Okršaj na jugu

Neretko su u istoriji ratovanja političari od vojnika tražili da ostvare nerealne ciljeve. Možda se češće dešavalo to nego što možemo naći primera racionalne primene resursa. Najsvežija situacija u kojoj se otvara pitanje zdravog razuma politike jeste ukrajinska ofanziva u Hersonskoj oblasti.

Posle nedelja telalskog delanja političara da će da se krene na jug i razbuca ruska sila, 29. avgusta nešto se konačno desilo. Krenuli su u pokret tenkovi i borbena vozila pešadije, uz borbene pokliče koje vojnici beleže na mobilnim telefonima, valjda da bi se sećali ako prežive. Ponegde je ukrajinska vojska probila liniju i ušla nekoliko kilometara u prazan prostor, na nekim mestima zaustavljeni su uz gubitke. Zvanično, Moskva je prvog dana proglasila pobedu i tvrdila da su stotine i stotine ukrajinskih vojnika neutralisane u uzaludnom pokušaju proboja ruske dobro pripremljene odbrane. Nezvanično, borbe su u toku i videćemo šta će biti.

Izvesno je da se ne ide u odlučujuće ofanzive, a da se prethodno ne obezbedi prevlast u vazdušnom prostoru i efikasna podrška iz vazduha i sa zemlje, koja može da izbaci iz borbe protivničku artiljeriju. Ukrajinci to nisu postigli, a izložili su se na potpuno otvorenom terenu. Odrekli su se prednosti čvrste odbrane kakvu su pokazali u Donbasu, gde su u pola godine borbi zadržali rusku silu i pokazali šta znači dobro urediti položaj i vatrenu podršku. Povukli su se sa dela Donbasa, ali jasno je da ruska vojska mora da utroši hiljade tona čelika da bi uništila odbrambenu liniju, kao na svežem primeru sela Peski. Da, slažu se i ruski i ukrajinski izvori, puni su rovovi leševa, ali za jedno selo borbe su se vodile previše dugo, bez obzira na njegovu važnost za nastavak postepenog osvajanja prostora. U Hersonskoj oblasti nema mnogo naselja, teren je dobrim delom stepa, otvoren, bez zaklona. U pokretu, ukrajinska artiljerija ne može kontrabatirati ruskoj. Zatim, ukrajinska protivvazdušna odbrana slabašna je u odnosu na moć ruskih aviona koji doleću sa Krima.

NEMA MIRA NA ISTOKU

Šta god da se desi na južnom, Hersonskom frontu, to neće dramatično promeniti odnos snaga, odnosno činjenicu da je rat zastao u situaciji u kojoj ni jedna ni druga strana nisu u prilici da prihvate mir. Bezizlazna pozicija za rusko rukovodstvo je činjenica da nije postignut teritorijalni dobitak koji može da postane osnovica za proglašavanje pobede, a to bi, namanje, morao da bude čitav Donbas. Problem je što leto prolazi, a ukrajinska odbrana se pod snažnim pritiskom drži na liniji Seversk-Soledar-Bahmut. Iz ugla prosečnog vojnika to je verovatno linija pakla, ali nedelje su bile potrebne da ruska vojska stavi pod kontrolu fabriku građevinskog materijala Knauf u Soledaru, koja je, kako to u ratu biva, pretvorena u ruševine. Ulične borbe vode se već nekoliko nedelja u ulici Patrisa Lumumbe u Bahmutu. Naravno da se ne može izveštavati o tome ko je došao do kog kućnog broja. Ukrajinci su svoj ratni cilj zvanično definisali kao sve ili ništa. Možda to nije realno, ali sve dok postoji podrška
NATO-a u naoružanju i EU u novcu, Kijev može da planira kakvu-takvu budućnost.

Rusima oslonac može da bude jedino tanušna nada da će EU da se slomi pod pritiskom ekonomskih nedaća i nedostatka energenata. Takav razvoj doveo bi do dubokog političkog razmimoilaženja i prilike za Rusiju da uđe u pregovore. Da nagađamo, ruski obaveštajci vredno informišu pretpostavljene da su prilike u EU i NATO složene i da nade ima. I da podsetimo, to su one iste strukture koje su u pripremi rata tvrdile da su razvalile ukrajinsku politiku, obaveštajne organizacije i oružanu silu, i da će sve to da se sruši kada se prvi ruski desantnik iskrca na tlo.

