Pred opšte izbore 2. juna Meksiko je preplavio talas nasilja do sada neviđenih razmera. Kandidati kao da su pokretne mete za narko-kartele - od početka kampanje krajem septembra ubijeno ih je na desetine. Najnovija žrtva je kandidat za gradonačelnika u gradu Izukar de Matamoros koji je ubijen u petak
Kandidat za gradonačelnika ubijen je u petak u centralnom delu Meksiku, saopštile su lokalne vlasti manje od 48 sati pre izbora koji se održavaju 2. juna, uoči kojih je do sada ubijeno najmanje 25 kandidata, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE)
U saopštenju tužilaštva države Puebla potvrđena je smrt Horhea Uerte Kabrere u gradu Izukar de Matamoros gde je bio kandidat Zelenih koji su u savezu sa vladajućom partijom Morena. U napadu su ranjeni njegova supruga i jedan od njegovih kolega. Za napadačima se traga.
Kampanju za nedeljne izbore, na kojima se biraju predsednik, savezni poslanici, guverneri država i hiljade lokalnih zvaničnika, obeležio je talas napada na političke kandidate. Savezna vlada saopštila ih je 22 ubijeno od utorka.
Neke nevladine organizacije prijavile su veći broj ubijenih – i do 30 kandidata od početka kampanje krajem septembra.
Borba protiv kartela, tj. oragnizovanih narko-klanova, biće jedan od glavnih izazova s kojima će se suočiti budući predsednik.
Istorijski izbori
Meksikanci će glasati u nedelju, 2. juna na „istorijskim izborima“ na kojima će se odmeravati rodna ravnopravnost, demokratija i populizam, jer će zacrtati dalji put zemlje dok se glasa u senci nasilja bandi i kartela, piše RSE.
Uz dve žene koje vode trku, Meksiko će verovatno izabrati svoju prvu predsednicu, što je veliki iskorak u zemlji koja je dugo bila obeležena „mačo“ kulturom. Izbori će takođe biti najveći u istoriji zemlje. Prema Nacionalnom izbornom institutu, glasa se za više od 20.000 kongresnih i lokalnih pozicija.
Broj osporavanih mesta potaknuo je krvoproliće tokom kampanja, budući da su kriminalne grupe koristile lokalne izbore kao priliku za ispoljavanje nadmoći. Grupa kartela i bandi borila se za teritoriju, a u ovoj godini ubijeno je više od 20 ljudi, pišu svetski mediji, a prenosi RSE.
Na meti kriminalnih bandi
Širom Meksika, desetine kandidata na izborima, njihovih porodica i članova političkih partija bili su meta nasilnih napada. Jedan kandidat je upucan nekoliko puta dok je vežbao u teretani, drugi je preminuo nakon pucnjave na izbornom skupu, treći je hodao ulicom da svojim pristalicama kada je na njega pucano iz vatrenog oružja, piše RSE.
Kako je pokazala analiza „Njujork tajmsa“, najmanje 36 ljudi, koji su se kandidovali na izborima, ubijeno je u poslednjih godinu dana. Ovaj broj je mračna prekretnica, čak i za Meksiko gde je nasilje decenijama bilo sastavni deo izbornih kampanja.
Porast nasilja u koje je potonuo Meksiko uveliko se može povezati sa kriminalnim grupama, prema navodima analitičara za sigurnost i policijskim podacima.
Razbijanje većih meksičkih sindikata organizovanog kriminala dovelo je do pojave rivalskih bandi koje su zaglavljene u žestokim okršajima za vlast i teritoriju. Težeći za dominacijom, ove bande su pribegle kooptiranju i zastrašivanju vlasti kako bi kontrolisali zajednice i obezbedili zaštitu i informacije i tako unapredili poslovne opearcije.
Oštar porast nasilja tokom izbora nije neuobičajen u Meksiku. U poslednjem izbornom ciklusu, 2021. godine, kada su birači širom zemlje glasali za više od 19.900 lokalnih mesta, ubijena su najmanje 32 kandidata, prema studiji koju je objavio Univerzitet u Meksiko Sitiju.
„Nasilje je podsetnik da vi niste glavni i odgovorni“, rekao je Manuel Perez Aguirre, politolog koji je jedan od autora studije. „Takođe, obraća se i građanima da znaju da neko sve posmatra. To jeste demokratija, ali demokratija koja se nadgleda.“
Povećanje nasilja se može pripisati i velikom broju kandidata za više od 20.000 pozicija od kojih je više od 600 na federalnom nivou, što ove izbore čini najvećim u istoriji Meksika.
Najnasilnija izborna kampanja
Izbori u Meksiku 2024. daleko su najnasilniji od 2018. godine, sa 749 ljudi povezanih sa kandidatima pogođenim političkim nasiljem koje se kreće od pretnji do otmica i ubistava, prenosi „Blumberg“.
Nasilje uključuje 316 incidenata sa kandidatima, od kojih su 34 ubijena od septembra do maja, prema najnovijem izveštaju konsultantske kuće Integralia iz Meksiko Sitija. Ukupno je ubijena 231 osoba povezana sa izborima.
Broj žrtava političkog nasilja uoči nacionalnih izbora u nedelju porastao je za 151 odsto u poređenju sa 299 žrtava na izborima 2021.
„Ovaj proces je obeležen intervencijama organizovanog kriminala kroz političko nasilje. Verovatno će se ovo nasilje nastaviti ovih dana i tokom izbornog dana, sa ciljem mobilizacije ili inhibicije glasanja“, navodi Integralia u izvještaju.
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
