Neka se dozvoli onome ko želi da se moli da to radi u crkvi koju smatra svojom, rekao je papa Franja i zamolio da nijedna hrišćanska crkve ne bude ukinuta, direktno ili indirektno, jer se crkve „ne diraju“
Papa Franja izrazio je zabrinutost zbog odluke Kijeva da zabrani Ukrajinsku pravoslavnu crkvu (UPC) koja je povezana sa Moskovskom patrijaršijom.
„Ne treba da bude direktno ili indirektno ukinuta nijedna hrišćanska crkva“, rekao je papa tim povodom.
On je dodao da nastavlja da sa bolom prati borbe u Ukrajini i Rusiji, i da, imajući u vidu zakone nedavno usvojene u Ukrajini, oseća zabrinutost za slobodu onih koji se mole, jer, kako je naveo, „ko se zaista moli, to čini za sve“, prenosi N1.
Prema njegovim rečima, ko se moli ne čini zlo, kao i da ako je neko učinio zlo svom narodu snosiće krivicu zbog toga, ali nije mogao da nanese zlo time što se molio Bogu.
„Zato, neka se dozvoli onome ko želi da se moli da to radi u crkvi koju smatra svojom. Molim vas da nijedna hrišćanska crkve ne bude ukinuta, direktno ili indirektno. Crkve se ne diraju“, poručio je poglavar rimokatoličke crkve.
Ukrajinska Vrhovna rada usvojila je 20. avgusta zakon kojim se uvodi zabrana kanonske UPC.
Zakon je podržalo 265 poslanika, on će stupiti na snagu 30 dana nakon objavljivanja.
Sveukrajinski savet crkava i verskih organizacija podržao je 17. avgusta predlog zakona o zabrani kanonske UPC. Članovi Sveukrajinskog saveta izrazili su podršku kursu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog „ka duhovnoj nezavisnosti, zaštiti ustavnog poretka, javnoj bezbednosti, ljudskim pravima i osnovnim slobodama“.
Pre toga, 16. avgusta, Komitet Vrhovne Rade za humanitarnu i informativnu politiku podržao je amandmane na nacrt zakona o zabrani UPC.
Ukrajinske vlasti zabranile delovanje UPC u oblasti Rovne, a slična odluka doneta je u Lavovskoj, Hmeljničkoj i Volinskoj oblasti.
Ukrajinske vlasti su 2022. godine pojačale svoje akcije protiv UPC. Oni su vršili pretrese episkopa i sveštenika, crkava i manastira, uključujući Kijevopečersku lavru, kako bi pronašli tragove „antiukrajinskog delovanja“.
Jedan američki državljanin je poginuo, a drugi je ranjen kada je kubanska vojska otvorila vatru na brod sa američkom zastavom koji je, prema navodima Havane, ušao u teritorijalne vode Kube. Kubanske vlasti saopštavaju da su četiri osobe poginule
Umesto da bude deportovan pre skoro tri decenije, osuđivani Bosanac Huso B. sa svojom porodicom godišnje primi 87.000 evra
Dugo je Island oklevao da se pridruži Evropskoj uniji. Međutim, svet se zabrinjavajuće menja, pa su u svetlu Trampovih pretnji Grenlandu Islanđani počeli da preispituju svoju ljubav prema EU
Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Kao priprema za let prve žene koja će sleteti na Zemljin satelit, u programu Artemis povratka na Mesec, sledi misija u kojoj će četiri astronauta leteti ukrug, tamo i nazad. Ali, nikako da polete
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
