Jedan bauk kruži Evropom, bauk ekstremne desnice. Na pokrajinskim izborima u istočnonemačkim pokrajinama Tiringiji i Saksoniji održanim u nedelju taj bauk je postao stvarnost: Alternativa za Nemačku koja šuruje sa nacizmom se ustoličila kao najjača politička snaga
Retko kada neki lokalni izbori izazivaju globalnu pažnju. Za „Njujork tajms“ su rezultati izbora u istočnonemačkim pokrajinama Tiringiji i Saksoniji bili vredni oznake breaking news. „Nemci na istoku zemlje naginju ekstremima“, piše američki list. I da je izvanredan rezultat ekstremno desne Alternative za Nemačku (AfD) „zabrinjavajući indikator za stanje i budućnost nemačke demokratije“.
Za „Vašington post“ su čak dva evropska dopisnika izveštavala o izborima u malenoj Tiringiji sa 2,1 i Saksoniji sa oko 4,8 miliona stanovnika. Naslov: „Desni ekstremisti prvi put posle Drugog svetskog rata pobedili u jednoj nemačkoj pokrajini“.
Za „Gardijan“ uzlet AfD-a pokazuje da raste jaz između istoka i zapada Nemačke, te da bi partije koje zastupaju vrednosti liberalne demokratije morale pod hitno da počnu da gledaju dalje od svog nosa ako hoće da zaustave taj trend. U sličnom tonu i sa jednakom brigom za stanje nemačkog društva posle jučerašnjih pokrajinskih izbora izveštavaju svi „liberalni“ evropski mediji.
Pobeda „neonacista“
U Vajmaru u Tiringiji, gradu Getea, Šilera, bauhausa i koncentracionog logora „Buhenvald“ su se pobornici tzv. tradicionalnih demokratskih vrednosti nekoliko dana pred pokrajinske izbore 1. septembra ponašali kao da se nalaze u autobusu koji nezaustavljivo juri ka provaliji. Ili kao putnici automobila koji se zaglavio na šinama ka kome tutnji crni gvozdeni voz na čijoj je lokomotivi nacrtan crveni kukasti krst. Iako su sva istraživanja javnog mnjenja predviđala da će „neonacisti“ ubedljivo pobediti sa preko 30 odsto glasova, nadali su se nekom čudu.
Nikakvo čudo se nije desilo. Prema preliminarnim rezultatima AfD je u Tiringiji osvojio 32,8 odsto glasova, konzervativna Demohrišćanska unija (CDU) je sa 23,6 odsto završila na drugom mestu. Do sada vladajuća Levica je sa gubitkom od skoro 20 odsto podrške osvojila tek 13,1 odsto, a Socijaldemokratska partija (SPD) bednih 6,1 odsto. Novoosnovani Savez Sara Vagenkneht (BSW), koji je proizašao iz Levice, je dogurao do 15,8 odsto. BSW bi najkreće mogao da se opiše kao levica koja kao svaka levica teži ka drugačijoj preraspodeli viška vrednosti, ali njeni članovi ne pevaju „Internacionalu“, već se diče nacionalnim i patriotskim atributima. Zeleni i Liberali, koji su na saveznom nivou na vlasti u koaliciji sa SPD-om, nisu prešli cenzus.
U Saksoniji je CDU ipak sa 31,9 odsto osvojenih glasova završio na prvom mestu, AfD je dobacio do 30,6 odsto. Zeleni su jedva prešli cenzus sa 5,1 odsto, SPD ima beznačajnih 7,3 odsto, a Savez Sara Vagenkneht je dogurao do 11,8 odsto. Levica u Saksoniji nije prešla cenzus od 5 odsto.
Kada se saberu glasovi u obe pokrajine, tek svaki deseti glas je otišao partijama „semafor koalicije“ koje su pre tri godine formirale Saveznu vladu. U Berlinu zvone zvona za uzbunu.
Pobuna mladih Nemaca
Još više zabrinjava ogromna popularnost AFD-a među mladima u ove dve pokrajine – oko 38 odsto birača između 16 i 34 godine. Lideri nemačkih ekstremnih desničara koketirajući sa Hitlerovim nacional-socijalizmom vode striktno računa o tome da se grubo ne ogluše o stroge nemačke zakone koji zabranjuju svako dovođenje u pitanje Holokausta i nacističkih zločina, ali su njihove aluzije nedvojbene.
