Foto: AP Photo/Michael Sohn
Nemačka vlada odobrila je zakon koji predviđa obavezan onlajn upitnik za mlade muškarce kao prvi korak u novom sistemu služenja vojnog roka. Može li Nemačka tako rešiti problem regrutacije?
Ministar odbrane Boris Pistorijus dobio je zeleno svetlo za svoje planove o vojnoj službi: nemačka vlada odobrila je zakonske izmene za uvođenje novog vojnog roka u Nemačkoj. Cilj je da mladići u budućnosti moraju da daju informacije o svojoj spremnosti i sposobnosti za služenje vojnog roka, piše Dojče vele.
Zašto je neophodan novi model služenja vojnog roka?
S obzirom na promenjenu bezbednosnu situaciju, Bundesver bi trebalo da se poveća. S jedne strane, to se odnosi na broj aktivnih vojnikinja i vojnika. Njihov broj bi u narednim godinama trebalo da se poveća sa sadašnjih oko 180.000, na oko 200.000. Takođe, potrebno je i više rezervista. Od ukidanja obaveznog vojnog roka 2011. godine, Bundesver se oslanja na regrutaciju dobrovoljaca, na primer preko tzv. centara za karijeru u oružanim snagama.
Trenutno oko 10.000 mladića i devojaka godišnje dobrovoljno služi vojni rok. Ta mogućnost će i dalje postojati. Međutim, samo na taj način se ne mogu rešiti kadrovski problemi u vojsci.
Kako je zamišljen novi model?
Kada se dostigne starosna granica za vojnu službu, što je obično sa 18 godina, mladići i devojke trebalo bi da dobiju pismo sa QR-kodom koji sadrži onlajn-upitnik Bundesvera. Muškarci moraju da popune upitnik. Ako to ne učine, preti im novčana kazna. Za žene je učešće dobrovoljno. Upitnik bi trebalo da sadrži samo nekoliko pitanja, a za njegovo popunjavanje će biti potrebno oko 15 minuta.
Između ostalog, pitanja će se odnositi na fizičku spremnost i opštu spremnost za vojnu službu. Bundesver će pregledati popunjene upitnike, napraviti selekciju i pozvati na regrutaciju. U prvoj godini planira se regrutacija 5.000 kandidatkinja i kandidata za vojnu službu. Prema proceni Ministarstva odbrane, trenutni kapaciteti Bundesvera za obuku nisu dovoljni za veći broj vojnih regruta.
Zašto je upitnik obavezan samo za muškarce?
Stari, suspendovani, obavezni vojni rok važio je samo za muškarce. To danas deluje zastarelo. Mnoge žene su zainteresovane za služenje u Bundesveru. Ministarstvo odbrane razmatralo je da li bi obaveza popunjavanja upitnika trebalo da važi i za žene. Stručnjaci smatraju da bi za to bila potrebna izmena Ustava.
Nemačka vlada trenutno ne želi da pokreće tu inicijativu. Zbog toga učešće za žene i dalje ostaje dobrovoljno.
Kako bi konkretno trebalo da izgleda vojna služba?
Na početku bi trebalo da bude šest meseci takozvane osnovne službe. Nakon toga, postoji mogućnost produženja na period do 23 meseca. Ako se služba produži nakon prvih šest meseci, to bi moglo da bude povezano s podsticajima kao što je sticanje posebne vozačke dozvole ili priznavanje vremena provedenog u vojnoj službi dok se čeka mesto na fakultetu. Osnovna plata trebalo bi da bude oko 1.800 evra mesečno.
Može li „nova vojna služba“ da reši problem regrutacije?
Ako gornji i donji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat i Bundestag, daju zeleno svetlo za zakon, on bi verovatno mogao da stupi na snagu narednog proleća. Čini se realnim da će u prvoj godini planiranih 5.000 mesta biti moguće popuniti isključivo s dobrovoljcima.
Međutim, planovi Bundesvera predviđaju povećanje broja vojnih mesta u narednim godinama. Pitanje je da li taj cilj može da se postigne samo na osnovu principa dobrovoljnosti. Moguće je da će promene u vojnoj službi uključivati i mnoge mere koje su obavezujuće.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
