Ogorčeni svih zemalja

Ono što se dogodilo 15. oktobra 2011. vlade, pre svega u Evropi i Severnoj, ali i Južnoj Americi, Aziji i Africi, ne precenjuju, ali shvataju kao upozorenje da je i u razvijenim društvima putem socijalnih mreža na internetu moguće preko noći organizovati globalne proteste „potlačenih“ birača, žrtava „raspištoljene“ tržišne privrede: U preko osamdeset država, u više od hiljadu gradova istovremeno održani su protesti protiv „nehumanog“ kapitalizma, nekontrolisanog mešetarenja na tržištu kapitala, koje je prouzrokovalo svetsku finansijsku i dužničku krizu, a za šta se račun ispostavlja poreskim obveznicima. Ono što je počelo u Sjedinjenim Američkim Državama pod nazivom „Okupiraj Volstrit“ (Occupy Wallstreet) (Vesela okupacija Volstrita, „Vreme“ broj 1084), proširilo se na Evropu i čitav svet.

Širom zemljine kugle stotine hiljada ljudi odazvalo se pozivu na veb-strani www.15.october.net da na ulicama traže „globalnu promenu“, pozivu da se ljudi koji spadaju u „99 odsto“ građana sveta ujedine protiv onih „jedan odsto“ koji donose odluke i bogate se na račun ostatka čovečanstva i nateraju ih da „nas“ saslušaju i nešto promene. Iako je „99 odsto“ onih, kojima su se organizatori protesta obraćali, ostalo kod kuće za svojim kompjuterima, aktivni demonstranti su artikulisali opšte osećanje nepravde koje vlada u svetu pogođenom ekonomskom i finansijskom krizom. Mnogi mediji i društvene mreže čitavom fenomenu daju revolucionarni prizvuk, predstavljaju ga kao ponovno otkrivanje ideoloških pobuna, u vremenima decenijskog blagostanja ugušenih u potrošačkom društvu. Predstavnici vlada širom sveta koji su u početku podsmešljivo govorili o „globalnoj antikapitalističkoj revoluciji“, sada preventivno iskazuju „razumevanje“ za ljude koji traže pravedniju preraspodelu u krizom pogođenom kapitalizmu, po principu: logično je da se ljudi bune kada banke treba ponovo spasavati na njihov račun, neka ih, neka se izduvaju.

OD RIMA DO MANILE: Posle više decenija govori se o začetku novog globalnog pokreta. Ovoga puta parole se ne vrte oko devize „vodite ljubav, a ne rat“, na ulicama nisu razgolićena deca cveća, demonstracije ne prati antiratna, ili već nekakva prepoznatljiva muzika. Na Novom Zelandu, u Australiji, Japanu, u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Portugalu, Grčkoj ili Hrvatskoj ogorčeni, nezadovoljni, nezaposleni i razočarani ljudi koji su u finansijskoj krizi izgubili poslove ili kuće nosili su transparente na kojima piše „Nema bikova, nema medveda, samo svinje“, „Bankari su pravi pljačkaši“, „Ujedinimo glas protiv bankara i političara“, „Mi nismo roba u rukama političara i bankara. Mi odlučujemo o svojoj sudbini“, „Vreme je da se ujedinimo! Vreme je da nas čuju! Narodi sveta, podignite se!“, a jedna od parola nošena u Rimu je poručivala „Narodi Evrope, ustanite!“

Nekoliko desetina ljudi je ispred američke ambasade u Manili nosilo transparente na kojima je pisalo „Dole američki imperijalizam“ i „Filipini nisu na prodaju“. U Tajvanu je stotinak ljudi protestovalo ispred zgrade berze, uzvikujući „Mi predstavljamo 99 odsto Tajvana“. U više gradova u Španiji, odakle potiče grupa „indignadosa“ (ogorčenih), organizovano je sedam marševa u kojima je, kako tvrde organizatori, učestvovalo 300.000 ljudi. Na protestu u Los Anđelesu okupilo se oko 5000 ljudi. U Portugalu je oko 20.000 marširalo u Lisabonu i u Portu, u Briselu se demonstriralo pred bankom Deksija, koja je nedavno spasavana zajedničkom akcijom belgijske i francuske vlade…

Protesti su organizovani i u vidu veselih performansa. U Cirihu se, na primer, oko 200 demonstranata skupilo na Trgu parada, igralo monopol i pijuckalo kafu s nogu. U Frankfurtu su demonstranti „pucali“ na zgradu Evropske centralne banke iz dečjih pištolja koji prave mehure od sapuna i najavili da će tu kampovati. U mnogim gradovima demonstranti su prethodnih dana igrali „mačke i miša“ s policijom, koja je pokušavala da im doskoči pozivajući se na razne odredbe o komunalnom redu.

