Osam decenija od Dana D

Bio je to najveći pomorski desant u istoriji. Operacija Overlord, iskrcavanje savezničkih trupa u Francuskoj koja se nalazila pod nemačkom okupacijom, mesecima je planirana i uvežbavana u Engleskoj. Početak operacije je bio odgođen zbog lošeg vremena, ali 6. juna 1944. koji je nazvan Danom D, sve je bilo spremno, piše Dojče vele. 

Hiljade brodova su, uz podršku iz vazduha, isplovile sa engleske obale i prevezle oko 150.000 vojnika iz SAD, Velike Britanije, Kanade i drugih savezničkih zemalja do obala Normandije. Cilj im je bio da oslobode Francusku i prodru do Nemačke kako bi okončali nacističku vladavinu u čitavoj Evropi.

Adolf Hitler je, kada je saznao za invaziju, navodno rekao: „Dokle god su bili u Engleskoj, nismo mogli da ih uhvatimo. Sada su konačno tu gde možemo da ih potučemo.“

Vermaht se spremao za tu bitku. Nacisti su obezbedili čitavu obalu okupirane Francuske bunkerima i topovskim gnezdima – bio je to takozvani Atlantski zid. Doduše, njihove trupe su bile najvećim delom koncentrisane na pogrešnom mestu – kod Kalea, gde je Lamanš najuži. I tako su naseli na varku Saveznika.

Veliki gubici sa obe strane

Bila je to bitka u kojoj su obe strane pretrpele teške gubitke. Nemci su sa svojih pozicija pucali na vojnike koji su se iskrcavali. Žestoke borbe su se proširile i na sela i gradove u zaleđu plaža.

Jedini adut Nemaca koji su bili brojno i materijalno slabiji bile su pozadinske tenkovske jedinice. Hitler je lično zapovedio njihov pokret – ali je to učinio prekasno. Vojni istoričar Peter Lib je za DW to objasnio veoma banalnim razlogom: Hitler je imao običaj da noću dugo ostaje budan i da tek oko podneva ustaje iz kreveta.

Tako je bilo i 6. juna 1944. „Tokom prepodneva, kada je tenkove valjalo brzo uvesti u bitku, Hitler je još spavao. Niko se nije usuđivao da ga probudi, a Vrhovna komanda Vermahta nije imala hrabrosti da sama naredi pokretanje tenkova.“

Kao fatalna se pokazala i Hitlerova naredba da nikako ne sme da se odstupa. „Nema uzmicanja, stajaćemo i boriti se – ili umreti“. Ali, ništa nije pomoglo – nemačka vojska je zbrisana. „Saveznici su pobedili jer su imali premoć na moru, i zato što su postigli efekat iznenađenja i mesecima se pripremali za taj dan“, kaže Lib.

Pariz je oslobođen 25. avgusta. Nemačka okupacija u Francuskoj je ubrzo zatim okončana. No, broj stradalih je za vreme tih nekoliko nedelja nakon iskrcavanja na obe strane bio ogroman – pa i među francuskim civilima. Više desetina hiljada nemačkih i savezničkih vojnika je poginulo u borbama, a nastradale su i hiljade civila. A Drugi svetski rat je i posle toga trajao još devet meseci i odneo milione žrtava.

Svečanost sa bivšim neprijateljem

I sećanje na Dan D ima svoju istoriju. Za bivše Saveznike, 6. jun je ubrzo postao datum redovnog održavanja ceremonije u Normandiji. Njoj su uvek prisustvovali veterani, britanska kraljica, predsednici Francuske i SAD kao i šefovi država ili vlada drugih zemalja.

Za predstavnike Nemačke tu dugo nije bilo mesta. Oni su to i sami tako videli. Nemački kancelar Helmut Kol je 1984. rekao: „Za nemačkog kancelara nema razloga za slavlje kojim drugi obeležavaju pobedu u bici u kojoj su poginule desetine hiljada Nemaca.“

Doduše, nije ni bio pozvan. „Kol potiče iz generacije koja je bila veoma jako obeležena ratom“, kaže vojni istoričar Peter Lib. „On je bio tesno povezan sa ratnom generacijom. A za nju je još tokom 80-ih godina bilo nezamislivo da slavi zajedno sa američkim, britanskim, francuskim vojnicima.“

A onda se polako etablirao i narativ prema kojem je „iskrcavanje u Normandiji bilo i početak kraja nemačkog Rajha – pa tako i početak demokratije u Nemačkoj“.

Prvi kancelar koji je otišao na ceremoniju bio je Gerhard Šreder 2004. Danas se učešće šefa nemačke vlade na toj svečanosti više ne dovodi u pitanje. Tako da će tamo biti i kancelar Olaf Šolc.

Ovaj put – bez Rusije

Jedno od najspornijih pitanja je već nedeljama glasilo: da li svečanosti treba da prisustvuje i predstavnik Rusije. To se nekad podrazumevalo. Dan D je označio stvaranje „drugog fronta“ u ratu, što je sovjetski šef države Josif Staljin zahtevao još od 1941. kako bi bio smanjen pritisak na Rusiju. Sovjetski Savez je od svih učesnika u ratu pretrpeo najveće gubitke sa 20 miliona poginulih.

Da bi odali priznanje sovjetskom doprinosu pobedi nad nacističkom Nemačkom, francuski domaćini su za 60, a potom i za 70. godišnjicu 2014. pozvali ruskog predsednika Vladimira Putina – samo nekoliko nedelja nakon ruske aneksije Krima. „Nakon 1989/90 stvorila se velika euforija u očekivanju da će u svetu zavladati veći mir i da će se Rusija kao demokratska zemlja priključiti zapadnom društvenom modelu“, kaže Peter Lib. „Ali, najkasnije 2022, osnovni preduslovi su se kompletno promenili.“

I pored toga, francuski domaćini su hteli da na svečanost pozovu bar ruskog ambasadora u Parizu. To se nije dopalo Vašingtonu, Londonu, pa ni Berlinu. Francuzi su se potom predomislili, tako da Rusija neće imati svog predstavnika na ceremoniji. Obrazloženje Jelisejske palate je glasilo: „S obzirom na rat u kojem je Rusija napala Ukrajinu i koji se proteklih nedelja dodatno rasplamsao, za to nema odgovarajućih uslova.“

Umesto toga, u Francusku će otputovati ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. On će tamo odati počast vojnicima palim u operaciji Overlord zajedno s domaćinom, predsednikom Emanuelom Makronom, predsednikom SAD Džozefom Bajdenom, britanskim princem Vilijamom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i drugim državnicima. I naravno, i sa nekima od poslednjih preostalih veterana.