Gruzijci biraju između dve vizije budućnosti – proevropske opozicije i vladajuće stranke Gruzijski san, koja se priklanja Moskvi
U Gruziji se ove subote bira novi parlament. Vladajuća stranka Gruzijski san naginje Moskvi i optužuje opoziciju da će smesta uvući zemlju u ratove i zapadnu gej-propagandu, piše Dojče vele.
Gruzijski glavni grad Tbilisi je ovih dana u plavom. Plava boja zastave EU sa zvezdicama i bela gruzijska zastava s krstovima dominiraju na izbornim plakatima političkih stranaka.
Nije ni čudo: put Gruzije ka Evropskoj uniji je jedna od glavnih tema ovih parlamentarnih izbora.
Cilj ulaska u Evropsku uniju je čak 2018. upisan u ustav ove kavkaske zemlje. Oko 80 procenata stanovništva želi članstvo, što ankete stabilno pokazuju već godinama.
Ironija sudbine je što je gruzijski put ka EU utrla upravo ona stranka kojoj kritičari danas zameraju da zemlju sve više udaljava od tog puta.
Reč je o vladajućoj stranci Gruzijski san. „Da za EU – ali dostojanstveno!“ glasi današnji slogan te stranke. „Dostojanstveno“ u tom slučaju znači – po našim uslovima.
Gruzija između Evrope i Rusije
Od 1991. godine ova bivša sovjetska republika je nezavisna. Sada se po prvi put zaista nalazi na raskršću: Evropa ili Rusija. To kaže Renata Skardziute-Kereselidze iz Instituta za politiku u Tbilisiju.
„Nije samo reč o polarizaciji, koju posmatramo već godinama. Aktuelna vlada preti da će potpuno zabraniti opozicione stranke i krivično goniti nezavisne medije i organizacije“, kaže ona za DW.
Ali, da li će Gruzijski san uspeti da ostane na vlasti? Posle tri mandata nijednoj stranci nije lako da ostane na vlasti, jer se uvek skupi mnogo materijala za kritiku, procenjuje Skardziute-Kereselidze.
Promena vlasti bi, dakle, bila zdrava za gruzijsku demokratiju. „Međutim, svim gruzijskim opozicionim strankama biće teško da pobede na izborima“, jer sve one se obraćaju ljudima s istom plavom zastavom EU, dodaje ona.
Vlada plaši narod ratom i gej-populacijom
Ruska agresija na Ukrajinu baca senku na Gruziju. „Ne za rat i Da za mir“ piše na izbornim plakatima Gruzijskog sna. To je izazvalo kritike, jer se na plakatima mogu videti fotografije uništenih ukrajinskih mesta i pitoresknih gruzijskih gradova. Kijev se usprotivio tome, bez uspeha.
Plakati su ostali, a poruka je jasna: mir garantuje samo aktuelna vlada u Tbilisiju, dok su svi drugi pristalice „globalne ratne stranke“ koja sa sobom donosi uništenje.
Taj narativ Gruzijski san koristi sve češće. Njen osnivač, bivši premijer Bidzina Ivanišvili, u isti koš stavlja rat i prava LGBTQ-populacije. U jednom intervjuu je izjavio da navodna zapadna propaganda seksualnih manjina ugrožava gruzijsko društvo.
„Globalna ratna stranka je vrlo moćna sila sa mnogim resursima. Ona svet suočava s LGBTQ-propagandom, utiče na mnoge birokrate u zemljama u razvoju.“
Ukoliko opozicija ponovo dođe na vlast, sledećeg dana će izbiti rat u Gruziji, dodao je Ivanišvili u tom intervjuu.
Zakoni po ruskom uzoru
Gruzija još uvek važi za zemlju u razvoju – ali borba za takozvane tradicionalne porodične vrednosti je glavna tema Gruzijskog sna. Kao da u zemlji nema drugih problema.
Pre nekoliko nedelja donet je zakon koji je usmeren protiv seksualnih manjina, a koji navodno štiti porodične vrednosti i maloletnike – prema ruskom uzoru. U susednoj Rusiji već godinama je na snazi zakon o takozvanoj gej-propagandi.
Druga paralela s Rusijom je zakon o „stranim agentima“. Njime se nalaže da se organizacije koje određeni deo svojih finansijskih sredstava dobijaju iz inostranstva moraju registrovati kao „agenti stranog uticaja“.
Taj zakon je prošao kroz parlament u maju ove godine uprkos masovnim protestima. Rusija je 2012. donela sličan zakon protiv navodnih stranih agenata, koji u suštini ugrožava rad kritičkih medija i ustanova.
Zakon o agentima je Gruziji doneo zamrzavanje pristupnih pregovora, nakon što je EU pola godine ranije toj zemlji dodelila status kandidata.
Izbori s otvorenim ishodom
LGBTQ-aktivistkinja Tamar Jakeli (28) iz udruženja Tbilisi Pride smatra da moćnici samo žele da odvuku pažnju od sopstvenih neuspeha.
„Mislim da vlada generalno gubi podršku. Proteklih dvanaest godina joj nije uspelo da ispuni obećanje o stvaranju socijalne države“, kaže ona za DW.
Umesto da poboljša život građana, Gruzijski san samo seje podele i mržnju, poručuje ova aktivistkinja. Ukoliko se posle izbora ništa ne promeni, razmišlja o tome da napusti Gruziju – kao što to razmatraju mnogi njeni vršnjaci i vršnjakinje. Ipak, još je rano bilo šta reći, jer je ishod neizvestan, kaže Jakeli.
A šta kažu drugi? Ankete u Gruziji ovih dana su nepouzdane. Nekada se navodi da vladajuća stranka ima podršku od 30 procenata, a nekada da je to više od 60 procenata.
Mnogi ljudi na ulicama Tbilisija žele da njihova zemlja što je moguće ranije pristupi EU.
„Mislim da će proevropske stranke pobediti i Gruzija se vratiti na svoj evropski put“, kaže jedna mlada žena na Trgu nezavisnosti.
„Ljudi već sada beže, Gruzija će se uskoro isprazniti ako se ovako nastavi“, poručuje jedan mladić: „Svi žele bolje životne uslove, a mi se uzdamo u Evropu.“
Za politikološkinju Renatu Skardziute-Kereselidze je jasno da će izbori biti i vid protesta. Mnogi birači će se odlučiti protiv aktulene vlade kako bi se jače povezali s EU, procenjuje ona.
„Ovi izbori će biti izbori za dugoročnu stabilnost i sigurnost“, umesto približavanja Rusiji, zaključuje Skardziute-Kereselidze.
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Vlast i opozicija u Crnoj Gori imaju dogovor o o izmenama Ustava koje će biti korak u ispunjavanju obaveza iz evropske agende te zemlje
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
