Nove ptice na kineskom nebu

Prethodna godina bila je izuzetna za odnose na relaciji Vašington–Peking. Najbolje svedočanstvo o tome predstavljalo je kratko, ali znakovito javno spekulisanje bez presedana u zvaničnim krugovima na obe strane, o poželjnosti formiranja Grupe 2, koja bi funkcionisala kao ultimativni forum za rešavanje globalnih pitanja. Mnogi sada sa setom gledaju na vreme kada je ta diskusija najavljivala dalje približavanje dve, za globalne tokove, možda i najznačajnije države na svetu. No, vetar je naglo promenio pravac i sve više preti da uruši odnose koje su dve strane strpljivo godinama gradile.

TURBULENCIJE: Iz kineske perspektive, bahate i nepromišljene akcije Bele kuće opasno drmaju temelje veze, koju pre svega karakteriše ogromna povezanost interesa, uz pokoju razliku. Nefleksibilni stav SAD tokom klimatskih pregovora i pravljenje „žrtvenog jarca“ od Kine kao opravdanja za „slabašan“ dogovor postignut u Kopenhagenu označili su tek početak turbulencija. One su pojačane sve agresivnijim tonom Bele kuće glede kineske uloge u rešavanju iranskog pitanja i, sa kineskog stanovišta, tvrdoglavim mešanjem u unutrašnje stvari Kine. To se, pre svega, odnosi na debatu o političkim slobodama, koja je sledila „slučaj Gugl“ i najavljeni susret predsednika Obame sa dalaj lamom, koji će sigurno još jedanput staviti problematičnu politiku Pekinga prema Tibetu pod lupu svetske javnosti. Ali kap koja je prelila čašu i podstakla Kinu, za koju su, inače, dobri odnosi sa SAD ključni faktor spoljne politike, da razmisli o mogućim kontramerama bila je odluka američke administracije da pogura prodaju paketa oružja Tajvanu vrednog preko šest milijardi dolara, a koji uključuje 60 „blek hok“ helikoptera, 114 „patriot“ raketa i druge napredne odbrambene sisteme. Kao odgovor, Peking je odmah otkazao učešće u strateškom vojnom dijalogu i odlučio da pripreti udarcem tamo gde to zaista može da zaboli: u poslovnom sektoru. Peking je najavio sankcije protiv američkih kompanija koje su učestvovale u proizvodnji ove vojne opreme – pre svega Lokhid Martina, Junajted tehnolodžisa, Rejtiona i Boinga. Avio-kompanija, sa razvijenim poslovima u Kini, je izgleda posebno na nišanu. Ako bude ostvarena, ova pretnja bi imala potencijalno poguban efekat na ovu kompaniju čije se poslovanje velikim, neki ovih dana tvrde i prevelikim delom, oslanja na Kinu.

KINESKO, A AMERIČKO: Boingovi avioni danas čine oko 55 odsto flote kineskih avio-kompanija. Pažljivi posmatrači su primetili da ovaj uspeh kompanija pre svega duguje prioritetnoj želji Pekinga da uspostavi dobre odnose sa Vašingtonom tokom poslednjih dvadesetak godina. Naime, dilovi su po pravilu bili potpisivani sa kineske strane u periodima koji su prethodili važnim političkim inicijativama ili susretima najviših delegacija i imali su za cilj da odobrovolje Belu kuću u danima kada su mnoge po Kinu ključne odluke, među njima i zeleno svetlo za pristup Kine Svetskoj trgovinskoj asocijaciji, zavisile od jedine svetske velesile.

Međutim, danas je još važnije mesto koje Kina i njeno tržište zauzimaju u predviđanjima koja se tiču budućnosti avio-poslovanja. Porudžbine u svetu padaju strmoglavom brzinom od 2008. kao posledica svetske finansijske krize i smanjenog broja avio-putnika, kao i konsekventnih najavljenih smanjenja kapaciteta avio-prevoznika. Međutim, to se ne odnosi na Kinu, čija je ekonomija nastavila da cveta i tokom 2009. godine. Procenjuje se da će kineski avio-prevoznici potrošiti preko 400 milijardi dolara na kupovinu aviona u narednih 20 godina, i tako od Kine napraviti najveće pojedinačno tržište na svetu. Otuda i ne čude insajderski izveštaji koji kruže u specijalizovanim publikacijama i internetom, doduše tek delimično zvanično potvrđeni, da se u sedištu Boinga u Čikagu ozbiljno razmišlja o premeštanju dela upravljačkih funkcija i daljih proizvodnih kapaciteta upravo u Kinu.