Međutim, kakva je potencijalna pretnja rastućeg nezadovoljstva videlo se u Rimu, gde su demonstracije oko 200.000 ljudi prerasle u nasilje. Grupa mlađih maskiranih osoba, pripadnika takozvanog Crnog bloka, ušla je u sukob s policijom i u nečemu što list „Korijele dela sera“ naziva battaglia urbana počela da razbija izloge banaka, da lomi automate za novac, da baca molotovljeve koktele, da pali automobile. Paljene su italijanske i zastave Evropske unije, jedna grupa je razbila prozore na italijanskom ministarstvu odbrane i na ministarstvu za migracije. Italijanska policija je upotrebila velike količine suzavca i vodene topove protiv demonstranata.

U našem susedstvu protestovalo se u Hrvatskoj, u Zagrebu, Rijeci, Puli i Splitu, a u Sarajevu je grupa od 200 ljudi nosila Če Gevarine slike i crvene zastave i vikala: „Smrt kapitalizmu, sloboda narodu“. U Beogradu je skup „99 odsto“ RTS nazvao „simboličnim“, jer se globalni pokreti u Srbiji, po pravilu razbijaju na kosovskim hridima.

POBUNITE SE: Globalne proteste pokrenula je internet generacija, dvadesetogodišnjaci koji sede na ulicama sa laptopovima u krilu, smart telefonima prijateljima šalju fotografije sa demonstracija, pomešani sa nezaposlenim radnicima, predstavnicima sindikata, ljudima koji zbog finansijske krize više nisu u stanju da otplaćuju kredite, hipoteke, anarhistima ili antiglobalistima svih boja. Slabost pokreta je, da osim što traži opštu pravdu, to jest pravedniju preraspodelu bogatstva, nije formulisao nikakve konkretne zahteve. Neki analitičari smatraju da je to glavni razlog što se ljudi u gradovima širom sveta nisu masovnije priključili uličnim protestima. Pokret „99 odsto“ preklopio se sa učestalim kritikama, da je jedna od posledica svetske finansijske i dužničke krize slabljenje suštinske demokratije: o sudbini država i naroda odlučuju činovnici Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske ili Evropske centralne banke, briselskih institucija. Sve više ljudi stiče utisak da se odluke donose u Kafkinom zamku, bolne reforme koje im se nameću ljudi koji nisu birani na demokratskim izborima ne doživljavaju kao svoje i zato pružaju otpor.

Da je razvijeno, krizom pogođeno društvo zrelo za nekakve promene, za „pobunu“, nagovestio je senzacionalan uspeh knjige Pobunite se!, Indignez–vous!, bivšeg francuskog diplomate i publiciste Stefana Esela, objavljene 2010. godine, koja je planula u više miliona primeraka širom Evrope. On na svega 36 strana ukazuje na savremeno društvo bez ideologije, u kome se kategorija demokratije podrazumeva sama po sebi, ali u kome su velike, revolucionarne ideje istrošene, te traga za novim odgovorima na stara humanistička pitanja. O današnjoj situaciji u Francuskoj Esel piše: „Nikada dosad jaz između najsiromašnijih i najbogatijih nije bio tako velik, nikada dosad igra oko zlatnog teleta – novca, konkurencije – nije bila do te mere nesputana.“ Kada se obraća mladima, on poručuje: „Umešajte se, pobunite se!“ I nastavlja: „Želim svima, svakom pojedincu, da nađe svoj razlog da bi se pobunio. To je dragoceno. Ako se pobuniš protiv bilo čega onako kako sam se ja pobunio protiv nacističkog ludila, postaješ aktivan, snažan i angažovan. Povezuješ se sa bujicom istorije, a velika bujica istorije svoj tok određuje na osnovu angažovanja mnogih i to u pravcu pravde i slobode…“ Knjiga se završava rečima: „Muškarcima i ženama, koji će da oblikuju XXI vek, dovikujem punim srcem i sa potpunim ubeđenjem: Stvoriti nešto novo znači pružati otpor. Pružati otpor znači stvarati nešto novo“, te „Ne prihvatajte svet kakav danas jeste, najgore je biti ravnodušan, nemojte biti ravnodušni.“ Ne čudi što je devedesetčetvorogodišnji Francuz postao galionska figura globalnih protesta.

RAZGLEDNICA PROTESTA: London,…

…Los Anđeles,…

…Pariz,…

…Frankfurt,…

…Rim,…

…Rim,…

…Rim,…

…Zagreb,…

…Sarajevo,…

…Manila (Filipini),…

…Tokio;…

…www.15october.net