Nakon prodora ukrajinskih trupa u južnoruski pogranični region Kursk, Moskva šalje jedinice kako bi tamo pojačala svoje snage. Ukrajina ovim prodorom hoće da postigne vojne i političke ciljeve
Šta se zna o operaciji kod Kurska?
Institut za proučavanje rata (ISW) sa sedištem u SAD piše u petak da su ukrajinske trupe napredovale do 35 kilometara unutar ruskog teritorije u regionu Kurska. Međutim, one ne kontrolišu u potpunosti to područje. I drugi vojni eksperti smatraju ovu procenu realističnom, piše Dojče Vele.
Ima izveštaja o žestokim borbama, mrtvima i ranjenima. Nezavisne informacije iz samog regiona su retke i uglavnom potiču iz društvenih mreža, od ruskih vojnih blogera i zvaničnih institucija.
Zašto je ukrajinska vojska ušla na rusku teritoriju?
Vojni eksperti navode političke i vojne razloge za ovu iznenadnu ofanzivu. Ukrajina želi da osvoji što više ruskog teritorije i tako izvrši pritisak na Moskvu. U mogućim mirovnim pregovorima, Kijev bi na taj način bio u jačoj poziciji nego do sada: teritorije koje je Rusija zauzela u Ukrajinimogle bi biti razmenjene za osvojene ruske teritorije. Sa vojne strane, napredovanje unutar Rusije moglo bi stvoriti tampon zonu za stanovništvo u ukrajinskim područjima u kojima se vode borbe.
Osim toga, cilj je da se ruska vojska oslabi. Napad bi mogao naterati Rusiju da prebaci više trupa u pogođeni ruski pogranični region Kursk. Time Ukrajina želi da oslabi rusku vojsku na glavnom frontu u Ukrajini. Uprkos mobilizaciji, Rusiji nedostaje vojnika da nadoknadi gubitke na frontu.
Da li Ukrajina ovim sebi nanosi štetu?
S jedne strane, Ukrajina je ovom operacijom preuzela rizik i mogla bi na kraju izgubiti više svojih trupa nego Rusija. S druge strane, Ukrajina je, zahvaljujući dodatnoj vojnoj podršci sa Zapada, upravo prikupila nove snage, smatra ukrajinski vojni ekspert Oleh Ždanov. Sveukupno gledano, ova akcija za Ukrajinu predstavlja pre svega politički uspeh kojim vrši pritisak na rusko rukovodstvo.
Da li je operacija dugo planirana?
Predsednik Volodimir Zelenski i rukovodstvo u Kijevu se do sada nisu izričito izjasnili o ovom prodoru u Rusiju. Eksperti smatraju da je vojna akcija planirana mesecima i da je vojna podrška Zapada pomogla u realizaciji.
Koliko će ovaj prodor biti održiv?
Ukrajinska vojska verovatno neće moći da zadrži celu teritoriju u koju prodire. Ali, prema prvim procenama, Ukrajina je trenutno relativno uspešna, jer ovo područje očigledno nije bilo dovoljno dobro branjeno od strane Rusije. Koliko će napredovanje na kraju biti održivo, zavisiće verovatno i od daljeg vojnog podržavanja Ukrajine od strane Zapada.
Kakve veze ima Kursk sa povećanjem cena gasa?
Kursk je važan region za snabdevanje gasom. U blizini malog grada Sudža nalazi se poslednja stanica kroz koju gas iz Rusije prolazi preko Ukrajine ka Evropi. Međutim, transport gasa za sada izgleda nesmetano teče. Ipak, od početka ruskog rata protiv Ukrajine, značaj ruskog izvoza gasa u Evropu se smanjio.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
