Foto: AP Photo/Michael Sohn
Nemačka vlada odobrila je zakon koji predviđa obavezan onlajn upitnik za mlade muškarce kao prvi korak u novom sistemu služenja vojnog roka. Može li Nemačka tako rešiti problem regrutacije?
Ministar odbrane Boris Pistorijus dobio je zeleno svetlo za svoje planove o vojnoj službi: nemačka vlada odobrila je zakonske izmene za uvođenje novog vojnog roka u Nemačkoj. Cilj je da mladići u budućnosti moraju da daju informacije o svojoj spremnosti i sposobnosti za služenje vojnog roka, piše Dojče vele.
Zašto je neophodan novi model služenja vojnog roka?
S obzirom na promenjenu bezbednosnu situaciju, Bundesver bi trebalo da se poveća. S jedne strane, to se odnosi na broj aktivnih vojnikinja i vojnika. Njihov broj bi u narednim godinama trebalo da se poveća sa sadašnjih oko 180.000, na oko 200.000. Takođe, potrebno je i više rezervista. Od ukidanja obaveznog vojnog roka 2011. godine, Bundesver se oslanja na regrutaciju dobrovoljaca, na primer preko tzv. centara za karijeru u oružanim snagama.
Trenutno oko 10.000 mladića i devojaka godišnje dobrovoljno služi vojni rok. Ta mogućnost će i dalje postojati. Međutim, samo na taj način se ne mogu rešiti kadrovski problemi u vojsci.
Kako je zamišljen novi model?
Kada se dostigne starosna granica za vojnu službu, što je obično sa 18 godina, mladići i devojke trebalo bi da dobiju pismo sa QR-kodom koji sadrži onlajn-upitnik Bundesvera. Muškarci moraju da popune upitnik. Ako to ne učine, preti im novčana kazna. Za žene je učešće dobrovoljno. Upitnik bi trebalo da sadrži samo nekoliko pitanja, a za njegovo popunjavanje će biti potrebno oko 15 minuta.
Između ostalog, pitanja će se odnositi na fizičku spremnost i opštu spremnost za vojnu službu. Bundesver će pregledati popunjene upitnike, napraviti selekciju i pozvati na regrutaciju. U prvoj godini planira se regrutacija 5.000 kandidatkinja i kandidata za vojnu službu. Prema proceni Ministarstva odbrane, trenutni kapaciteti Bundesvera za obuku nisu dovoljni za veći broj vojnih regruta.
Zašto je upitnik obavezan samo za muškarce?
Stari, suspendovani, obavezni vojni rok važio je samo za muškarce. To danas deluje zastarelo. Mnoge žene su zainteresovane za služenje u Bundesveru. Ministarstvo odbrane razmatralo je da li bi obaveza popunjavanja upitnika trebalo da važi i za žene. Stručnjaci smatraju da bi za to bila potrebna izmena Ustava.
Nemačka vlada trenutno ne želi da pokreće tu inicijativu. Zbog toga učešće za žene i dalje ostaje dobrovoljno.
Kako bi konkretno trebalo da izgleda vojna služba?
Na početku bi trebalo da bude šest meseci takozvane osnovne službe. Nakon toga, postoji mogućnost produženja na period do 23 meseca. Ako se služba produži nakon prvih šest meseci, to bi moglo da bude povezano s podsticajima kao što je sticanje posebne vozačke dozvole ili priznavanje vremena provedenog u vojnoj službi dok se čeka mesto na fakultetu. Osnovna plata trebalo bi da bude oko 1.800 evra mesečno.
Može li „nova vojna služba“ da reši problem regrutacije?
Ako gornji i donji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat i Bundestag, daju zeleno svetlo za zakon, on bi verovatno mogao da stupi na snagu narednog proleća. Čini se realnim da će u prvoj godini planiranih 5.000 mesta biti moguće popuniti isključivo s dobrovoljcima.
Međutim, planovi Bundesvera predviđaju povećanje broja vojnih mesta u narednim godinama. Pitanje je da li taj cilj može da se postigne samo na osnovu principa dobrovoljnosti. Moguće je da će promene u vojnoj službi uključivati i mnoge mere koje su obavezujuće.
NATO ima stotine stranica detaljnih vojnih planova o tome kako da se odbrani od napada spoljnog neprijatelja. Nijedan, međutim, ne predviđa da, recimo, SAD izvrše invaziju na Grenland, tj. Dansku
Jedna žena ubijena je u akciji američkih imigracionih agenata. Nepažnja, redovna aktivnost ili domaći terorizam
Među 66 organizacija iz kojih je povlačenje najavio Donald Tramp su i dva Haška tribunala i Venecijanska komisija
Loša vremena su stigla. Nemačka automobilska industrija nalazi se u najvećoj krizi u svojoj istoriji. Posrću i druge grane privrede. Čak ni nekada bogati gradovi i komune više ne mogu da pokriju svoje rashode
Predsednik SAD Donald Tramp povećava vojni budžet za više od 50 odsto i gradi ‘vojsku iz snova’. Za to će biti izdvojeno hiljadu i po milijardi dolara. Nakon što je izneo svoje teritorijalne pretenzije to zvuči zlokobno
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
