Ne događa se svaki čas da direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) bude bez upozorenja smenjen dok drži predavanje mogućim budućim agentima. Štaviše, to se nije desilo nikada u „novijoj istoriji“ SAD i Biroa, koji je star preko šezdeset godina u sadašnjem obliku. Ali, kažu Amerikanci – uvek ima prvi put
Džejms Komi upravo je bio počeo predavanje pred oko 250 mladih muškaraca i žena u Los Anđelesu, u okviru svoje redovne i, kaže, omiljene prakse da u redove Biroa privuče pametne, obrazovane, hrabre ljude iz raznih etničkih i rasnih manjina – između ostalih. Bio je 9. maj 2017. godine, dva po podne. Tek što je došao do pola svog predavanja, na TV ekranima u dnu sale ugledao je ispisano velikim slovima „Komi podneo ostavku“, a zatim „Komi smenjen“. Koliko dan ranije sedeo je u Vašingtonu sa zamenikom ministra pravde i razgovarao normalno.
Oprostio se sa prisutnima na predavanju, rukovao se, ohrabrio ih i otišao da vidi šta se to događa. Direktor FBI-ja formacijski ima uz sebe komunikacijski centar iz kojega može da stupi u vezu sa Vašingtonom, Belom kućom i svojim ljudima – u sekundi, u bilo koje doba. Niko se nije javljao: ni ministar pravde, ni zamenik. Zato su svi mediji bili preplavljeni. Ne samo što vršilac dužnosti ministra pravde nije zvao, ni odgovarao na pozive; upravo on je napisao odluku kojom je Komi smenjen, opisujući njegovo ponašanja tokom 2016. godine kao „strašno i neprihvatljivo“. Isti taj čovek hvalio ga je pred izbore 2016. kao „nadahnjujućeg lidera“.
NAREĐENJE DONALDA TRAMPA: Stvar se polako razjašnjavala: predsednik Donald Tramp smenio je „od ovog trenutka“ direktora FBI-ja, zabranio mu svaki pristup imovini Biroa i uopšte ga izgnao iz administracije, mada je do tada tvrdio da je on odličan direktor, da je srećan što će ostati do kraja desetogodišnjeg mandata itd.
Komiju je bilo jasno šta se događa; očekivao je to od jedne večere u Beloj kući nasamo sa Trampom, kada je odbio njegovu otvorenu sugestiju da „pusti niz vodu“ određene istrage za koje je Tramp s pravom slutio da se vode i da će stići do njegovih bliskih saradnika. Nije samo Tramp pokušavao da skrene FBI sa tekućih istraga; to su na manje ili više otvorene načine pre kobne večere činili članovi njegove administracije u razgovorima sa Komijem. Džejms Komi pokušavao je – uzalud, ispostavilo se – da svima njima sa Trampom na čelu, objasni da se u integritet FBI-ja ne dira ni po koju cenu, jer je to neetički, protivustavno i uopšte štetno. Ako poverenje javnosti u FBI bude narušeno, kome će onda ljudi verovati, obrazlagao je Komi. FBI jeste organ izvršne vlasti, kroz Ministarstvo pravde čiji je deo, ali i jedan i drugi organ izuzetno su važni i ranjivi na svako narušavanje integriteta. S druge strane, poslednjih deceniju-dve obe institucije sistema radile su sa punim integritetom i čistile svoje redove od svih koji bi pokušali da ga naruše. Upravo stoga Kongres je odlučio da direktor FBI-ja ima desetogodišnji mandat – da bi se lakše odupirao mogućim pritiscima.
Praktično gledano, samo jedan funkcioner mogao je da smeni direktora FBI-ja – predsednik SAD, koji je to i učinio naprečac i bez upozorenja, zato što direktor FBI-ja nije hteo da posluša njegove aluzije, namigivanja i sugestije da učini nešto što je bilo protiv zakona i Ustava. Svi kasniji Trampovi pokušaji da objasni zašto je to uradio ostali su ne samo traljavi nego i kompromitantni. Izgleda da Donald Tramp nije znao na koga se namerio.
POSLUŠNOST IZNAD INTEGRITETA: Džejms Komi je proveo najveći deo života kao zamenik saveznog okružnog tužioca i kao savezni okružni tužilac; i to u Južnom Menhetnu, koji je bazen pun ajkula. Najveći deo karijere proveo je boreći se protiv mafije (Cosa nostra), propustio je kroz šake i poslao u zatvor nekoliko velikih capi dei tutti capi i kroz to naučio razne korisne stvari. Pre svega, kaže, unutrašnju mehaniku i psihologiju mafijaških porodica, obe zasnovane na bezuslovnoj poslušnosti i uzajamnoj lojalnosti bez pitanja. Bez mnogo skanjeranja Komi u svojoj knjizi A Higher Loyalty stavlja do znanja da je na slična pravila ponašanja naišao i u Trampovoj administraciji. Umesto procena i razmatranja zakonitosti, ustavnosti i moralnih obzira, Trampov režim traži poslušnost i sprovođenje Njegove volje.
