Pad Jupitera

Rezultati parlamentarnih izbora u Francuskoj izazvali su pravi šok u čitavoj Evropi. Sva istraživanja javnog mnjenja su predviđala da će Makronova partija Renesansa sa partnerskim strankama imati između 255 i 295 poslanika. Međutim, dobili su samo 245 mandata, pa im za apsolutnu većinu od 289 nedostaje čak 44 poslanika. U odnosu na prethodne izbore, Makron je izgubio čak 105 mandata.

Leva koalicija predvođena radikalnim levičarem Žan-Likom Melanšonom dobila je 142 mandata, ekstremna desnica sa Marin le Pen na čelu 89 mandata, republikanci (degolisti) su dobili 64, a razne leve partije 13 mandata. Ostali kandidati (uglavnom lokalni političari) osvojili su ukupno 24 mandata.

PORAZ KLJUČNIH LJUDI

Na parlamentarnim izborima loše je prošlo više ključnih kandidata iz Makronove stranke. Propali su dosadašnji predsednik skupštine Feran, vođa stranke u parlamentu Kastane, kao i tri ministra. Prema francuskoj tradiciji, njihova karijera u vladi je završena. Među njima je i ministarka za ekologiju i zelenu tranziciju De Monšalan, koja je veoma bliska Makronova saradnica.

Predsednica vlade Born dobila je tek 52 odsto glasova u svom izbornom okrugu, a jedan od najbližih saradnika predsednika i njegov ministar za evropske poslove Bon prošao je na jedvite jade sa 50,7 odsto glasova.

foto: ap photo

U ovakvom rasporedu snaga u parlamentu Makron teško može da obezbedi većinu. Prirodni saveznik mu jedino mogu biti republikanci kao stranka desne orijentacije, kao i nekoliko samostalnih poslanika. Međutim, iako je jedan (manji) deo te stranke sa bivšim predsednikom Sarkozijem na čelu izrazio spremnost da podrži Makrona, predsednik stranke Žakob je kategorički odbacio tu mogućnost. To je i logično: ako republikanci stanu iza Makrona, rizikuju da kao stranka u potpunosti izgube identitet i da na sledećim izborima praktično nestanu. Republikanci su, inače (u koaliciji sa manjom strankom UDI), veoma loše prošli na ovim izborima, pošto su izgubili čak 66 mandata i spali na samo 64 poslanika, a njihov predsednički kandidat Pekres dobila je manje od 5 odsto glasova. Stranka koja je najduže vladala u Petoj republici moraće samostalno da se bori za mesto u političkom životu, a ne da sekundira Makronu ako želi da preživi ovako loše izborne rezultate.

Da je za većinu bilo potrebno dvadesetak poslanika, Makron bi to lako obezbedio pošto bi mogao da računa na desno orijentisane samostalne poslanike, kao i na podršku manjeg broja umerenih proevropskih republikanaca. Međutim, u situaciji kada mu za većinu nedostaje skoro pedeset poslanika, to nije realno. Problem je što podršku neće moći da dobije ni u Melanšonovoj koaliciji ni od ekstremne desnice.

Prvi put u Petoj republici Francuska je dobila veoma fragmentisan parlament. Čak će i leva koalicija predvođena Melanšonom (kao što se i u Srbiji dešava sa predizbornim koalicijama) umesto da ostane zajedno i bude najjača opoziciona grupacija, formirati nekoliko poslaničkih klubova (socijalisti, komunisti i zeleni su odbili Melanšonov poziv da formiraju jedinstveni klub) pa će francuski parlament biti veoma šarolik.

VELIKI USPEH LE PENOVE

Sva predizborna istraživanja su do poslednjeg trenutka potcenjivala Nacionalno okupljanje (RN), stranku koju predvodi Marin le Pen. Iako je u prvom krugu parlamentarnih izbora stranka dobila više od 19 odsto glasova, sa jakom regionalnom podrškom u francuskoj provinciji, istraživači su procenjivali da će dobiti između 20 i 50 mandata (samo jedno istraživanje davalo joj je 40 do 60 mandata), a osvojila je čak 89 poslaničkih mesta.

Za Le Penovu ovi izbori predstavljaju veliki uspeh. Na prethodnim parlamentarnim izborima dobila je samo 8 mandata, što nije bilo dovoljno ni za poslanički klub za koji je neophodno 15 poslanika. Tada je dobila čak 33 odsto glasova na predsedničkim izborima, ali je loše prošla u parlamentu zbog većinskog sistema (svi su se ujedinili protiv njenih kandidata u drugom krugu).