Boing takođe nabavlja veliki deo avio-delova od kineskih partnera, a na svoj kineski „ogranak“ kompanije se oslanja i za dizajnersko-tehničku podršku. Prema portparolu kompanije u Pekingu Vang Ju Kaijua: „Kineski dobavljači danas učestvuju u proizvodnji svakog modela ‘boinga’.“ On naglašava da je Boing potrošio preko milijardu i po dolara na delove i usluge iz Kine u poslednjih 30 godina. Reč je o uzlaznom trendu, i po Boing je pogotovo nezgodno što kineski kapaciteti igraju veoma veliku ulogu u proizvodnji njegovog glavnog aduta za budućnost, modela „drimlajner 787“. No, upravo ovaj priliv Boingovih novčanica u kinesku privredu navodno daje nadu kompanijinom menadžmentu da embargo na njegovo poslovanje i nije opcija koja se zaista razmatra u Pekingu.

UPOZORENJE: Da je Boing na klimavim nogama u Kini govori i prošlonedeljna objava Er Čajna, kineske državne kompanije, o kupovini 20 novih Erbasovih aviona. Mada je sigurno da se ovakvi poslovi ne sklapaju preko noći, tajming ostavlja malo mesta sumnji da je reč o kalkulisanom upozorenju Pekinga Beloj kući i možda prvom koraku ka ostvarivanju pretnji o sankcionisanju američkih preduzeća umešanih u vojni dil sa Tajvanom.

Globalno rivalstvo američkog Boinga i evropskog Erbasa, sa sedištem kompanije u Tuluzu, možda se intenzivnije nego igde drugde odvija baš u Kini, gde Erbas sve agresivnije traži svoj deo ovog velikog kolača. Ova dva avio-giganta praktično imaju „duopol“ nad kineskim tržištem, sa oko 90 odsto učešća u civilnoj floti. Gotovo 20 odsto Erbasovog profita dolazi iz Kine i sigurno je da će ova kompanija raširenih ruku dočekati bilo kakve komplikacije koje bi mogle da ugroze poslovanje Boinga u Kini. Veoma povoljni uslovi pod kojima je ovaj poslednji posao zaključen upravo to i sugerišu.

Erbas je poslednjih godina osigurao znatno veći broj narudžbina za naredni period od strane kineskih kompanija nego Boing. Upućeni to pripisuju spremnosti evropske firme da omogući tehnološki transfer i „podmaže“ poslovanje kapitalnim i dugotrajnim ulaganjima u Kinu. Erbas je 2008. uz fanfare otvorio svoje proizvodne kapacitete u Tjenđinu i upravo to mnogi vide kao razlog njegovom sve uspešnijem poslovanju u Kini, gde politički faktori očigledno igraju veliku ulogu i u avio-biznisu. Ovakva investicija, sa svim pratećim informacijsko-tehnološkim dobicima za kineske partnere, pogotovo je na ceni u trenutku kada Kina pokušava da se uključi na globalno tržište velikih aviona. (vidi antrfile).

POLITIKA PA BIZNIS: Kako god, Boingov portparol u Kini Vang potvrdio je da američka kompanija još nije primila nikakav zvaničan dopis u vezi svog poslovanja i statusa u Kini i pokušao je da smanji tenzije insistirajući na „nevinosti“ svoje kompanije. Kako je naglasio, „američka vlada je ta koja odlučuje o prodaji oružja – reč je o međudržavnom pitanju“. Kineske novine takođe su prenele izjavu Krisa Čadvika, predsednika Boingove divizije za vojne letelice, agenciji Blumberg: „Boing stoji rame uz rame sa Kinom u nastojanjima da izgradi dobre odnose između dve strane i tako će biti i u budućnosti“.

