naime, razgovaralo ponajviše o temama koje danas spajaju Ujedinjeno Kraljevstvo i Kinu. A to su dalje produbljivanje međudržavne saradnje na političkom i ekonomskom planu, investicije, kao i razvoj sektora energetike.

SARADNJA I INVESTICIJE: Rezultat ove izuzetno značajne posete kineskog lidera Velikoj Britaniji, je privredno i finansijski gledano, i te kako opipljiv. Potpisano je čak 150 poslovnih sporazuma, vrednih gotovo 40 milijardi funti (62 milijarde dolara). Britanska vlada pohvalila se da će zahvaljujući ovim dogovorima na Ostrvu biti otvoreno gotovo 4000 novih radnih mesta, a premijer Dejvid Kameron požurio je da objavi početak „zlatne epohe“ u odnosima dve zemlje.

Možda najvrednija komponenta među brojnim sporazumima koji su potpisani između Velike Britanije i Kine tokom posete predsednika Si Đinpinga jeste u oblasti nuklearne tehnologije. Dve kineske energetske kompanije priključile su se izgradnji prve nuklearne elektrane u Velikoj Britaniji u poslednjih dvadeset godina. To je, takođe, prva velika kineska investicija u nuklearna postrojenja u jednoj zapadnoj zemlji, a ujedno i dokaz visoke sofisticiranosti kineske tehnologije, koju očito počinju da prihvataju i na Zapadu.

Sem toga, postignuti su i značajni dogovori u oblasti nafte i gasa, a interesantno je da su dve zemlje otpočele izuzetno lukrativnu saradnju u domenu medijske i kreativne industrije. Potpisani sporazumi u ovim oblastima, teški preko 500 miliona dolara, odnosiće se i na obuku zaposlenih na televiziji.

Ni turizam nije zapostavljen. Nakon što je kineski lider Si Đinping objavio podatak da će zahvaljujući sve brojnijoj i finansijski solventnijoj kineskoj srednjoj klasi u narednih pet godina čak 500 miliona Kineza putovati u inostranstvo, postignut je dogovor da će, već od januara, nove britanske turističke vize za državljane Kine trajati dve godine – što je četiri puta duži period od dosadašnjeg.

NAJBOLJI ZAPADNI PARTNER: Značaj Kine za britansku ekonomiju, svakako, nije mali. Narodna Republika Kina drugi je najznačajniji trgovinski partner Ujedinjenog Kraljevstva, odmah iza Sjedinjenih Država. Ukupna robna razmena između dve zemlje dostigla je vrednost od 77 milijardi dolara u 2014, što je triput više nego pre samo deset godina. Uvoz robe iz Kine premašio je iznos od skoro 56 milijardi dolara godišnje, što predstavlja sedam odsto od ukupnog uvoza Velike Britanije. Britanski izvoz u Kinu tokom 2014. iznosio je više od 21 milijarde dolara. Gotovo neverovatno zvuči podatak da je od 2005. godine, kada je u zvaničnoj poseti Ujedinjenom Kraljevstvu poslednji put bio jedan kineski šef države, britanska ekonomija bila veća od kineske. Danas je BDP Kine skoro četiri puta veći nego britanski.

S obzirom na to da privredna saradnja dve zemlje kontinuirano ide uzlaznom putanjom, ne bi bilo preterano reći da je Velika Britanija možda i „najbolji zapadni prijatelj“ Kine. Samo tokom prethodne godine kineska preduzeća uložila su više od pet milijardi evra u poslove na Ostrvu. Od 2000. naovamo, ukupne kineske investicije u britanska preduzeća i poslove iznosile su 16 milijardi dolara.

Poređenja radi, kineski investitori plasirali su u tom periodu, recimo u Nemačku, „tek“ 8,4 milijarde dolara. Kineske kompanije poseduju i 9 odsto deonica londonskog međunarodnog aerodroma Hitrou, a poznate su i više nego uspešne veze Britiš Telekoma i kineskog preduzeća Huavei, koje je vodeći dobavljač ovog britanskog telekomunikacionog operatora. Nije slučajno Dejvid Kameron izjavio da će Velika Britanija biti najbolji partner Kine na Zapadu i da je to „u skladu sa interesima naše zemlje“.

Sličan pozitivan ton odabrao je i generalni sekretar KP Kine tokom obraćanja poslanicima oba doma britanskog parlamenta u Vestminsteru, rekavši da „Kinu i Veliku Britaniju povezuje duboka privrženost, iako se nalaze na suprotnim stranama Evroazijskog kontinenta“.

ŠANSE I OPASNOSTI: Saradnja dve zemlje ima još jednu bitnu, „globalnu“ dimenziju. Upućeni sma-

traju da bi značajnu političku i diplomatsku ulogu Velike Britanije kao svojevrsnog „mosta“ između Evrope i SAD Kinezi rado iskoristili, posebno kada su u pitanju njihovi turbulentni odnosi sa Amerikom. Uostalom, Britanija je od svih zapadnih država bila prva koja se prijavila za članstvo u novoformiranoj Azijskoj banci za investicije u infrastrukturi sa sedištem u Pekingu, instituciji koja bi mogla postati rival Svetskoj banci. Ovaj potez Londona, razume se, izazvao je nelagodu zvaničnog Vašingtona, pa su SAD optužile Veliku Britaniju da „konstantno podilazi“ Kini. I u samoj Velikoj Britaniji, takođe, mogli su se čuti kritični glasovi koji su optužili britansku vladu da je zbog kineskih finansijskih „darova“ odveć jeftino odbacila svoja uverenja o demokratiji i ljudskim pravima.

Analitičari smatraju da bi u narednom periodu ovu kinesko-britansku „zlatnu epohu“ mogao da ugrozi već najavljeni referendum o ostanku Velike Britanije u EU. Ukoliko bi većina Britanaca odlučila da njihova zemlja treba da istupi iz Unije, to bi Ujedinjenom Kraljevstvu značajno umanjilo „globalnu tržišnu cenu“ i oduzelo brojne prednosti u odnosu na druge vodeće evropske zemlje. U tom slučaju, za očekivati je da će države poput Nemačke ili Francuske moći da otpočnu neko svoje „zlatno doba“ u odnosima sa Kinom. Zanimljiv kuriozitet je da je neposredno pre dolaska kineskog predsednika Si Đinpinga u Veliku Britaniju osnivač kineske onlajn kompanije „Alibaba“ i najbogatiji Kinez Džek Ma imenovan za savetnika britanskog premijera Dejvida Kamerona za ekonomska pitanja.