foto: pexels
Pandemija virusa kovid 19 posebno je teško pogodila čitav muzički sektor. Nema koncerata, festivala, događaja koji podrazumevaju prisustvo publike. Ljudi iz branše širom sveta masovno ostaju bez posla, neki prodaju svoje instrumente da bi preživeli
Globalna koncertna industrija je zbog pandemije korona virusa u 2020. godini izgubila više od 30 milijardi dolara. Ovu sumornu računicu je u svom najnovijem izveštaju objavio magazin „Polstar“, navodeći da ovaj broj uključuje izgubljene prihode od neodržanih događaja, sponzorstava, neprodatih karata, kao i sekundarnih finansijskih gubitaka u sferi prevoza, zatvorenih ugostiteljskih objekata, hotelskog smeštaja i „drugih ekonomskih aktivnosti povezanih sa koncertnim događajima“.
I drugi uticajni igrači u ovoj industriji izašli su sa poražavajućim podacima: koncertni gigant „Lajv Nejšn“ požalio se da su im prihodi opali za 98 odsto, a analitičari kompanije „Goldman Saks“ izračunali su da je sektor žive muzike zabeležio pad od 75 odsto u prethodnoj godini. Bez preterivanja se može reći da su epidemija virusa kovid 19 i globalno „zaključavanje“ ugrozili egzistenciju ogromnog broja muzičara, izvođača, dizajnera zvuka, ton-majstora, promotera, tehničara, menadžera i drugih profesionalaca koji su ostali bez posla i primanja u prethodnih godinu dana. Svi oni, kako stvari stoje, moraće iznova da osmisle svoj život, a umetnost, nažalost, možda i neće biti sastavni deo nove životne slagalice. Zanimljivu opservaciju o životu muzičara u ovom turbulentnom periodu dao je pevač indi-grupe Brajt Ajs Konor Oberst, koji je za londonski „Tajms“ rekao da je „imao nula motivacije da pravi bilo kakvu muziku“. „To je takav paradoks, jer imate sve vreme ovog sveta, ali ne želite ništa da radite.“
Podaci Svetskog ekonomskog foruma navode da je globalna muzička industrija „teška“ preko 50 milijardi dolara i da ima dva ključna izvora prihoda. Prvi je vezan upravo živu muziku, koja čini preko 50 odsto ukupnih prihoda u branši. Drugi izvor prihoda potiče od snimljene muzike i on kombinuje finansijsku dobit od „strimovanja, digitalnih preuzimanja, fizičke prodaje i prihoda od oglašavanja i licenciranja muzike za filmove, igrice i TV“.
Nije, međutim, desetkovan samo manifestacioni, odnosno koncertni segment industrije. Lokdaun je umanjio već ionako skromnu prodaju fizičkih muzičkih proizvoda – ploča, kompakt-diskova itd. – jer je prema navodima Američkog udruženja diskografskih kuća (RIAA) zabeležen pad njihove prodaje od 23 odsto. Posledično, izdavačke kuće širom sveta izgubile su između 2 i 3,45 milijardi dolara 2020. godine, upozoravaju iz Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora (CISAC) sa sedištem u Parizu. Jedina oblast koja je tokom pandemije beležila ozbiljan i kontinuiran rast su striming platforme koje danas ostvaruju skoro polovinu od ukupnih prihoda od snimljene muzike.
Stupce brojnih medija u poslednje vreme neretko popunjavaju i vesti o solidarnim poduhvatima brojnih svetskih zvezda. Među njima se posebno isticao čuveni rok bend U2, koji je prošle godine donirao 10 miliona dolara za borbu protiv korone u Irskoj, a taj novac je iskorišćen za kupovinu zaštitne opreme i podršku zdravstvenim radnicima. Nedugo zatim, bend iz Dablina obezbedio je dodatnih milion i po dolara za pomoć ugroženoj muzičkoj industriji u Irskoj, a novac je namenjen teško pogođenom sektoru žive muzike. U2 su već godinama uključeni u brojne društvene i političke projekte u svojoj zemlji, a pre nekoliko godina bend je donirao više od 7 miliona dolara školama u Irskoj, kako bi se obezbedilo kvalitetnije muzičko obrazovanje dece.
NEMOĆ POJASA ZA SPASAVANJE
Jedna od najteže pogođenih zemalja je, očekivano, Velika Britanija. Tamošnji muzički biznis decenijama je bio stabilan izvor prihoda, ali i jedan od najprepoznatljivijih izvoznih aduta čitavog Ujedinjenog Kraljevstva. Samo u 2019. godini, on je britanskoj ekonomiji doprineo sa blizu šest milijardi funti (preko 8 milijardi dolara).
