Francuski pravosudni organi smatraju da zbog izostanka saradnje sa istražnim organima i alata koje platforma Telegram nudi, Durov snosi odgovornost za više krivičnih dela. Francuski mediji javljaju da mu preti optužnica zbog niza prekršaja, kao što su terorizam, droga, pranje novca, prevara i krijumčarenje
Pavel Durov, osnivač Telegrama, priveden je u subotu uveče na aerodromu Burž u predgrađu Pariza. Durov je bio u u pratnji svog telohranitelja i supruge, a uhapšen nakon što je privatnim avionom sleteo na aerodrom iz Azerbejdžana
Francuski pravosudni organi smatraju da zbog izostanka saradnje sa istražnim organima i alata koje platforma Telegram nudi, Durov snosi odgovornost za više krivičnih dela, prenosi RTS.
Francuski mediji javljaju da mu preti optužnica zbog niza prekršaja, kao što su terorizam, droga, pranje novca, prevara i krijumčarenje.
„Dosta je bilo nekažnjivosti Telegrama“
Francuski OFMIN, kancelarija zadužena za sprečavanje nasilja nad maloletnicima, izdala je nalog za hapšenje Durova u okviru preliminarne istrage o navodnim krivičnim delima uključujući prevaru, trgovinu drogom, maltretiranje preko Interneta, organizovani kriminal i promovisanje terorizma, rekao je jedan od izvora AFP, objavio je France 24.
Durov je optužen da nije preduzeo mere za suzbijanje kriminalne upotrebe svoje platforme.
„Dosta je bilo nekažnjivosti Telegrama“, rekao je jedan od istražitelja i dodao da su iznenađeni što je Durov uopšte došao u Pariz, znajući da je tražen.
Aplikacija za šifrovanu razmenu poruka Telegram, sa sedištem u Dubaiju, pozicionirala se kao alternativa platformama u američkom vlasništvu, koje su kritikovane zbog komercijalne eksploatacije ličnih podataka korisnika.
Telegram se obavezao da nikada neće otkriti nikakve informacije o svojim korisnicima, navode francuski mediji.
Telegram dozvoljava dezinformacije
Zbog svoje mešovite prirode, kao privatnog metoda komunikacije i platforme nalik društvenim medijima sa masovnim grupama i kanalima, a uz minimalna ograničenja sadržaja u kojima se neretko poziva na nasilje, dele zabranjeni ilegalni oblici pornografije i podstiču prevare, platformu Telegram su često koristile razne organizacije i velike grupe za regrutovanje i širenje svog programa.
Organizovano korišćenje aplikacije povezano je sa prodemokratskim protestima u Belorusiji, Rusiji, Hong Kongu i Iranu, kao i sa širenjem državne propagande i nasilne retorike u represivnim režimima, promociju ekstremističkih stavova i digitalizaciju usluga koje pružaju državni organi i privatna preduzeća.
Aplikaciju su kritikovale brojne istraživačke institucije i tela za praćenje interneta zbog nasilnih organizacija kao što su „Islamska država“, neofašitička belačka organizaija „Proud Boys“ i mjanmarska hunta koje koriste aplikaciju za komunikaciju, kako privatno između članova, tako i javno putem objava na kanalu.
Dok je Telegram uložio značajne napore, uključujući i partnerstvo sa Evropolom, da zabrani ilegalni sadržaj kao što su zlostavljanje dece i proteroristički kanali, zajednice krajnje levice i krajnje desnice, antivakseri i ekstremistički korisnici se i dalje nalaze u aplikaciji.
Takav sadržaj je obično povezan sa Telegramom koji dozvoljava dezinformacije na platformi jer, prema osnivaču Telegrama „teorije zavere samo jačaju svaki put kada moderatori uklone njihov sadržaj“.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
