Neka se dozvoli onome ko želi da se moli da to radi u crkvi koju smatra svojom, rekao je papa Franja i zamolio da nijedna hrišćanska crkve ne bude ukinuta, direktno ili indirektno, jer se crkve „ne diraju“
Papa Franja izrazio je zabrinutost zbog odluke Kijeva da zabrani Ukrajinsku pravoslavnu crkvu (UPC) koja je povezana sa Moskovskom patrijaršijom.
„Ne treba da bude direktno ili indirektno ukinuta nijedna hrišćanska crkva“, rekao je papa tim povodom.
On je dodao da nastavlja da sa bolom prati borbe u Ukrajini i Rusiji, i da, imajući u vidu zakone nedavno usvojene u Ukrajini, oseća zabrinutost za slobodu onih koji se mole, jer, kako je naveo, „ko se zaista moli, to čini za sve“, prenosi N1.
Prema njegovim rečima, ko se moli ne čini zlo, kao i da ako je neko učinio zlo svom narodu snosiće krivicu zbog toga, ali nije mogao da nanese zlo time što se molio Bogu.
„Zato, neka se dozvoli onome ko želi da se moli da to radi u crkvi koju smatra svojom. Molim vas da nijedna hrišćanska crkve ne bude ukinuta, direktno ili indirektno. Crkve se ne diraju“, poručio je poglavar rimokatoličke crkve.
Ukrajinska Vrhovna rada usvojila je 20. avgusta zakon kojim se uvodi zabrana kanonske UPC.
Zakon je podržalo 265 poslanika, on će stupiti na snagu 30 dana nakon objavljivanja.
Sveukrajinski savet crkava i verskih organizacija podržao je 17. avgusta predlog zakona o zabrani kanonske UPC. Članovi Sveukrajinskog saveta izrazili su podršku kursu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog „ka duhovnoj nezavisnosti, zaštiti ustavnog poretka, javnoj bezbednosti, ljudskim pravima i osnovnim slobodama“.
Pre toga, 16. avgusta, Komitet Vrhovne Rade za humanitarnu i informativnu politiku podržao je amandmane na nacrt zakona o zabrani UPC.
Ukrajinske vlasti zabranile delovanje UPC u oblasti Rovne, a slična odluka doneta je u Lavovskoj, Hmeljničkoj i Volinskoj oblasti.
Ukrajinske vlasti su 2022. godine pojačale svoje akcije protiv UPC. Oni su vršili pretrese episkopa i sveštenika, crkava i manastira, uključujući Kijevopečersku lavru, kako bi pronašli tragove „antiukrajinskog delovanja“.
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