Olako obećana brzina sloma nije se ostvarila, a sada se postepeno pojavljuju dokazi da je plan bio brzo zauzimanje Ukrajine i promena politike. Ima snimaka četveromotornih “Iljušina 76” u koje se ukrcavaju desantna borbena vozila koja je trebalo da se padobranima prizemlje na ukrajinske aerodrome, ali to se nije dogodilo jer je odbrana bila previše snažna. Umesto rata čije se trajanje merilo satima, prošlo je šest meseci i cenimo da će se rat nastaviti i dalje, da se EU i angloamerički blok pripremaju za to i da izdrže zimu, i da Ukrajincima obezbede savremeno naoružanje. Sve više se priča o borbenim avionima koji bi mogli dobiti ukrajinske oznake ako preteknu predstojeću zimu i Rus ne dođe do Berlina. Jedan indirektan dokaz je da se sada umesto hitnih pošiljki naoružanja planira višegodišnje snabdevanje.

Prvo su Nemci prešli Rubikon proletos. Kada su obećali jednu bateriju raketnog sistema PVO IRIS-M sa rokom izrade u novembru ove godine, bilo je mnogo stručnih posmatrača kojima se činilo da će to sredstvo zakasniti za rat. Sasvim sigurno neće, a novi planovi partnera iz NATO-a projektovani su za višegodišnje snabdevanje Ukrajine. Novi paket američke pomoći predviđa da se pošalju baterije raketnog sistema PVO NASAMS, i to potpuno nove. Pentagon je potpisao ugovor od 182 miliona dolara sa preduzećem Rejteon, koje treba da preda korisniku tehniku do 23. avgusta 2024. godine. Sistem NASAMS efikasno je sredstvo za odbranu od masovnog naleta krstarećih raketa i avijacije, jer 54-72 rakete može da pošalje prema ciljevima za 12 sekundi. Zona uništenja po daljini je 120-180 km.

PRIPREME ZA DUGI RAT

U međuvremenu, ruska vojska priprema se za dug rat. Mora. Veliku pažnju privukao je ukaz predsednika Putina od 25. avgusta, po kojem je povećan broj pripadnika oružanih snaga Rusije na 2.039.758, od toga 1.150.628 vojnih lica. U odnosu na raniji ukaz iz novembra 2017. to je znatno povećanje, jer su ranije brojke bile 1.013.628 pripadnika vojske, odnosno sumarno 1.902.758 u svim organizacijama koje pripadaju oružanoj sili. Razlika od 137 hiljada ljudi je prilična jer da poredimo – to nije mnogo manje od čitavog nemačkog Bundesvera, koji ima 183.400 ljudi. Razlika je dramatična ako se krene od procene da Rusi planiraju povećanje uglavnom u pešadiji i ostalim suvozemnim rodovima, a Nemci u tom vidu drže 62.500 ljudi.

Kao što naziv zvaničnog dokumenta o povećanju vojske glasi, radi se o broju formacijskih mesta, odnosno maksimalnoj veličini oružane sile. Formalno, to je bilo potrebno kao osnova za prijem dobrovoljaca i povećanje broja jedinica u ratu koji se odužio. Sada na terenu ili na obuci ima raznih jedinica nacionalnih bataljona formiranih po dubini Rusije, kozaka, plaćenika iz privatnih firmi kojima je potrebno da se pribavi status zbog naknada koje država daje, na primer, za lečenje u slučaju ranjavanja i rešavanja raznih personalnih davanja.

Za redovno rotiranje jedinica na terenu koje su angažovane na tri ili šest meseci, potrebna je zamena koja će biti pripremljena i obučena za ulazak u borbena dejstva. Problem su rokovi angažovanja ljudi, jer dobrovoljci često potpisuju kratkoročne ugovore na pomenuta tri ili šest meseci i nakon tog perioda nije izvesno da će potpisati sledeći ugovor, a angažovanje snaga na terenu mora da bude održivo i sa ljudima i sa tehnikom. Tokom hladnog perioda godine moraće se držati linija i čuvati od prodora Ukrajinaca, zatim dubina prostora od ubacivanja diverzanata i pride formirati manevarska rezerva za intervencije u odbrani, odnosno ključni prodor ako se krene u ofanzivu na nekom pravcu.