S druge strane, sudeći po atmosferi koja vlada u kineskim medijima, Peking neće požurivati i prenagljivati u svojim odlukama, mada je već najava ekonomske blokade bez presedana u kineskoj diplomatskoj praksi prema SAD. U ovdašnjoj javnosti prisutna je svest o mnogim problemima koji opterećuju kinesko-američku vezu, ali isto tako i o međusobnoj upućenosti ove dve zemlje u kontekstu ekonomske globalizacije i u domenu međunarodne politike. U seriji tekstova koji se bave kinesko-američkim odnosima poslednjih dana u „Čajna dejliju“, američke inicijative se kritikuju, ali uglavnom se naglašava da treba izbeći dalje pogoršanje odnosa. Ipak, prevladava mišljenje da je odmeren i kalkulisan odgovor, poput predloženih kaznenih mera za Boing, poželjan i da drugoj strani treba nacrtati i podebljati granice preko kojih u budućnosti ne bi smela da prelazi, a mešanje u odnose na relaciji Peking–Tajpej prvo je na toj listi. Ovako je stvari postavio i Ma Dzao Sju, portparol kineskog ministarstva inostranih poslova, u prošlonedeljnom obraćanju domaćim i stranim medijima. Utisak je da bi Boingu ovakav pogled mogao biti blizak, jer u Čikagu u najmanju ruku ne bi baš uživali da posmatraju, kako neke druge ptice lete prostranim i berićetnim kineskim nebom.

C919 – Kineski avion za novu eru

„Razvijanje velikog putničkog aviona je strateška odluka kineske vlade i jedan od glavnih programa za promovisanje ekonomije orijentisane ka inovacijama“, rekao je nedavno kineski vicepremijer Džang De Điang, a prenela agencija Sjinhua. Najavljeni model „C919“ upravo simboliše nastojanja Kine da postane više od „svetske radionice“ jeftine potrošačke robe i u budućnosti „osvoji“ tehnološki zahtevne industrije. Planiran je kao kineski adut za globalno tržište komercijalnih aviona na kojem dominiraju Boing i Erbas i biće direktna konkurencija modelima „boing 737“ i „erbas 320“. Prema izjavama glavnog dizajnera Vu Guang Huija, aerodinamične karakteristike, nova generacija materijala od kojeg će se praviti kao i efikasni motori, garantuju kineskom avionu veću ekonomičnost (najavljena 12 do 15 odsto manja potrošnja), atraktivniji izgled i bolje performanse u poređenju sa današnjim standardima. Kako COMAC (Kineska korporacija komercijalnih aviona) najavljuje, cena će biti ispod 50 miliona američkih dolara koje u proseku Boing i Erbas naplaćuju za njihove odgovarajuće modele.

Odgovornost za ovaj strateški projekat poverena je nedavno osnovanom COMAC–u, državnoj instituciji koja će nedostatak iskustva u pravljenju putničkih aviona pokušati da nadomesti kroz saradnju sa stranim partnerima. Za sada se zna da će Dženeral elektroniks učestvovati u projektu kao proizvođač motora kroz svoj joint–venture sa francuskom kompanijom Safron, mada je najavljena i proizvodnja domaćih motora do 2016. Očekuje se učešće i drugih američkih i evropskih kompanija koje bi zajedno sa odabranim kineskim partnerima trebalo da obezbede tehnološku izuzetnost ovom proizvodu „za novu eru“. Datum kada će „C919“ debitovati na tržištu nekoliko puta je bio pomeran, pa se umesto ranije najavljene 2020. prve isporuke trenutno očekuju već 2014. Prvi probni letovi su najavljeni za 2012.

Kapacitet aviona je od 160 do 190 mesta i pogodan je za putovanja srednje dužine, do 6000 kilometara. „C“ u njegovom imenu predstavlja Kinu (China), 9 je igra reči – isto se izgovara kao i kineska reč „večno“ ili „zauvek“, a 19 stoji za kapacitet (190 mesta). COMAC ima ambiciozan cilj da proda 2000 „C919“ aviona do 2020. godine. Pre svega, očekuje se da kineske avio-kompanije, u kojima glavnu reč vodi kineska država, budu glavni kupci, u pokušaju da se smanji potpuna zavisnost kineskog avio-sektora od stranih proizvođača i njihovih usluga.

Kako god, stručnjaci podvlače da, bude li sve teklo po planu i prema najavama, Kina može srednjoročno da predstavlja pravu konkurenciju zapadnim proizvođačima. Kako je Boingov portparol za Kinu Vang Ju Kai objasnio: „Kada Kina nešto naumi, ona ima i želju i talenat da to i ostvari.“