Pavel Durov, osnivač Telegrama, priveden je u subotu uveče na aerodromu Burž u predgrađu Pariza. Durov je bio u u pratnji svog telohranitelja i supruge, a uhapšen nakon što je privatnim avionom sleteo na aerodrom iz Azerbejdžana
Francuski pravosudni organi smatraju da zbog izostanka saradnje sa istražnim organima i alata koje platforma Telegram nudi, Durov snosi odgovornost za više krivičnih dela, prenosi RTS.
Francuski mediji javljaju da mu preti optužnica zbog niza prekršaja, kao što su terorizam, droga, pranje novca, prevara i krijumčarenje.
„Dosta je bilo nekažnjivosti Telegrama“
Francuski OFMIN, kancelarija zadužena za sprečavanje nasilja nad maloletnicima, izdala je nalog za hapšenje Durova u okviru preliminarne istrage o navodnim krivičnim delima uključujući prevaru, trgovinu drogom, maltretiranje preko Interneta, organizovani kriminal i promovisanje terorizma, rekao je jedan od izvora AFP, objavio je France 24.
Durov je optužen da nije preduzeo mere za suzbijanje kriminalne upotrebe svoje platforme.
„Dosta je bilo nekažnjivosti Telegrama“, rekao je jedan od istražitelja i dodao da su iznenađeni što je Durov uopšte došao u Pariz, znajući da je tražen.
Aplikacija za šifrovanu razmenu poruka Telegram, sa sedištem u Dubaiju, pozicionirala se kao alternativa platformama u američkom vlasništvu, koje su kritikovane zbog komercijalne eksploatacije ličnih podataka korisnika.
Telegram se obavezao da nikada neće otkriti nikakve informacije o svojim korisnicima, navode francuski mediji.
Telegram dozvoljava dezinformacije
Zbog svoje mešovite prirode, kao privatnog metoda komunikacije i platforme nalik društvenim medijima sa masovnim grupama i kanalima, a uz minimalna ograničenja sadržaja u kojima se neretko poziva na nasilje, dele zabranjeni ilegalni oblici pornografije i podstiču prevare, platformu Telegram su često koristile razne organizacije i velike grupe za regrutovanje i širenje svog programa.
Organizovano korišćenje aplikacije povezano je sa prodemokratskim protestima u Belorusiji, Rusiji, Hong Kongu i Iranu, kao i sa širenjem državne propagande i nasilne retorike u represivnim režimima, promociju ekstremističkih stavova i digitalizaciju usluga koje pružaju državni organi i privatna preduzeća.
Aplikaciju su kritikovale brojne istraživačke institucije i tela za praćenje interneta zbog nasilnih organizacija kao što su „Islamska država“, neofašitička belačka organizaija „Proud Boys“ i mjanmarska hunta koje koriste aplikaciju za komunikaciju, kako privatno između članova, tako i javno putem objava na kanalu.
Dok je Telegram uložio značajne napore, uključujući i partnerstvo sa Evropolom, da zabrani ilegalni sadržaj kao što su zlostavljanje dece i proteroristički kanali, zajednice krajnje levice i krajnje desnice, antivakseri i ekstremistički korisnici se i dalje nalaze u aplikaciji.
Takav sadržaj je obično povezan sa Telegramom koji dozvoljava dezinformacije na platformi jer, prema osnivaču Telegrama „teorije zavere samo jačaju svaki put kada moderatori uklone njihov sadržaj“.