Ruska vojska na terenu podeljena je u grupe snaga koje su dobile svoje zone odgovornosti oko Hersonske oblasti i na Donbasu. Razmeštaj tih sastava odgovara trenutnim prilikama na frontu, ali primetno je da nema veće manevarske jedinice koja može da preuzme odlučujuću ulogu u ofanzivnim dejstvima. Zato je Ruska vojska formirala novu jedinicu, 3. armijski korpus (AK), koji je prikupljen u Mulinskom vojnom garnizonu na pripreme i popunu primarno dobrovoljcima iz raznih nacionalnih bataljona. Navodno, formirane su jedna nova divizija sa dva mehanizovana, jednim tenkovskim i jednim artiljerijskim pukom, jedan samostalni mehanizovani puk, teški artiljerijski puk i ostale direktno potčinjene jedinice protivvazdušne odbrane, inžinjerije itd.

U Trećem AK su savremena sredstva ratne tehnike kao što su novi tenkovi T-90M, koji su za sada najbolje što koriste ruske tenkovske jedinice. Na paradama se pokazuju visokotehnološke Armate, ali to je tenk koji nije uveden u serijsku proizvodnju, a T-90M postoji bilo nov, bilo kao modernizacija starih T-90. U osnovi, T-90M je nastavak usavršavanja T-72, koji se koristi od 1973. godine. Nakon gotovo pola veka osnovna rešenja su zadržana, ali integrisani su novi sistemi zaštite od protivničkih protivoklopnih sredstava, sistem za kontrolu vatre i usavršeni su svi glavni sistemi borbenog vozila. Ništa nije neuništivo i dokumentovano je da su neki od T-90M nastradali u ranijim borbama u širem rejonu Harkova. Za sada, broj T-90M izražava se u desetinama i zato je Treći AK do pune formacije primio modernizovane stare tenkove T-80BVM. Za razliku od većine mehanizovanih jedinica koje se prevoze starim BMP-2, prastarim i loše naoružanim BMP-1, nova jedinica ima navodno samo BMP-3. U poslednjoj dekadi avgusta viđeni su železnički ešaloni sa tehnikom koja je premeštena iz Mulina u Rostovsku oblast, na prag Donbasa. Nesumnjivo, ukrajinske i NATO obaveštajce jako će zanimati gde će 3. AK dalje, jer to će ukazati na planove za rusku ofanzivu.

Osim manevarske jedinice, Rusima su potrebne velike snage za kontrolu prostora. Odbrana po dubini od infiltracije ukrajinskih diverzanata znatno je pojačana, ali gotovo svakodnevno nastrada neko od predstavnika proruskih vlasti. Ne mislimo na to kako se u politički svrstanim novinama naziva vlast DNR i LNR, već na vlasti koje su organizovane na prostorima koje je ruska vojska zauzela od 24. februara. Ima Ukrajinaca koji su se brzo prilagodili novonastaloj situaciji i prihvatili su se posla, i sa strane ukrajinske obaveštajne službe organizuje se likvidacija takvih. Zaštita prostora je zadatak za Rosgvardiju, ruski ekvivalent naše Žandarmerije. Njihove snage organizovale su patrole i zasede i, doduše, primenjuju neka neobična rešenja za protivdiverzantska dejstva – na standardno terensko vozilo postavljaju minobacač, skinu ceradu, brzo tuku minama, prevuku ceradu i promene položaj.

Na Krimu, sistem protivvazdušne odbrane ima puno posla i zato su poslata pojačanja. Za odbranu od dronova posebno je efikasan raketni sistem Tor-M2. Na patrolni brod “Dimitrije Rogačev” ukrcano je lansirno vozilo Tor-M2, koje po zelenoj boji odudara od svetlo-sivog broda. To je bilo privremeno rešenje za pojačanje odbrane Zmijskog ostrva. Rusi su otišli sa tog ostrva, a brod sada čuva glavnu luku Crnomorske flote Sevastopolj.

