Neka se dozvoli onome ko želi da se moli da to radi u crkvi koju smatra svojom, rekao je papa Franja i zamolio da nijedna hrišćanska crkve ne bude ukinuta, direktno ili indirektno, jer se crkve „ne diraju“
Papa Franja izrazio je zabrinutost zbog odluke Kijeva da zabrani Ukrajinsku pravoslavnu crkvu (UPC) koja je povezana sa Moskovskom patrijaršijom.
„Ne treba da bude direktno ili indirektno ukinuta nijedna hrišćanska crkva“, rekao je papa tim povodom.
On je dodao da nastavlja da sa bolom prati borbe u Ukrajini i Rusiji, i da, imajući u vidu zakone nedavno usvojene u Ukrajini, oseća zabrinutost za slobodu onih koji se mole, jer, kako je naveo, „ko se zaista moli, to čini za sve“, prenosi N1.
Prema njegovim rečima, ko se moli ne čini zlo, kao i da ako je neko učinio zlo svom narodu snosiće krivicu zbog toga, ali nije mogao da nanese zlo time što se molio Bogu.
„Zato, neka se dozvoli onome ko želi da se moli da to radi u crkvi koju smatra svojom. Molim vas da nijedna hrišćanska crkve ne bude ukinuta, direktno ili indirektno. Crkve se ne diraju“, poručio je poglavar rimokatoličke crkve.
Ukrajinska Vrhovna rada usvojila je 20. avgusta zakon kojim se uvodi zabrana kanonske UPC.
Zakon je podržalo 265 poslanika, on će stupiti na snagu 30 dana nakon objavljivanja.
Sveukrajinski savet crkava i verskih organizacija podržao je 17. avgusta predlog zakona o zabrani kanonske UPC. Članovi Sveukrajinskog saveta izrazili su podršku kursu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog „ka duhovnoj nezavisnosti, zaštiti ustavnog poretka, javnoj bezbednosti, ljudskim pravima i osnovnim slobodama“.
Pre toga, 16. avgusta, Komitet Vrhovne Rade za humanitarnu i informativnu politiku podržao je amandmane na nacrt zakona o zabrani UPC.
Ukrajinske vlasti zabranile delovanje UPC u oblasti Rovne, a slična odluka doneta je u Lavovskoj, Hmeljničkoj i Volinskoj oblasti.
Ukrajinske vlasti su 2022. godine pojačale svoje akcije protiv UPC. Oni su vršili pretrese episkopa i sveštenika, crkava i manastira, uključujući Kijevopečersku lavru, kako bi pronašli tragove „antiukrajinskog delovanja“.
Smena i hapšenje generala Džanga Jousije, potpredsednika Centralne vojne komisije i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga, zbog špijunaže je iznenadila zapadne posmatrače. Šta se događa u zatvorenom sistemu moći Narodne Republike Kine
Dok predsednik SAD Donald Trump razmatra moguće odgovore na represiju u Iranu, američka ratna mornarica predvođena nosačem „Abraham Linkoln“ sve je bliže Teheranu
Masovne deportacije koje sprovodi američka imigraciona služba ICE praćene su naglim rastom broja zaposlenih i promenama u sistemu obuke. Kritičari upozoravaju da je naglasak stavljen na kvantitet, dok se istovremeno povećava broj konflikata, protesta i smrtonosnih incidenata
Trampove naoružane trupe za deportaciju ganjaju migrante kao slobodnu lovinu. Od početka godine ubili su troje ljudi. Oglasili su se i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton
Postoji obrazac kojim militantni izraelski naseljenici maltretiraju mnoge palestinske porodice na Zapadnoj obali, zbog čega su te porodice prinuđene da napuste domove
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