Međutim, pandemija je iz korena promenila stanje stvari. Izveštaj UK Music, krovne organizacije koja zastupa interese britanske komercijalne muzičke industrije, pokazuje da je stopiranje koncerata i festivala dovelo do pada prihoda od žive muzike za 85 odsto u prethodnoj godini. Takođe, prošlogodišnje „zaključavanje“ privrede i građana na Ostrvu, ostavilo je autore i muzičare u toj zemlji „bez dve trećine prihoda“. Britanski „Gardijan“ navodi i da je epidemija kovida 19 direktan „krivac“ što je sektor žive muzike u Velikoj Britaniji ostao bez čak 170.000 radnih mesta.
Iako je britanska vlada pružila finansijsku podršku kreativnim industrijama – uključujući paket za „spasavanje umetnosti“ vredan 1,57 milijardi funti – „Bi-Bi-Si“ piše da se čak trećina muzičara naprosto „nije kvalifikovala“ za bilo kakvu pomoć vlade. Reprezentativni Sindikat muzičara, koji zastupa više od 30.000 tamošnjih umetnika, javno se požalio da se „čak trećina“ od svih profesionalnih muzičara na Ostrvu ozbiljno premišlja da „odustane od svoje karijere“.
Kao da im epidemija korona virusa nije napravila već dovoljno problema, britanski umetnici našli su se u pravno-birokratskoj zavrzlami nakon Bregzita. Više od stotinu britanskih muzičara, među kojima su i zvezde poput Eltona Džona, Stinga i grupe Rejdiohed, optužili su vladu da ih je „sramno izneverila“ napravivši loš dogovor sa Briselom za period nakon izlaska Velike Britanije iz EU. U vreme dok je ova zemlja bila članica Unije, muzičari sa Ostrva mogli su slobodno da nastupaju širom Evrope, ali nakon Bregzita oni će biti prinuđeni da obezbede vizu ili radnu dozvolu za svaku zemlju u kojoj žele da održe koncerte. „Zeznuli su skroz“, rekao je Elton Džon na račun britanskih pregovarača. Umetnici su podršku dobili i od građana, jer je do sada više od 285.000 ljudi potpisalo peticiju kojom se od britanske vlade traži ukidanje viza za muzičare i druge umetnike.
Šta tek onda reći za Srbiju. Zbog nadrealne situacije sa korona virusom, brojne priče iz neposrednog iskustva naših umetnika već mesecima svedoče o katastrofi koja je ih je zadesila. Prema nekim podacima, samo u poslednjih godinu dana više od šest hiljada muzičara u Srbiji ostalo je bez angažmana, a brojni profesionalci, koji su ranije živeli od muzike, sada napuštaju svoje poslove, prodaju opremu i instrumente i traže poslove van branše, jer su se našli na rubu egzistencije.
VEŠTAČKO DISANJE
Muzičar i gitarista beogradske grupe Kanda, Kodža i Nebojša Nenad Pejović u izjavi za „Vreme“ kaže da je „trenutno stanje tragično“. On navodi da se „realan život transformisao u veb-simulaciju, a tu scena ne funkcioniše“, i da jedino preostaje „da čekamo da sve prođe i da ostanemo živi“. Gitarista KKN-a potvrdio je da je „u početku bilo izvesne finansijske pomoći od esnafskih udruženja i države za jedan manji deo muzičara u statusu umetnika“, ali da su ti dani „odavno prošli“. „Pretpostavljam da se sada sve svodi na podršku najbližih, porodice i prijatelja“, navodi Pejović.
Govoreći o tome šta čeka domaću rok scenu u post-kovid budućnosti, Pejović veruje da „nekakva muzička perspektiva“ u Srbiji ipak postoji, „ako uzmemo u obzir da je pandemija pokazala da s jedne strane kulturni život prvi strada u vanrednim prilikama, a da s druge strane nema šta da ga zameni, pošto odlazak u radnju i apoteku ili sedenje u kući to svakako nije. Potreba za muzikom će svakako preživeti, ali korona je ozvaničila poslovni model koji od početka ovog veka finansije vezane za izdavaštvo prebacuje na veb-servise, a to u praksi znači metastazu nepravednog odnosa industrije prema stvaraocima sadržaja, odnosno samim autorima“, opisuje prilike na muzičkom tržištu gitarista Kande, Kodže i Nebojše.
Ipak, uprkos svim otežavajućim okolnostima, sadašnja muzička hibernacija prouzrokovana vanrednim epidemiološkim okolnostima, ne može baš u potpunosti ugasiti potrebu za kreativnim umetničkim izrazom. To potvrđuje i naš sagovornik. „Nedavno smo snimili demo sa osam pesama, to je osnova budućeg albuma, a moguće je da ćemo u nekom trenutku objaviti nešto od tih stvari“, kaže Nenad Pejović, koji je siguran da će i koncertna scena „u verovatno svedenijem obimu nastaviti da živi na veštačkom disanju, a takvo stanje je bilo i pre pandemije“.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