Poljska sila

POLJSKA: Artiljerijska sila NATO-a

foto: chemperek leszek

Poljska se pretvara u garnizonsku državu, u kojoj su desničarski pogledi vlasti i populizam sada dobili smisao jer je prepoznat realan protivnik – Rusija. Ambiciozni planovi naoružavanja i prefomiranja vojske pokrenuti su odmah posle početka ruske invazije. Za razliku od najvećeg dela NATO-a, u Varšavi nisu imali dileme, slali su od početka naoružanje u Ukrajinu, organizovali su glavni hab za prijem tehnike iz ostalih zemalja i prevoz na istok, do ukrajinske vojske.

Brzo su Poljaci odluči da dramatično povećaju vojnu silu. Nabaviće mnogo novog naoružanja, u talasu militarizacije pokrenut je gotovo neverovatan program utroška čak 110 milijardi evra za nabavke naoružanja u periodu do 2035. godine. Za sledeće dve godine planira se povećanje brojnog stanja vojske na 300 hiljada ljudi. Sada Poljska ima nekih 114 hiljada ljudi u sili koja od početka rata stalno izvodi neke vežbe, premešta jedinice i uređuje puteve za manevar duž granice.

Nabavke su krenule u velikom talasu. Proletos je naručeno 250 američkih tenkova Abrams u novoj varijanti M1A2 SEP v.3, i prijem tehnike planiran je od 2022. do 2026. godine. U mestu Morang, koje je preorijentisano prema Kalinjingradskoj oblasti, 26. avgusta je potpisan ugovor sa južnokorejskom vojnom industrijom za nabavku 180 tenkova K2 i 212 samohodnih haubica K9A1 kalibra 155 mm. To predstavlja samo početnu narudžbinu, što se kaže za prvu ruku, da se popune neke od jedinica. Prvih 10 tenkova stići će pre kraja ove godine baš u Morang, a sukcesivnim pošiljkama svi će ući u poljske tenkovske bataljone do 2025. godine. Iz Južne Koreje i domaće proizvodnje računa se na čak 672 haubice – 112 baterija. Pola NATO-a zajedno ne može da se meri sa tom vatrenom silom. Nemci poseduju tehniku za manje od 20 baterija samohodnih haubica 155 mm (a dve su već dali Ukrajini), Francuzi tridesetak baterija, od čega ne više od desetak baterija savremenih haubica 155 mm. To su podaci u koje su uračunate aktivne jedinice, one za obuku i rezerva. Nesumnjivo, Poljska namerava da postane artiljerijska sila NATO-a.

Još po nečemu je Poljska posebna vojska na istočnom krilu NATO-a, jer za razliku od ostalih u kojima su brigade najviše združene taktičke jedinice, oni imaju divizije, velike manevarske sastave. Jedna tenkovska i tri mehanizovane divizije su jezgro poljske vojne sile. Osim profesionalnog kadra, Poljska ima snage koje se formiraju u ratu na mobilizacijski poziv pod komandom Teritorijalne odbrane u kojoj je 15 brigada i 32 hiljade ljudi, sa trendom rasta. Sada se pod pritiskom rata na istočnom delu Poljske formiraju još tri brigade i jedinica posebne namene Grif.

Militarizacija je u modi i u tri pribaltičke države. Estonski odbrambeni budžet za ovu godinu je ekvivalentan 2,5 odsto BDP-a. Da podsetimo, NATO se donedavno borio da članice uveri da polako dođu do dva odsto BDP-a za vojne namene. Mereći u odnosu na BDP, i Letonija se trudi pa ove godine njen vojni budžet iznosi 2,2 odsto BDP-a. Vojska će sa 8.300 ljudi u prošloj godini u roku od dve godine biti povećana na 10.000, a zatim 2025. na 12.000. Letonski rebalans budžeta iz marta 2022. predviđa utrošak 2,52 odsto BDP-a za vojne potrebe, sa trendom da će taj udeo porasti na tri odsto.