Uz podeljenu levicu RN će biti najjača poslanička grupa u parlamentu što će im doneti niz veoma bitnih privilegija (predsedavanje određenim važnim odborima, pravo da pokrenu pitanje poverenja vladi i sl). Uz to, dobiće i veliki medijski prostor, pošto francuski mejnstrim mediji više neće moći da ignorišu Le Penovu i njenu stranku jer će njihov glas u parlamentu biti i te kako prisutan. Pored toga, što je za nju izuzetno važno, obezbeđeno je obilato finansiranje RN iz državnog budžeta u visini od oko 10 miliona evra godišnje. Do sada je ta stranka patila zbog nedostatka novca, pa je 2014. godine uzela kredit od jedne ruske banke u visini od 9 miliona evra. Taj kredit je stalno korišćen za napade političkih protivnika na Le Penovu kao rusku marionetu pošto ni do danas nije vraćen. Uz redovan priliv iz budžeta, stranka će vrlo lako vratiti preostali dug.

VLADAVINA DEKRETIMA

Po francuskom Ustavu, vladi je omogućeno da donosi uredbe sa zakonskom snagom bez skupštine. Tu mogućnost obilato je koristio Miteran osamdesetih godina, ali to pravo je u međuvremenu znatno ograničeno. Dekretom se može usvojiti samo budžet i zakon za finansiranje socijalnog osiguranja uz još jedan zakon po sesiji parlamenta. Ako vlada donese zakon dekretom, opozicija ima pravo da u roku od 24 sata podnese zahtev za nepoverenje vladi (za to je potrebno samo 10 odsto poslanika) i u slučaju da apsolutna većina poslanika glasa protiv, vlada pada i dekret postaje bespredmetan.

Iako ovakve ustavne odredbe omogućavaju vladi da se bori protiv opstrukcije u skupštini, teško je verovati da će se Makron usuditi da rizikuje izglasavanje nepoverenja vladi radi donošenje kontroverznih reformi, od kojih je najspornije pomeranje granice za penzionisanje sa 62 na 65 godina starosti. Projekat penzione reforme Makron je već pokušao da provuče pre nekoliko godina, ali su izbili veliki protesti i počela je pandemija kovida, pa je od toga privremeno odustao.

PODELJEN PARLAMENT ZA PODELJENO DRUŠTVO

Nema nikakve sumnje da će Makrona sačekati ogromna iskušenja u ovako podeljenom parlamentu. Iako je teško zamisliti da će se njegovi protivnici ujediniti da formiraju vladu, maltene je izvesno da će njegove ključne reforme biti “torpedovane”.

Debate u parlamentu predstavljaće veliku glavobolju za vlast, naviklu da uz pomoć ogromne većine lako provlači sve što želi. U vladajućoj stranci čak se često pominje mogućnost da se raspišu vanredni izbori kako bi se izbegla paraliza političkog života u predstojećih pet godina.

Ali gubitak apsolutne većine za Makrona ne mora da bude loš za francuski politički život koji, sada je već izvesno, karakterišu duboke podele. Na početku svog prvog mandata Makron je obećao da će voditi politiku koja će neutralisati ekstremnu desnicu, ali desilo se upravo suprotno: politički ekstremi su ojačali usled autoritativnog Makronovog stila vladanja, ali i činjenice da Makronove reforme nisu dovele do boljitka većeg dela stanovništva, posebno u provinciji. Uz to, Makron je praktično 2017. godine uništio politički sistem Pete republike pošto je marginalizovao dve vodeće političke snage – republikance i socijaliste. Od tog šoka te dve stranke nisu se oporavile, naprotiv, rezultat predsedničkih izbora predstavljao je debakl njihovih kandidata.

U takvoj situaciji stvoreno je plodno tlo za jačanje političkih ekstrema i različitih “antisistemskih” kandidata i stranaka. Naglo je porasla krajnja desnica (Le Penova je dobila 42 odsto glasova u drugom krugu, a pojavio se i još ekstremniji kandidat Zemur), a došlo je i do jačanja ekstremne levice.

Zato je dobro što će sve te političke snage biti zastupljene u parlamentu i što predstavljaju znatnu snagu. U prethodnom sazivu Makron je upravljao parlamentom ne obazirujući se na opoziciju. Zbog namere da se nametnu “zelene takse” na gorivo pre četiri godine buknula je pobuna “žutih prsluka”, koja je vladu naterala na povlačenje. Nije nimalo slučajno što su upravo u sredinama gde je taj protest bio najsnažniji prošli kandidati Le Penove. Uz jaku opoziciju, Makron više neće moći da provlači interese uske liberalne elite nasuprot većinskom mišljenju francuskih birača.

PAD JUPITERA

Izvesno je da vladavina Emanuela Makrona neće više ličiti na vladavinu Jupitera (kako se u Francuskoj često karakterisao njegov stil upravljanja). Biće primoran da vodi Francusku uz kompromise i nimalo lake pregovore sa različitim političkim činiocima. Ništa više neće biti jednostavno za autoritativnog i arogantnog političara kakav je Makron.

Na kraju, možda je rezultat parlamentarnih izbora u Francuskoj najbolje opisati parafrazom reči koje izgovara Bata Stojković u filmu Balkanski špijun: “Jupiter pao!”