Negde od 1960-tih godina učenici svih uzrasta u Nemačkoj su kroz obrazovni sistem naučili da se posipaju pepelom zbog „greha očeva i dedova“. Podržana mejnstrim medijima i porukama sa najvišeg političkog nivoa ova kultura kajanja je postala dominantna.
U međuvremenu se radi o zločinima pradeda i čukundeda. Kod mladih ljudi je počeo da se javlja revolt zbog toga što im se nacistički zločini iz „praistorije“ nameću kao deo njihovog identiteta. Institucije koje se bave sučeljavanjem sa prošlošću nisu uspele da pronađu odgovarajući narativ da o nacizmu komuniciraju sa mladim generacijama.
Umesto „kajanja“ AfD nudi „ponos“ na Nemačku i njenu istoriju. Nosilac liste Alternative u Tiringiji Bjern Heke je u maju ove godine osuđen na kaznu od 13.000 evra zbog poigravanja sa starim nacističkim parolama. Jedan sud je 2019. godine presudio da je dozvoljeno da ga javno nazivaju „fašistom“.
Zbog očijukanja sa nacizimom AfD je neprihvatljiv čak i za većinu evropskih radikalno desnih partija.
Sa stanovišta onih koji su preživeli Holokaust i još uvek su živi rezultati pokrajinskih izbora u Tiringiji i Saksonjiji su „duboko deprimirajući“. Takav razvoj otežava „poverenje kakvo su u međuvremenu stekli u Nemačku“, izjavio je potpredsednik Međunarodnog komiteta Aušvica Kristof Hojbner. Do sada je, kaže, bilo nezamislivo da toliki broj Nemaca glasa za partiju koja šuruje sa nacizmom i koja je čak i za druge ekstremne desničare u Evropi isuviše opterećena balastom prošlosti.
Izlazak na površinu
Kako će se sada formirati pokrajinske vlade i kako sve to utiče na koaliciju koja je na vlasti u Nemačkoj, su nemačke muke. Za sada se sve druge partije drže starog recepta: nema saradnje sa Alternativom za Nemačku; ignorisaće se volja birača i AfD držati podalje od izvršne vlasti.
Dosadašnja politika odbacivanja i žigosanja glasača AfD-a je, međutim, izazvala potpuno suprotan efekat. Njegov uzlet na istoku zemlje nije teško objasniti: tu je i dalje manji životni standard nego na zapadu Nemačke, nezaposlenost je veća, preovladava osećanje nesigurnosti i sumnje u vladajuće strukture, institucije i medije.
Ali nisu izbornom kampanjom dominirala lokalna, socijalna ili privredna, već tzv. velika pitanja: odnos Nemačke prema Rusiji i ratu u Ukrajini i migrantima, teme koje neće nestati ni na saveznim izborima najkasnije krajem septembra 2025. godine, ako se sadašnja koaliciona vlada do tada ne raspadne.
Najkraće rečeno, za nemačke desničare Putin nije crni đavo i zalažu se za uskraćivanje ili rezanje podrške Ukrajini, a tamnopute migrante bi najradije sve đuture izbacili iz Nemačke, jer oni, jelte, troše socijalnu pomoć, dobrim Nemcima otimaju radna mesta, a hoće i da siluju Nemice, napadaju noževima hrišćane, itd.
Istorijski uspeh Alternative u Tiringiji i Saksoniji, uprkos združenom frontu svih drugih partija i ogromne većine medija koji su protiv nje, njenim glasačima širom zemlje daje krila, ohrabruje ih da glasno i ponosno iz svojih rupa izađu na površinu i propovedaju štetnost liberalne demokratije. Jednom su se jedni kao vesnici vremena zla prelili iz pivnica u Minhenu, danas su to učinili u Erfurtu, Vajmaru i Drezdenu, a srodnih pivnica ima svugde, ne samo u Nemačkoj.
Nije čudo što su najuticajniji svetski mediji toliko pažnje posvetili izborima u dve male nemačke pokrajine: ako Nemačka sklizne desnije od demohrišćanskog konzervativizma, Evropa je u velikom problemu.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