Džejmsa Komija postavio je za direktora FBI-ja predsednik Barak Obama, donekle iznenada (priznaje Komi), kada je prethodnik Lui Fri podneo ostavku, pritešnjen ozbiljnim sumnjama u njegov integritet. Komi je tada imao sve potrebne kvalifikacije: ljudske, profesionalne i menadžerske. Znajući gde ide – posle višedecenijske saradnje sa agentima i službama Biroa – Komi je ušao veoma oprezno, prvo pridobijajući ljude s kojima će raditi, što je i najbolji pristup. Jako je pazio koga postavlja na važna mesta i stajao je iza svojih ljudi uvek. To mu je donelo lojalnost i ljubav zaposlenih.
Nije dugo čekao na prve neprilike zbog svog integriteta i tvrdoglavog pridržavanja zakona. Prvo iskušenje bilo je kada se Biro – iz svog dugog i dubokog iskustva – usprotivio primeni mučenja u borbi protiv terorizma. Izgubio je, ali je sačuvao obraz i sebi i FBI-ju. Drugi slučaj bio je mnogo nezgodniji, mada mnogo manje važan. Bili su to čuveni mejlovi Hilari Klinton iz vremena kada je bila državni sekretar (ministar spoljnih poslova). FBI je morao da angažuje stotine najpametnijih i najvičnijih agenata u analizi tih elektronskih poruka. Nisu našli ništa što bi zasluživalo više od ukora i disciplinske opomene, jer nijedna klasifikovana (tajna) informacija nije iscurila iz tih hiljada i hiljada poruka. Hilari Klinton bila je jednostavno šljampava.
VIŠA LOJALNOST: Ali, ta se istraga odvijala usred predizborne kampanje 2016. godine i svi su imali mišljenje o tome. Savesna istraga sa neospornim ishodom nije odgovarala nikome od dve strane, republikanskoj ili demokratskoj: jedni su tvrdili da je štitio gđu Klinton, drugi da ju je kompromitovao istragom. Tada je Komi, kako kaže u knjizi, shvatio da „živimo u opasnom vremenu za našu zemlju, sa političkom sredinom u kojoj se osnovne činjenice osporavaju, temeljna istina preispituje, laganje normalizuje, a nemoralno ponašanje se ignoriše, opravdava ili nagrađuje“. On upozorava (uzalud!) da su „lideri koji nikada ne pomisle da nisu u pravu, koji nikada ne preispituju svoje procene ili perspektive, opasni po organizacije i narode koje vode“.
Takođe, uzalud je pokušavao da objasni da su vrednosti poput „istine, poštenja, poštovanja drugih… važnije od profita i rezultata organizacije i da će moralni lideri uvek odabrati višu lojalnost tim bazičnim vrednostima nego ličnu korist“. „Bez temeljne odanosti istini – pogotovo u našim javnim ustanovama i među ljudima koji ih vode – mi smo izgubljeni… Ako ljudi ne govore istinu, naš pravni sistem ne može da funkcioniše i društvo zasnovano na vladavini prava počeće da se rastvara“.
Još se FBI i direktor Komi nisu oporavili od te ne-afere sa Klintonovom, a već je iduća fekalija pala na ventilator vašingtonske politike. Ispalo je da postoje osnovane sumnje da su Rusi umešali prste u predizbornim aktivnostima 2016. FBI je nanjušio nekoliko tragova, od kojih su neki vodili isuviše blizu Trampu i njegovoj okolini. To je, da se vratimo na početak priče, bila tema Trampovog namigivanja i gurkanja da se FBI toga okani. To je Komiju bilo suviše i reagovao je s hladnim neodobravanjem, što nije prošlo neprimećeno. Njegovi dani u Birou bili su odbrojani, ali od toga Trampu neće biti nimalo lakše, kao što vidimo ovih dana. FBI sa svojim snažnim korporativnim duhom i solidarnošću neće se predati tek tako, jedan direktor Komi tamo ili ovamo.
Džejms Komi vratio se tog 9. maja 2017. iz Los Anđelesa avionom FBI-ja uprkos Trampovoj zabrani. Jedini ko se javio da mu izrazi podršku bio je sekretar za domovinsku bezbednost, general Džon Keli: rekao je da radi za nečasne ljude i hoće da podnese ostavku. Komi ga je jedva uverio da ostane, jer u ovakva vremena oko predsednika treba da budu principijelni ljudi. „Naročito oko ovakvog predsednika.“
„Ljudska sposobnost za pravdu čini demokratiju mogućom, ali ljudska sklonost nepravdi čini je neophodnom“, kaže Džejms Komi na početku svoje knjige.
