Novi zaplet

„Mirovni proces je propao“, izjavio je jedan od zvaničnika UN-a opisujući situaciju na Bliskom istoku i poslednji pokušaj mirnog rešenja izraelsko-palestinskog sukoba. Najnoviji talas nasilja na obe strane sasekao je mirovne napore još u začetku. Obračun koji može da usledi prevazišao bi po svojim posledicama i nasilje koje je trajalo pune tri godine do „putne mape“ za mir. Sukobljene strane našle su se u ćorsokaku iz koga se može izaći samo međusobnim ustupcima na koje nije spremna nijedna od njih.

Do dodatnog dolivanja ulja na vatru dramatično je došlo prošlog vikenda pretnjom visokih izraelskih zvaničnika ubistvom odnosno proterivanjem Jasera Arafata.Takva izraelska politika, koja je naišla na odbojnost i kod tradicionalnog izraelskog saveznika SAD, do sada nije donela ništa dobro. U slučaju eventualnog Arafatovog ubistva, mirovni proces bio bi vraćen nekoliko decenija unazad, a Palestinci bi ostali bez jedinog pravog vođe. Posledice po region i čitav arapski svet ne mogu se ni predvideti.

BEZ PODRŠKE: Najnovije zaoštravanje biće sigurno najteži ispit za novog palestinskog premijera, Ahmeda Kureia. Naime, izraelska taktika „ciljnih ubistava“ i palestinski samoubilački napadi koji u pravili slede kao odgovor na njih doveli su do ostavke njegovog prethodnika Mahmuda Abasa, koji je, u nemogućnosti da ispuni svoju misiju tj. okončanje sukoba i primenu najnovije mirovne inicijative, „putne mape za mir“, bio prinuđen na taj čin. Od samog početka bilo je jasno da je gotovo nemoguće da ostvari taj cilj. Njegovo postavljenje nije bilo samo pokušaj da se nađe mirno rešenje sukoba već i da se politički ukloni sadašnji palestinski predsednik Jaser Arafat. Od početka lišen njegove podrške, Abas nije uspeo da stavi pod kontrolu palestinske ekstremističke organizacije. Na vlasti se održao samo četiri meseca. Za to vreme Arafat je uspeo da ga izoluje u palestinskim organima vlasti, a Izrael ga je svojom taktikom „ciljnih ubistava“, koju nije napustio čak ni za vreme primirja, polako dovodio u bezizlazan položaj. On je zavisio od spremnosti Izraela na ustupke, a kako ih nije bilo u dovoljnoj meri, Abas je bio prinuđen da ode.

Na njegovo mesto odmah je postavljen Ahmed Kurei (poznat i pod nadimkom Abu Ala), dosadašnji predsednik Palestinskog zakonodavnog saveta (parlamenta). Na taj položaj postavio ga je Jaser Arafat, i on važi za Arafatovog pristalicu. Za razliku od Abasa, Kurei će se verovatno kloniti rizičnog sukoba s Arafatom. Prva stvar koju treba da uradi jeste da se nametne SAD i Izraelu kao palestinski pregovarač pošto ga oni zvanično ne priznaju, kao ni Arafata.

Ukoliko ga Izrael i SAD priznaju za pregovarača, njegova glavna slabost može biti to što nema uporište van PLO-a. Njegov uticaj zasniva se na PLO-strukturama sa mirovnih pregovora iz Osla, koje je Izrael dobrim delom uništio. Samim tim prinuđen je da se više oslanja na Arafata jer ni on kao što nije mogao ni Abas, ne može ostati na vlasti bez njegove podrške.

NIŠTA BEZ ARAFATA: Palestinski predsednik Jaser Arafat pokazao je da se još ne može bez njega u mirovnom procesu, bez obzira na to što mu Izraelci prete ubistvom ili u najmanju ruku, proterivanjem.

Arafat i dalje ističe da su Palestinci posvećeni mirovnom procesu i potpisanim sporazumima. Postavljanje Ahmeda Kureia može da predstavlja poruku da među Palestincima ima još onih koji su, kao i bivši premijer Mahmud Abas, posvećeni mirovnom procesu, ali i da mirovnog procesa bez Arafata neće biti.

Bliskoistočna mirovna četvorka (SAD, UN, EU i Rusija) nije zauzela jedinstven stav povodom promene premijera u Palestinskoj upravi. SAD ga, sledeći Izrael, još nisu prihvatile. One u njemu vide Arafatovu senku i zvanično su pri stavu da se Arafat mora isključiti iz pregovora, ali se protive njegovom proterivanju ili ubistvu. Kao jedina sila koja sukobljene strane može primorati na međusobne ustupke, oni do sada nisu pokazali dovoljno odlučnosti i inicijative da reše sukob. „Putna mapa“ ka miru kao da je bila još jedno oružje iz arsenala u budućoj predsedničkoj kampanji američkog predsednika Džordža Buša i ništa više od toga. Za razliku od njih, EU je priznala novog premijera Ahmeda Kureia, a i ranije je bila protiv isključivanja Arafata iz pregovora. UN će ponovo pokušati da pokrenu mirovni proces. Posle duge debate, izgleda da će Savet bezbednosti UN-a glasati za Arafatovo proterivanje, a za subotu je zakazan sastanak ministara spoljnjih poslova zemalja članica Saveta bezbednosti sa generalnim sekretarom UN-a Kofijem Ananom. Rezultati tog sastanka trebalo bi da budu pronalaženje zajedničkog stava i iznošenje novih predloga da se oživi „putna mapa“ koju su mnogi već otpisali.