Španija, Irska i Norveška saopštile su u sredu da će priznati palestinsku državu 28. maja, što je korak ka ostvarenju dugotrajne palestinske aspiracije koji je preduzet usred međunarodnog gneva zbog broja poginulih civila i humanitarne krize u Pojasu Gaze nakon ofanzive Izraela, prenosi VOA.
Za razliku od Norveške, Irske i Španije, nemačka vlada i dalje ne namerava da prizna palestinsku državu, piše Dojče Vele.
„Da bismo pronašli rešenje za ovu užasnu situaciju koju trenutno doživljavamo, nije nam potrebno simbolično priznanje. Potrebno nam je političko rešenje“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok posle konsultacija s kolegama iz Francuske i Poljske.
Nemačkoj, kao i spoljnoj politici Evropske unije, i dalje je cilj nezavisna palestinska država, kaže ministarka. Ne pominjući direktno inicijativu Norveške, Irske i Španije, Berbok je ocenila: „Ako bi samo priznanje, sada, u ovom trenutku, donelo mir, onda verujem da nijedno ljudsko biće, nijedan političar na ovom svetu, ne bi oklevao.“
Šefica nemačke diplomatije se založila za direktne pregovore dveju strana kako bi se pronašlo rešenje za bliskoistočni konflikt i tzv. rešenje o dve države. S jedne strane, kaže, oteti taoci moraju biti oslobođeni, a s druge, smrt i patnja u Gazi moraju biti okončani. Civilima u Pojasu Gaze potrebno je više humanitarne pomoći, naglasila je.
„Bez takve akutne, krizne diplomatije, nezavisna palestinska država neće postati realnost“, rekla je Berbok.
„Ne postoje prečice“
Portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt ranije je izjavio da Nemačka ostaje privržena tome da je cilj rešenje koje podrazumeva dve države, do kojeg se dolazi pregovorima između Izraela i Palestinaca, „a na čijem kraju je prihvatanje da postoji posebna palestinska država“. Ali, takvo rešenje o dve države trenutno je, kaže, daleko.
Istovremeno, rešenje o dve države koje prihvataju sve strane i po kojem Izrael i Palestinci žive mirno jedni pored drugih, predstavlja „jedino rešenje za ovaj sukob, ma koliko vremena za to bilo potrebno“, rekao je Hebeštrajt i ukazao: „To će zahtevati mnogo diplomatske veštine i verovatno mnogo vremena.“
U svetlu toga što su neke druge evropske države priznale palestinsku državu, on je naglasio: „Ne postoje prečice.“ Niko ne bi trebalo da se nada da će taj težak sukob odjednom ispariti „jednom diplomatskom merom, jednom odlukom“, zaključio je portparol nemačke vlade.
Zašto su važna nova evropska priznanja?
Plan UN o podeli iz 1947. godine zahtevao je stvaranje jevrejske i palestinske države. Palestinci i arapski svet su ga odbili jer bi im dao manje od polovine teritorije, iako Palestinci čine dve trećine stanovništva.
Arapsko-izraelski rat sledeće godine doneo je Izraelu još više teritorije, Jordanu kontrolu nad Zapadnom obalom i istočnim Jerusalimom, a Egiptu nad Gazom.
U Šestodnevnom ratu 1967, u kojem je pobedio vojske pet arapskih zemalja, Izrael je zauzeo sve tri teritorije, a decenije mirovnih pregovora su propale.
Sjedinjene Države, Britanija i druge zapadne zemlje podržale su ideju nezavisne palestinske države koja postoji uz Izrael kao rešenje za najduži sukob na Bliskom istoku, ali insistiraju da palestinska državnost treba da bude rezultat direktnih pregovora, kakvih nije bilo od 2009. godine.
Iako zemlje EU i Norveška neće priznati postojeću državu, već samo mogućnost da postoji, ova simbolika pomaže da se poboljša međunarodni položaj Palestinaca i stvara veći pritisak na Izrael da otvori pregovore o okončanju rata.
Takođe, ovaj potez daje dodatnu važnost pitanju Bliskog istoka uoči izbora za Evropski parlament 6. i 9. juna.
Zašto sada?
Diplomatski pritisak na Izrael je rastao kako se borbe sa Hamasom proteže u osmi mesec. Generalna skupština UN je 11. maja sa značajnom većinom izglasala da se Palestini daju nova „prava i privilegije“ u znak sve veće međunarodne podrške glasanju o punopravnom članstvu. Palestinske vlasti trenutno imaju status posmatrača.
Lideri Španije, Irske, Malte i Slovenije izjavili su u martu da razmatraju priznavanje palestinske države kao „pozitivan doprinos“ okončanju rata.
Španski premijer Pedro Sančez rekao je u sredu: „Ovo priznanje nije protiv bilo koga, nije protiv izraelskog naroda“, rekao je on. „To je čin u korist mira, pravde i moralne doslednosti”.
Koje su posledice priznanja?
Dok su desetine zemalja priznale palestinsku državu, nijedna od najvećih zapadnih sila to nije učinila, i nejasno je koliko bi na to pitanje moglo da utiče odluka ove tri države o priznanju.
Uprkos tome, njihovo priznanje bi označilo značajan uspeh za Palestince, koji veruju da to daje međunarodni legitimitet njihovoj borbi. Norveška je rekla da će predstavništvo za Palestinu postati ambasada, ali nije jasno šta će da urade Irska i Španija.
Malo šta će sepromeniti na terenu u kratkom roku. Mirovni pregovori su u zastoju, a izraelska desničarska vlada izričito je protiv palestinske državnosti.
Kakav je odgovor Izraela?
Izrael je brzo reagovao u sredu opozivom ambasadora u Irskoj, Norveškoj i Španiji.
Izraelska vlada kritikuje stavove o nezavisnosti Palestine kao „nagradu“ za napad Hamasa 7. oktobra na južni Izrael u kojem je ubijeno 1200 ljudi i oteto oko 250. Odbacuje bilo kakav potez koji daje međunarodnu legimitinost Palestincima.
Koraci poput onih koje su u sredu preduzele tri evropske zemlje će ojačati palestinsku poziciju i potkopati pregovarački proces, smatra Izrael, insistirajući da sva pitanja treba rešavati pregovorima.
Palestinu priznaju 143 od 193 države
Već su 10. maja 143 od 193 države na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija odobrile palestinski zahtev za punopravno članstvo u UN.
Među njima su, pored Španije, Irske i Norveške, bile još neke članice EU, kao i Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. To znači da većina – skoro 75 odsto zemalja – već priznaje Palestinu kao posebnu državu.
Većina zapadnih vlada, poput Nemačke ili Sjedinjenih Država, priznanje nezavisne palestinske države koja mirno koegzistira s Izraelom povezuje s razjašnjavanjem fundamentalnih pitanja, uključujući i konačne granice takve države, kao i status Jerusalima. To bi se, smatraju, moralo postići direktnim razgovorima sukobljenih strana.
